Oluja na obzorju

Džesa u sebi zahvali koščatoj Žutoj na njenim rečima. Naravno, Suejna jeste bila prva poglavarka nekog ađaha koja je pristala na Džesin plan. Stoga je ona sledeća u tom redu za to prividno vešanje.

„U pravu je." Seranča srknu čaj. „Moramo se pomiriti. Kuli je potrebno vodstvo, a u Dvorani ga nećemo dobiti.“

„Za to smo delimično i mi krive", priznade Firejna, delujući kao da joj je muka.

I jesu. To je delovalo kao sjajan plan. Podele u Kuli, pobuna tako mnogo sestara i uzdizanje nove Amirlin - nisu njihova krivica. Ali sve im to jeste pružilo nekoliko prilika. Prvu je bilo najlakše iskoristiti: poslati Predstavnice pobunjenicama kako bi ih usmeravale i pospešile pomirenje. Za to su izabrane najmlađe Predstavnice, jer je nameravano da njihove zamene u Kuli služe samo kratko vreme. Poglavarke ađaha bile su sigurne da će se ta pobuna brzo stišati.

Nisu je shvatile dovoljno ozbiljno. To je bila njihova prva greška. Druga je bila daleko strašnija. Zaista je u prošlosti bilo vremena kada su glave Ađaha - a ne Amirlin Tron ili Dvorana Kule - predvodile Aes Sedai. Naravno, to se radilo u tajnosti, ali bilo je veoma uspešno. Ma, vladavina Semejle Sorentejn bila bi potpuna propast da se poglavarke ađaha nisu umešale.

Ovo je delovalo kao slična prilika. Vreme pred Poslednju bitku jeste poseban trenutak koji traži posebnu pažnju. Pažnju žena koje su razumne i obdarene velikim iskustvom. Žena koje mogu jedna s drugom razgovarati u poverenju i odlučiti šta je najbolje činiti, izbegavajući rasprave u koje Dvorana često upada.

„Šta mislite, gde smo pogrešile?" tiho upita Seranča. Žene utihnuše. Nijedna od njih nije želela da prizna da je njihov plan omanuo. Adelorna se zavali u stolicu, pa prekrsti ruke mršteći se, ali prestala je da iznosi optužbe.

„Bila je to Elaida", kaza Firejna. „Ona nikada nije bila... preterano razumna."

„Ona je bila krvava pošast, eto šta je bila", progunđa Adelorna.

„Ne samo to", priznade Džesa. „Neposredno biranje Predstavnica koje možemo držati u šaci da zamene one koje smo poslale pobunjenicama bilo je dobra odluka, ali možda previše očigledna. Žene iz naših sopstvenih ađaha postale su sumnjičave; znam da su žene iz Smeđeg iznele nekoliko primedaba. Mi nismo onoliko nesvesne dešavanja oko nas koliko drugi misle."

Seranča klimnu. „To je smrdelo na zaveru", reče. „Zbog toga su žene izgubile poverenje. A tu su bile i pobunjenice. Bilo je daleko teže upravljati njima nego što smo pretpostavile."

Žene klimnuše. Baš kao Džesa, i one su pretpostavile da će se pobunjenice - uz prikladno navođenje - vratiti u Kulu i zamoliti za oproštaj. Ta podela bi se završila bez ikakve štete sem nekoliko sitnih poniženja.

Ali nisu računale na to da će se pobunjenice pokazati otpornim i sposobnim. Čitava vojska, koja se usred mećave pojavila na obalama oko Tar Valona? A na njenom čelu jedan od najvećih vojskovođa njihovog doba? S novom Amirlin i izluđujuće delotvornom opsadom? Ko bi to očekivao? A neke Predstavnice koje su poslale počele su da staju uz pobunjenice više nego uz Belu kulu.

Nije trebalo da dopustimo Elaidi da raspusti Plavi ađah, pomislila je Džesa. Plave bi možda bile spremne da se vrate da se to nije desilo. Ali to je bila tolika uvreda za njihovu čast, da su se ukopale. Samo Svetlost zna koliko je to bilo opasno; istorija je puna pomena o tome koliko Plave umeju da budu tvrdoglave u težnji da isteraju svoje, naročito kada su saterane uza zid.

„Mislim da je vreme da priznamo kako više nema nikakve nade da ćemo sprovesti svoje namere“, kaza Suejna. „Jesmo li saglasne?“

„Saglasna“, javi se Adelorna.

Jedna po jedna, sestre klimnuše, pa na kraju klimnu i Džesa. Čak i u toj sobici, bilo je teško da se prizna krivica. Ali vreme je da zaborave na svoje gubitke i da počnu obnovu.

„Ovo nosi svoje muke“, primeti Seranča, sada spokojnijim glasom. I ostale žene su delovale sigurnije. Njih pet ne veruju jedna drugoj, ali daleko su bliže tome nego bilo koja skupina s nekim uticajem u Dvorani.

„Moraju se preduzeti mere“, dodade Firejna. „Podela se mora zalečiti."

„Pobuna je bila protiv Elaide“, kaza Adelorna. „Ako ona više nije Amirlin, protiv čega se onda bune?“

„Dakle, prepustićemo je njenoj sudbini?" upita Džesa.

„Zaslužuje to", odgovori Adelorna. „Stalno je ponavljala da Seanšani ne predstavljaju pretnju. Pa, sada plaća za svoju glupost."

„Elaida se ne može izbaviti", dodade Firejna. „Dvorana je već razmatrala to pitanje. Amirlin je negde u gomili seanšanskih zarobljenika, a mi nemamo ni sredstava ni saznanja pomoću kojih bismo mogle da pripremimo spasavanje."