Nebeski oganj

„Malo je takvih zapovednika ostalo na svetu“, reče Nuhel, pa stade da ih nabraja na prste u pancirnoj rukavici. „Agelmar Džagad i Davram Bašer neće napustiti Pustoš, a od Pedrona Nijala verujem da ne biste imale koristi. Ako je Rodel Ituralde kojim slučajem živ, zaglibljen je u onom što je ostalo od Arad Domana.“ Ostao mu je ispravljen jedino debeli palac. „Ostaje jedino Garet Brin.“

„Znači li to da smatraš kako će nam biti potreban veliki zapovednik?“, tiho upita Šerijam.

Nuhel i Arinvar nisu obraćali pažnju jedan na drugog, ali Sijuan se osećala kao da su razmenili poglede. „To ti odluči, Šerijam“, odgovori joj njen Zaštitnik jednako tihim glasom. „Ti i ostale Aes Sedai. Ali ako hoćete da se vratimo u Kulu, on bi nam mogao biti koristan. Ako pak ostanete ovde da čekate da vas Elaida pozove, onda neće.“ Mirela upitno pogleda Nuhela, a on samo klimnu glavom.

„Izgleda da si ipak bila u pravu, Sijuan“, jetko će Anaija. „Gaidine ne možemo zavarati.“

„Ostaje pitanje hoće li on pristati da nam služi“, reče Karlinja, a Morvrin klimnu i dodade: „Moramo mu predstaviti naš cilj tako da sam poželi da nam se pridruži. Neće nam služiti na čast ako se pročuje da smo ubile ili zatočile toliko uglednog čoveka još pre no što smo išta uradile.“

„Da“, složi se Beonin, „a moramo mu i ponuditi nagradu koja će obezbediti njegovu vernost.“

Šerijam se okrete onoj dvojici. „Kad lord Brin stigne u selo, nemojte mu ništa govoriti nego ga dovedite ovamo.“ Čim se vrata zatvoriše za Zaštitnicima, njen pogled postade leden. Sijuan ga je dobro poznavala. Od tih su se zelenih očiju polaznicama tresla kolena još pre nego što bi i jedna jedina reč bila izgovorena. „Da čujem. Zašto je Ciaret Brin ovde?“

Nisu imale izbora. Ako ih uhvate i u najmanjoj laži, počeće o svemu da ih ispituju. Sijuan duboko udahnu. „Prenoćile smo u jednom ambaru nedaleko od Srca Izvora u Andoru. Brin je vlastelin tog imanja, i onda smo...“

28

U zamci

Čim je na Putniku projahao kraj prvih kamenih kuća, Brin ugleda Zaštitnika u sivkastozelenom kaputu kako mu dolazi u susret. Prepoznao bi ga po hodu čak i da sve one Aes Sedai na ulicama nisu otvoreno zurile u njega. Šta, za ime Svetlosti, toliko njih radi ovako blizu Amadicije? U prethodnim se selima pričalo kako Ailron polaže pravo na ovu obalu Eldara, što znači da su tu negde i Beli plaštovi. Aes Sedai bi mogle da se odbrane od njih, ali mnoge će izginuti ako Nijal pošalje vojsku na ovu stranu reke. Ukoliko nije iznenada izgubio sposobnost da po panju proceni kada je drvo posečeno, čitavo ovo selo ne može biti starije od dva meseca. U šta se to Mara uvalila? Bio je siguran da će je tu pronaći. Seljaci su se sećali tri lepotice koje su putovale zajedno, a posebno one koja se raspitivala za put do grada napuštenog još od Rata Belih plaštova.

Zaštitnik, krupan čovek širokog lica – Ilijanac, sudeći po bradi – stade pred Brinovog doratastog škopca duge njuške i nakloni se. „Lord Brin? Ja sam Nuhel Dromand. Budi ljubazan pa me sledi do onih koji bi da sa tobom porazgovaraju.“

Urin polako sjaha pa skide pancirne rukavice i zadenu ih za pojas, sve vreme razgledajući naselje. Jednostavni kestenjasti kaput koji je sada nosio lu'še mnogo podobniji za ovakvo putovanje nego onaj od sive svile u kome je pošao. Taj je poklonio. Aes Sedai, Zaštitnici i ostali gledali su ga u tišini, mada čak ni oni koji su očigledno bili služinčad nisu izgledali iznenađeno. A i Dromand je znao ko je on. Nije on bio baš potpuno nepoznat, ali ovo je premašilo njegova očekivanja. Čak i ako je Mara... ako su sve one uhode u službi Aes Sedai, to ih ipak ne oslobađa zakletve koju su dale. „Povedi me, Gaidine Nuhele.“ Ako je ovaj i bio iznenađen takvim oslovljavanjem, nije to pokazao.

Gostionica u koju ga je Dromand odveo, ili je to bar nekad bila gostionica, izgledala je zbog užurbanosti i meleža kao nekakav vojni štab. Naravno, pod uslovom da se Aes Sedai bave vojevanjem. Spazio je Serenlu pre nego ona njega. Sedela je u uglu s nekim krupnim muškarcem, verovatno Dalinom. Kada ga je ugledala, samo je zimila i zažmirkala kao da ne veruje sopstvenim očima. Dalin je tupo zurio preda se, kao da je duboko zamišljen. Niko od prisutnih Aes Sedai i Zaštitnika kao da nije obraćao pažnju na njega, ali Brin bi se smeo opkladiti u kuću i imanje da svako među njima vidi deset puta više nego sve izbuljene sluge zajedno. Trebalo je da se okrene i ode čim je shvatio ko je u selu.

Oprezno se redom klanjao dok mu je Zaštitnik predstavljao šest Aes Sedai što su sedele – samo bi budala bila opuštena u njihovom prisustvu – ali misli mu behu prikovane za dve mlade žene koje su kao po kazni stajale kraj sveže očišćenog kamina. Ona vitka domanska namiguša mu se osmehnu, ali za promenu ne zavodljivo, nego bojažljivo. Mara je takođe bila uplašena – činilo mu se da bi iskočila iz kože kad bi mogla – ali u njenim je plavim očima bilo i prkosa. Ta devojka je hrabra kao lav.