Dolazak Senke

„Tri puta...“ – prasnu Ninaeva na Moirainu – „samo si tri puta pristala da nam pomogneš u ispitivanju! Ovog puta si nestala i pre no što smo počele, a sada tek tako objavljuješ da ih šalješ u Tar Valon! Ako nećeš da nam pomogneš, bar se ne mešaj!“

„Nemoj se preterano oslanjati na ulogu koju ti je Amirlin poverila”, hladno odvrati Moiraina. „Možda te je odredila da goniš Lijandrin, ali i dalje si samo Prihvaćena, i žalosna neznalica, ma kakva pisma ti nosila. Ili si možda nameravala da ih doveka ispituješ pre no što dođeš do neke odluke? Vi Dvorečani izgleda volite da izbegavate odluke koje se moraju doneti.“ Ninaeva iskolačenih očiju najpre otvori, pa zatvori usta, kao da se pita na koju optužbu pre da odgovori, ali Moiraina se okrete ka Egveni i Elejni. „Saberi se, Elejna. Ne znam kako ćeš da izvršiš Amirlininu zapovest ako misliš da svuda vladaju običaji na koje si navikla, A ne znam ni zašto si toliko uznemirena. Ne dozvoli da tvoja osećanja povrede druge,“

„Kako to misliš?“ – upita Egvena. „Kakvi običaji? O čemu to pričaš?“

„Berelajn je bila u Randovim odajama“, tiho kaza Elejna pre no što stiže da se zaustavi. Pogled joj, pun krivice, polete ka Egveni. Valjda joj je pošlo za rukom da prikrije šta oseća.

Moiraina je prekorno pogleda i uzdahnu. „Poštedela bih te ovoga, samo da sam mogla, Egvena. Da Elejna nije dozvolila da joj gađenje od Berelajn nadvlada razum. Običaji u Majenu nisu isti kao tamo gde si se rodila, Egvena. Znam šta osećaš prema Randu, ali do sada si sigurno shvatila da od toga ništa neće biti. On pripada Šari i povesti.“

Naizgled ne obraćajući pažnju na Aes Sedai, Egvena pogleda Elejnu pravo u oči. Elejna htede da skrene pogled, ali nije mogla. Egvena se odjednom nagnu ka njoj i zaklonivši usne rukama prošapta: „Volim ga. Kao brata. A tebe kao sestru. Želim ti sve najbolje.“

Elejna je pogleda, a osmeh joj polako ozari lice. Zatim snažno zagrli Egvenu. „Hvala ti“, tiho promrmlja. „I ja tebe volim, sestro. Oh, hvala ti.“

„Pogrešno je shvatila“, kaza Egvena, napola sama sebi, a lice joj zablista oduševljenim osmehom. „Jesi li ikada bila zaljubljena, Moiraina?“

Kako čudno pitanje. Elejna nije mogla ni da zamisli zaljubljenu Aes Sedai. Moiraina je bila iz Plavog ađaha, a priča se da Plave sestre svu svoju strast daju ciljevima.

Međutim, vitka žena nimalo nije bila iznenađena. Neko vreme bezizražajno ih je gledala zagrljene. Naposletku kaza: „Mogla bih da se kladim kako daleko bolje znam lice čoveka za koga ću se udati no što vas dve poznajete lica vaših budućih muževa.“

Egvena zapanjeno otvori usta.

„Ko?“ – dahnu Elejna.

Aes Sedai je izgleda zažalila što je progovorila. „Možda sam samo htela da kažem kako delimo neznanje. Nemojte iz nekoliko reči izvoditi preterane zaključke.“ A zatim zamišljeno pogleda Ninaevu. „Ako ikada odaberem nekog muškarca – ako, kažem – to neće biti Lan. Toliko sam spremna da izjavim.“

Bio je to melem za Ninaevu, ali izgleda da joj se nije dopalo što to čuje. Ninaeva je, što bi Lini rekla, imala „muku da muči“, pošto ne samo što je volela jednog Zaštitnika, već i čoveka koji je pokušavao da joj ne uzvrati ljubav. Budući da je muška budala, stalno je pričao o ratu protiv Senke, koji ne može prestati da vodi, a ni dobiti. Govorio je kako odbija da Ninaevu za njen venčani pir odene u udovičko ruho. I tome slične gluposti. Elejna nije shvatala kako Ninaeva sve to trpi. Ona baš i nije preterano strpljiva žena.

„Ako ste okončale ćaskanje o muškarcima“, zajedljivo kaza Ninaeva, baš kao da hoće da dokaže Elejnine misli, „možda bismo mogle da se vratimo na bitne stvari?“ Čvrsto stisnuvši pletenicu, ona u hodu dobi na brzini i silovitosti, kao razglavljeni vodenični točak. „Kako ćemo otkriti ko laže – Džoija ili Amiko – ako ih ti pošalješ za Tar Valon? A možda obe lažu? Možda obe govore istinu? Ma šta ti mislila, Moiraina, meni se ni najmanje ne sviđa što ovde gubim vreme, ali previše sam se puta opekla tako što sam upala u nečiju zamku. Ne želim da se to ponovi. Niti želim da jurim duhove. Ja... mi... nas je Amirlin poslala za Lijandrin i njenim sluškinjama. Budući da ti ne misliš da su one dovoljno bitne da bi odvojila neki trenutak svog dragocenog vremena da nam pomogneš, bar nas nemoj saplitati!“

Ninaeva je izgledala kao da se sprema da istrgne pletenicu iz glave i njome zadavi Aes Sedai, a Moiraina je odisala nekim ledenim čeličnim spokojem, koji je jasno govorio kako se sprema da ponovo nekoga nauči držanju jezika za zubima, kao Džoiju maločas. Elejna odjednom odluči kako je vreme da se trgne. Nije znala kako je njoj zapala uloga mirotvorca među tim ženama – ponekad joj je dolazilo da ih sve izgrdi – ali njena majka uvek je govorila da besan čovek ne odlučuje valjano. „Svom spisku onoga što želiš da znaš“, kaza, „možeš dodati i pitanje zašto smo pozvane Randu? Tamo nas je Karin odvela. Naravno, sada je dobro. Moiraina ga je izlečila.“ Nije mogla a da se ne strese setivši se kratkog pogleda u njegove odaje, ali savršeno joj je uspelo da im skrene pažnju.