Tornjevi ponoći

„Pa, možda se i raspravljaju. Ali ti, mužu, uvek izgledaš kao da ti je nelagodno kada vičemo. Veoma mi je drago što si počeo da držiš do sebe, kako i priliči. Ali ja sam mnogo tražila od tebe kada sam zahtevala da se prilagodiš mojim običajima. Mislila sam kako bi trebalo da se noćas ja prilagodim tvojim."

Bile su to reči za koje je mislio da ih nikada neće čuti od Faile. Kao da je to bilo nešto najličnije što je ikada mogla da mu da. Postideo se kad je osetio kako mu se suze nakupljaju u očima, pa ju je još čvršće zagrlio.

„Ali", kaza mu ona, „nisam ti ja neka krotka ovca, dobro da znaš."

„To nikada ne bih ni pomislio", reče joj on. „Nikada."

Mirisala je kao da je zadovoljna.

„Žao mi je što nisam razmišljao o tome da ćeš ti sama pobeći odande", reče joj Perin.

„Opraštam ti."

On se zagleda u njene prelepe tamne oči, u kojima se odražavala svetlost sveća. „Da li to znači da možemo da se pomirimo, a da se pre toga ne raspravljamo?"

Ona se nasmeši. „Dozvoliću to, ali samo ovoga puta. I naravno - sluge su dobile stroga naređenja da se postaraju da budemo sami."

On je poljubi. To beše tako dobar osećaj, da je smesta znao kako su sve njegove brige - i nelagoda koja ih je pratila još od Maldena - nestale. Bez obzira na to je li sve to bilo stvarno ih umišljeno - sada je nestalo.

Faila mu se vratila, istinski i potpuno.

17

Rastanci i sastanci

Jutro nakon golamovog napada, Met se probudio iz košmara smrdljivih kao prošlomesečna jaja, sav ukočen i u bolovima. Noč je proveo spavajući u jednom udubljenju ispod Aludrinih kola s potrepštinama. To mesto je izabrao nasumice, pomoću kockica.

Izvukao se ispod kola, pa ustao i istegao rame, osećajući kako krčka. Krvavi pepeo. Jedna od najboljih stvari u vezi sa imanjem novca jeste to što onda čovek ne mora da spava u šančevima. Ima prosjaka koji spavaju bolje od njega.

Kola su smrdela na šalitru i razne praškove. Bio je na iskušenju da zaviri ispod premazanog platna koje je bilo prebačeno preko kola, ali to ne bi imalo nikakvu svrhu. Nije moguće razumeti ni Aludru ni njene praškove. Sve dok zmajevi budu radili kako treba, Metu nimalo neće smetati to što ne zna kako oni tačno rade. Pa, neće mu smetati previše. Ne dovoljno da bi doveo sebe u opasnost da je naljuti.

Srećom po Meta, ona nije bila kod kola. Opet bi mu se žalila zbog toga što joj nije našao zvonolivca. Skoro kao da ga ona smatra svojim ličnim potrčkom. I to nevaspitanim, koji neće da radi svoj posao kako treba. Većina žena ima takve trenutke.

Pošao je kroz tabor vadeći slamu iz kose. Skoro da je pošao da potraži Lopina da mu ovaj napuni kadu, a onda se setio da je Lopin mrtav. Krvavi pepeo! Jadni čovek.

Razmišljajući o Lopinu, Met se još više sneveselio hodajući prema mestu gde će naći doručak. Džuilin ga je našao pre toga. Oniži tairenski hvatač lopova nosio je svoj zaravnjeni kupasti šešir i tamnoplavi kaput. „Mete“, zausti. „Je li istina? Dozvolio si da se Aes Sedai vrate u Kulu?“

„Nije im bila potrebna moja dozvola", odgovori mu Met, lecnuvši se. Da te žene čuju da je Džuilin to kazao na taj način, odrale bi mu kožu i napravile sedlo od nje. „Ali nameravam da im dam konje."

„Već su ih uzele", kaza Džuilin, pa pogleda ka vezovima. „Kazale su da si im dao dozvolu."

Met uzdahnu. Creva su mu zakrčala, ali hrana će morati da sačeka. Pođe prema vezovima; moraće se postarati da Aes Sedai ne odu s njegovim najboljim konjima.

„Razmišljao sam se da pođem s njima", reče Džuilin, pridružujući se Metu. „Da odvedem Teru u Tar Valon."

„Slobodno možeš da ideš kada god hoćeš", odgovori mu Met. „Neću da te zadržavam." Džuilin je dobar čovek. Pomalo ukočen. Pa, veoma ukočen. Naspram Džuilina i Beli plaštovi deluju opušteno. On nije čovek kojeg bi bilo ko želeo da povede na kockanje; čitavu noć bi proveo mršteći se na sve žive u krčmi i gunđajući zbog zločina koje su ti ljudi zacelo počinili. Ali pouzdan je i čovek može da se osloni na njega u škripcu.

„Hoću da se vratim u Tir", reče Džuilin. „Ali Seanšani bi onda bili preblizu, a Tera... To je zabrinjava. Ne dopada joj se baš ni zamisao o Tar Valonu, ali nemamo mnogo izbora - a Aes Sedai su obećale da će mi naći posao ako pođem s njima."

„Dakle, ovo je rastanak?" upita Met pa stade i okrenu se da ga pogleda.

„Za sada", potvrdi mu Džuilin. Oklevajući pruži ruku. Met je prihvati i čvrsto stisnu, a onda hvatač lopova ode da pokupi stvari i svoju ženu.

Met malo razmisli, pa se predomisli i pođe ka kuvarskom šatoru. Džuilin će verovatno usporiti Aes Sedai, a on želi da uzme nešto.

Nešto kasnije, on stiže do redova konja, noseći pod miškom nekakav zavežljaj. Naravno, Aes Sedai su obrazovale neuobičajeno veliku povorku, koja se sastojala od najboljih konja koje je imao. Izgleda da su Teslina i Džolina takođe rešile da prisvoje neke tovarne konje i vojnike koji će da ih tovare. Met uzdahnu, pa zađe u sav taj metež, proveravajući jesu li konji dobro.