Nebeski oganj

„Nisam toliko slaba kao što mislite“, pobuni se Sijuan. „Da jesam, ne bih mogla da vas sledim gotovo dve hiljade milja. Ako sam i bila slaba posle umirivanja, verujte mi da je to prošlo.“ Istini za volju, nije joj se mililo da napušta središte moći sad kad ga se konačno dokopala, ali to već nije mogla da im kaže. Šest pari zabrinutih očiju na njoj i Leani. Dobro, izuzev Karlinjinih. Svetlosti! Još če poslati i neku polaznicu da nas ušuška za popodnevnu dremku!

Začu se kucanje i u sobu uđe Arinvar, Šerijamin Zaštitnik. Taj oniži, žilavi Kairhijenjanin, prosed, ali odlučnog lica, kretao se kao leopard koji vreba plen. „S istoka se približava dvadesetak konjanika“, rekao je bez uvoda.

„Pretpostavljam da nisu Beli plaštovi“, reče Karlinja, „jer bi onda podneo i propisan izveštaj.“

Šerijam je samo pogleda. Mnoge Aes Sedai postajale su neprijatne kad se neko umeša između njih i njihovog Gaidina. „Ne smemo im dopustiti da odu i pronesu priču da smo ovde. Možemo li ih zarobiti, Arinvare? To mi se više sviđa nego da ih pobijemo.“

„Ni jedno ni drugo neće biti lako“, odgovori on. „Mačan kaže da su dobro naoružani i da izgledaju kao prekaljen i borci. To znači da vrede koliko desetostruko više mladih vojnika.“

Morvrin zabrinuto uzdahnu. „Treće rešenje ne postoji. Izvini, Šerijam. Arinvare, mogu li Gaidini dovesti neku okretniju sestru dovoljno blizu da izatka Vazduh oko njih?“

On blago odmahnu glavom. „Mačan kaže da su verovatno videli Zaštitnike na straži. Sigurno će primetiti ako pokušamo da dovedemo više od jedne ili dve Aes Sedai. Nego, oni nam se i dalje približavaju.“

Nisu samo Sijuan i Leana razmenile začudene poglede. Retko je ko uspeo da vidi Zaštitnika koji ne želi da bude viđen, pa čak i bez gaidinskog ogrtača.

„Onda uradi kako smatraš da je najbolje“, reče Šerijam. „Zarobi ih ako možeš, ali zapamti: niko ne sme da pobegne i oda gde smo.“

Pre nego što je Arinvar dovršio naklon s rukom na balčaku mača, iza njega se stvori još jedan muškarac, pravi medved od čoveka, visok i plečat, s kosom do ramena i kratkom prosedom bradom, ali bez brkova. Nekako mu nije pristajalo to zaštitničko šunjanje. Klimnuo je Mireli, svojoj Aes Sedai, a onda progovori s teškim ilijanskim naglaskom. „Svi jahači stadoše, osim jednog, koji nastavi sam. Ako me pogled ne prevari, rekao bih da je to Garet Brin.“

Sijuan je zurila u njega. Udovi joj najednom ohladneše. Ozbiljno se pričalo da se Mirela udala za ovog Nuhela i još dva svoja Zaštitnika, iako se to kosilo sa svim pravilima i zakonima svih zemalja. Bila je to sporedna misao koja joj je samo proletela kroz zapanjeni um, a onda kao da joj greda pade na glavu. Brin dolazi?

Nemoguće! Sumanuto! Naravno da ih nije mogao slediti sve dovde samo zbog... O, da, mogao je, a i hteo. I te kako je hteo. Dok su putovale, sve vreme je govorila sebi da je najbolje ne ostavljati nikakve tragove za sobom, da uprkos svemu što se priča Elaida zna da one nisu mrtve i da neće prestati da ih traži sve dok ih ne pronađe ili dok je ne svrgnu s položaja. Nije joj se dopadalo što ipak mora da se raspituje za put, a sad je preseče misao da Elaida možda i neće pronaći kovača u nekom tamo selu u Altari, ali je taj kovač predstavljao savršen putokaz za Brina. A mislila si da je to glupost, zar ne? E, sad te je stigao.

Dobro se sećala njihovog sukoba zbog Murandije, kada je morala da mu slomi volju. To je bilo kao da savija debelu gvozdenu šipku ili kakvu ogromnu oprugu koja će skočiti ako je samo na trenutak pusti. Morala je da uloži svu snagu i da ga javno ponizi kako bi bila sigurna da će ga to držati dokle god njoj bude potrebno. Nije mogao da pogazi ono što je izgovorio na kolenima, kada ju je pred pedeset plemića zamolio za oproštaj. I s Morgazom se dovoljno namučila, te nije bila voljna da se izlaže opasnosti da se ova zbog Brina ogluši o njena naređenja. Čudno je što su ona i Elaida tada sarađivale ne bi li Morgazu dovele u red.

Mora da se sabere. Odlutala je i počela da razmišlja o svemu osim o onom o čemu treba. Smiri se. Nema vremena za očajavanje. „Nateraj ga da se vrati. Ili ga ubij.“

Još pre nego što joj je poslednja reč skliznula s usana bila je svesna da je pogrešila što je to toliko žudno izgovorila. Čak su se i Zaštitnici zagledali u nju, a Aes Sedai... Nikada nije znala kako se neko ko nema Moć oseća kad ga te oči pogledaju svom snagom. Osećala se kao da je gola i da joj je čak i sam um ogoljen. Iako je znala da Aes Sedai ne mogu da joj čitaju misli, poželela je da sama sve prizna, pre nego što počnu da joj nabrajaju sve njene laži i zločine. Nadala se da ne izgleda kao Leana, razrogačenih očiju i sva zajapurena.

„Ti znaš zašto je on ovde“, ledeno reče Šerijam. „Obe znate. I zazirete od susreta s njim, čak toliko da bi vam bilo draže da ga ubijemo.“