Nebeski oganj

Rand se osvrnu i vide ga kako stoji naslonjen na koplje i široko mu se osmehuje. Onaj šešir sa širokim obodom beše zabacio pozadi. „A što se ti kliberiš?“ Smrad sprženog mesa još je visio u vazduhu, kao i jauci ranjenih ljudi i žena kojima su Mudre pomagale.

„Zato što sam živ“, odbrusi Met. „Šta treba da radim? Da plačem?“ Slegnuo je ramenima. „Amis kaže da će Egveni zaista biti bolje za nekoliko dana.“ Osvrnuo se oko sebe, ali izgledao je kao da ne može nešto da nađe. „Krv mu poljubim i krvavi pepeo, ako ćemo to da uradimo, hajdemo već jednom. Dovieandi se tovja sagin.“

„Molim?“

„Rekoh: neka se kockice zakotrljaju. Da ti nije Sulin natrljala uši?“

„Neka se zakotrljaju“, složi se Rand. U staklastom dimnjaku od Vazduha više nije bilo vatre, ali beli dim se i dalje vio ka nebu kao da ter’angreal još nije dogoreo. Moiraina. Da je on samo... Šta je bilo – bilo je. Device su se tiskale oko Sulin, ispunivši čitav dok. Šta je bilo – bilo je i on sad mora s time da živi. Smrt će mu doneti olakšanje od svega s čime mora da živi. „Hajdemo.“

54

Put u Kaemlin

Kada se s pratnjom od pet stotina Devica vratio u palatu, Rand u velikom dvorištu iza prednje kapije zateče Baela kako ga čeka s Gromovnicima, Crnim očima, Vodotragačima i ratnicima iz svih ostalih društava. Nepregledna ljudska sila gubila se u palati, gde je ispunjavala svaki hodnik do poslednjeg, uključujući čak i one najmanje, za služinčad. Neki su izvirivali kroz prozore da vide hoće li uskoro doći i njihov red. Kameni balkoni bili su prazni. U čitavom je dvorištu bio samo jedan čovek koji nije Aijel, pošto su se Tairenci i Kairhijenjani – a pogotovu ovi drugi – povukli čim su pustinjski ratnici počeli da se okupljaju. Taj je sada stajao odmah iza Baela, na širokom stepeništu kojim se ulazilo u palatu. Pevin je, bezizražajan kao i uvek, držao motku s koje je mlitavo visio grimizni barjak.

Avijenda je jahala čvrsto pripijena uz Randa, ne odmičući grudi od njegovih leđa sve dok nije sjahao. U luci je s Mudrima razmenila nekoliko rečenica koje on nije trebalo da čuje.

„Svetlost te čuvala“, rekla je Amis i pomilovala Avijendu po licu. „Dobro ga čuvaj. Ti dobro znaš šta sve zavisi od njega. “

„Štošta zavisi od vas oboje“, dodala je Bair, gotovo u istom trenutku kad je Melaina ljutito primetila: „Sve bi bilo mnogo lakše da ti je ono do sada pošlo za rukom.“

Sorilea je šmrknula. „U moje su vreme čak i Device znale kako treba s muškarcima. “ „Bila je ona mnogo uspešnija nego što mislite“, rekla im je Amis. Avijenda je samo odmahnula glavom. Narukvica s ružama kliznula joj je niz nadlakticu kad je podigla ruke ne bi li umirila okupljene žene, ali Amis je uprkos njenom negodovanju terala po svome. „Čekala sam da nam sama to kaže, ali pošto nije...“ A onda ga je ugledala kako stoji jedva desetak koraka od njih i drži Džedeenove uzde i istog trena zaćutala. Avijenda se osvrnula da vidi u šta se to Amis zagledala, pa se, videvši ga, zacrvenela, a odmah potom i prebledela i to toliko da su joj čak i preplanuli obrazi poprimili nezdravu boju. Četiri Mudre su samo zurile u njega ravnodušnim, potpuno nedokučivim pogledima.

Tada su mu Asmodean i Met prišli s leđa. „Nauče li žene taj pogled još u kolevci?“, promrmljao je Met. „Ili ih možda majke tome uče? Čini mi se da će veliki Kar’a’karn dobiti po ušima bude li još malo ostao ovde.“