Dolazak Senke

„Svaki rat je beskoristan“, poče Elejna, a onda ućuta kada odjednom shvati. Mora da joj se na licu ogledala tuga i žaljenje, ali svakako i shvatanje. Majka joj je često govorila kako valja predvoditi narod, a ne samo upravljati njime. Bile su to dve veoma različite stvari, ali obe neophodne. A ponekad se u oba ta slučaja mora učiniti nešto veoma strašno, iako bi cena nečinjenja bila još viša.

Moiraina je pogleda sa saosećanjem. „Nije to uvek prijatno, zar ne? Pretpostavljam da je majka počela da te uči onome što će ti biti potrebno da vladaš posle nje čim si dovoljno porasla da je razumeš.“ Moiraina je odrasla u kraljevskoj palati u Kairhijenu. Nije bila određena da vlada, ali bila je u srodstvu s vladajućom porodicom i jamačno je slušala ista predavanja. „Ali ponekad se čini da bi neznanje bilo daleko prihvatljivije. Da bi daleko bolje bilo biti puka seljanka koja jedino zna svoja polja.“

„Još zagonetki?“ – prezrivo upita Ninaeva. „Rat je bio nešto o čemu sam slušala od putujućih trgovaca. Nešto toliko daleko da ga nisam zaista razumela. Sada znam šta je to. Ljudi koji ubijaju druge ljude. Ljudi koji se ponašaju kao životinje – koji su svedeni na životinje. Spaljena sela, imanja i polja. Glad, bolest i smrt – za nevine jednako kao i za krive. Zbog čega je taj tvoj rat bolji, Moiraina? Zbog čega je čistiji?“

„Elejna?“ – tiho kaza Moiraina.

Ona odmahnu glavom – nije želela da objašnjava – ali nije bila sigurna da li bi i njena majka dok sedi na lavljem prestolu mogla da ćuti pod zapovedničkim pogledom Moiraininih tamnih očiju. „Rat će uslediti bilo da ga Rand otpočne ili ne“, nevoljno kaza. Egvena ustuknu za korak i pogleda je s oštrom nevericom, isto kao Ninaeva. Međutim, kada nastavi, neverica im nestade s lica. „Izgubljeni neće besposleno čekati. Samael svakako nije jedini koji je prigrabio uzde neke države. Samo što jedino za njega znamo. Vremenom će oni napasti Randa, možda pod svojim pravim imenima, ali svakako na čelu vojski kojima zapovedaju, A države koje nisu pod uticajem Izgubljenih? Koliko njih će klicati u slavu Zmajevog barjaka i pratiti ga u Tarmon Gai'don, a koliko njih će ubediti sebe da je pad Kamena laž, a Rand samo još jedan lažni Zmaj, koji se mora uništiti? Lažni Zmaj možda dovoljno snažan da postane pretnja za sve njih, ako ga prvi ne napadnu? Ovako ili onako, rat dolazi.“ Odjednom ućuta. Bilo je tu još nečega, ali nije mogla, nije htela da im to kaže.

Moiraina, međutim, nije bila tako popustljiva. „Vrlo dobro“, reče klimnuvši glavom, „ali nepotpuno.“ Kada pogleda Elejnu, ona shvati da Moiraina zna kako je to namerno izostavila. Ruku sklopljenih na struku, Moiraina se obrati Ninaevi i Egveni, „Ovaj rat ni po čemu nije bolji, niti čistiji od ostalih. Jedino što će vezati Tairence za njega. A i Ilijanci će ga slediti, kao što to sada čine Tairenci. Neće imati izbora kada se Zmajev barjak zavijori nad Ilijanom. Čak i vest o njegovoj pobedi mogla bi da ratove u Tarabonu i Arad Domanu okonča u njegovu korist. To će biti okončani

ratovi.

Jednim udarcem on će po broju ljudi i mačeva postati toliko snažan da će moći da ga pobede jedino udruženi svi preostali narodi odavde pa do Pustoši. Istim tim potezom pokazaće Izgubljenima da nije bespomoćan. Oni će zbog toga biti na oprezu, što će mu dati dovoljno vremena da nauči kako da se služi svojom snagom. On mora načiniti prvi korak. Mora biti čekić, a ne klin,“ Aes Sedai se neznatno namršti, i tračak njenog ranijeg besa naruši spokojni izraz lica. „On mora

da načini prvi korak. A šta radi? Čita. I čitanjem se samo dublje ukopava u nevolje.“

Ninaeva je delovala potreseno kao da može da vidi sve te bitke i smrt, Egvenine tamne oči behu razrogačene od užasnog razumevanja. Elejna zadrhta od izraza njihovih lica. Jedna je gledala Randa kako raste, a druga je odrasla s njim. A sada ga gledaju kako otpočinje ratove. Ne Ponovorođeni Zmaj, već Rand al’Tor.

Vidno se boreći sa tim saznanjem, Egvena se uhvati za najmanji i najbeznačajniji deo Moiraininih reči. „Kako čitanje može da ga ugura u nevolje?“

„Rešio se da sam otkrije šta Zmajska Proročanstva kažu.“ Moirainino lice i dalje bese hladno i spokojno, ali odjednom je zazvučala skoro jednako umorno kao što se Elejna osećala. „Možda su Proročanstva bila zabranjena u Tiru, ali je glavni bibliotekar imao devet različitih prevoda zaključanih u kovčegu. Sada su svi kod Randa. Pokazala sam mu stih koji se ovde može primeniti, a on mi ga je naveo iz jednog starog kandorskog prevoda.