Tornjevi ponoći

Aelfini zavrištaše od besa. Uleteše u prostoriju, slobodnim rukama zaklanjajući oči, a u drugima držeći opake mačeve.

„Vodi je odavde!", zaurla Met i okrenu se prema stvorovima. Diže ašandarei i krajem kopljišta razmrska lice prvog Aelfina. „Odlazi!"

Tom zgrabi Moirainu, pa pogleda Meta.

„Odlazi!", ponovi Met, lomeći ruku drugom Aelfinu.

Tom skoči u dovratak i nestade. Met se nasmeši, vrteći se među Aelfinima sa svojim ašandareijem, lomeći ruke, noge, glave. Bilo ih je mnogo, ali izgleda da su bili omamljeni svetlošću, pomahnitali od želje da ga se dokopaju. Kada saplete prvih nekoliko, ostali se spotakoše preko njih. Stvorenja se sručiše u batrgavu gomilu gipkih ruku i nogu, sikćući i pljujući od besa, a nekoliko njih u pozadini pokuša da dopuzi preko gomile kako bi stigli do njega.

Met se odmače i pozdravi ta stvorenja hvatajući se za rub svog šešira. „Izgleda da igra ipak može da se dobije", kaza im. „Recite lisicama da sam mnogo zadovoljan ovim ključem koji su mi dali. Takođe, svi do jednog možete da istrunete u jami punoj ognja i pepela, vi pogani svinjski brabonjci. Dobar vam krvavi dan želim."

Odiže šešir i skoči kroz otvor.

Sve se zabele.

56

Nešto nije u redu

Na stubu ispred Egveninog šatora začu se tiho kucanje. „Napred", kaza ona listajući hartije na svom stolu.

Gavin uđe. Odrekao se svoje lepe odeće i odabrao smeđe čakšire i nešto svetliju košulju. S ramena mu je padao zaštitnički plašt koji menja boje, tako da se on stapao sa okruženjem. Egvena je bila odevena u kraljevsku zeleno-plavu haljinu.

Plašt mu zašušta kada sede pored njenog stola. „Elejnina vojska prolazi. Javila je da je krenula u posetu našem taboru."

„Izvrsno", reče mu Egvena.

Gavin klimnu, ali je bio uznemiren. Ta kugla osećanja koju je veza s njim stvorila veoma je korisna. Da je ranije znala koliko joj je posvećen, odavno bi ga vezala.

„Šta je bilo?" upita ga Egvena, ostavljajući svoje hartije.

„Ajbara", odgovori on. „Nije pristao da se sastane s tobom."

„Elejna je kazala da će možda biti težak za saradnju."

„Mislim da će on stati na Al’Torovu stranu", reče Gavin. „To se vidi po tome kako je podigao svoj logor, po strani od svih ostalih. Smesta je poslao glasnike Aijelima i Tairencima. Egvena, on ima dobru vojsku. Ogromnu. Beli plaštovi su u njoj."

„To mi ne zvuči kao da je preterano verovatno da će stati uz Randa“, primeti Egvena.

„Ne zvuči ni kao da će stati uz nas“, odgovori Gavin. „Egvena... Bele plaštove predvodi Galad."

„Tvoj brat?"

„Da." Gavin odmahnu glavom. „Tako mnogo vojski, tako mnogo različitih odanosti - sve suprotstavljeno. Ajbara i njegova vojska mogli bi da budu varnica koja će nas sve zapaliti."

„Biće bolje kada se Elejna smesti", odgovori mu Egvena.

„Egvena, šta ako Al’Tor ne dođe? Šta ako je sve ovo namenjeno da svima skrene pažnju sa onoga što zapravo radi?"

„A zašto bi on to učinio?" upita Egvena. „Već je dokazao kako može da izbegne da ga bilo ko pronađe, ako to želi." Odmahnu glavom. „Gavine, on zna da ne bi trebalo da lomi one pečate. Makar jedan deo njega to zna. Možda mi je to upravo stoga i rekao - kako bih mogla da prikupim one koji će mu pružiti otpor i kako bih mogla da ga odgovorim od toga."

Gavin klimu. Više nije bilo raspravljanja, niti ubeđivanja. Pravo je čudo kako se promenio. Napet je kao što je i bio, ali manje zajedljiv. Od one noći sa ubicama, počeo je da radi kako ona kaže. Ne kao sluga, već kao saradnik posvećen ispunjavanju njene volje.

To je predivno. Takođe je i veoma važno, budući da je Dvorana Kule izgleda rešena da raskine sporazum kojim joj se prepušta da se ona nosi s Random. Spustila je pogled na hrpu hartija ispred sebe, u kojoj nije bio mali broj pisama punih „saveta" koja su joj uputile Predstavnice.

Ali obratile su se njoj, umesto da je zaobilaze. To je dobro i ona ne može da ih zanemaruje. Mora se potruditi da one i dalje veruju kako je najbolje da sarađuju s njom. Istovremeno, ne može dopustiti da pretpostave da će ona popustiti nakon nešto malo povike.

Veoma tanana ravnoteža. „Pa, hajde da se vidimo s tvojom sestrom."

Gavin gipko ustade. Tri prstena koja je nosio na lančiću oko vrata zazveckaše kada se pomerio; moraće ga opet pitati odakle mu. Mučaljiv je u vezi s njima, što je čudno. On joj pridrža šatorsko krilo sa ulaza, a ona izađe iz šatora.

Napolju su sivi oblaci sakrivali sunce u predvečerje. Brinovi vojnici žurno su radili na palisadi. Poslednjih nekoliko nedelja njegova vojska se uvećala, tako da su oni zauzeli čitavu istočnu stranu široke travnate ravnice opkoljene šumom, koja je nekada bila poznata kao Merilor. Ruševine utvrđene kule koja je tu bila podignuta bile su rasute na severnoj strani polja, prekrivene mahovinom i bezmalo se nisu videle od trnjaka.

Egvenin šator bio je na uzvisini, tako da joj se pogled pružao na mnoge tu utaborene vojske. „Je li ono neka nova oružana sila?“, upita ona, pokazujući omanju vojsku koja je zauzela položaj neposredno ispod ruševina.