Nebeski oganj

Dromandov grlen smeh zazvuča prilično preneraženo, pošto verovatno nije mogao da zaboravi sliku nekadašnje Sijuan. Doduše, nije mogao ni Brin. Ona pocrvene kao da će je udariti kap. „Vreme mi je već udvostručeno, ali to je tek početak, ti, gomilo užeglih ribljih iznutrica! Ti i tvoji radni sati! Ni sat nam se neće računati dok nas ne vratiš na svoje imanje, pa makar morala da budem tvoj... tvoj... posilni, šta god to bilo... narednih dvadeset godina!“

Dakle, Šerijam i ostale su i to isplanirale. Još su razgovarale kraj prozora. Izgledalo je kao da su se podelile u dva tabora – u jednom su bile Šerijam, Anaija i Mirela, a u drugom Morvrin i Karlinja, dok je Beonin stajala između njih. Bile su spremne da ga potkupe tako što će mu dati Sijuan, Leanu i – beše li Min? – još pre nego što je ušao. To znači da su one očajne a on na slabijoj strani, ali možda su čak toliko očajne da će mu za mrvu nade u pobedu dati sve što mu ustreba.

„Uživaš u ovome, zar ne?“, besno ga upita Sijuan kad vide gde gleda. „Strvožderu. Zakeralo šupljoglavo. Sad kad znaš ko sam, sigurno ti je milo što ću morati da ti se klanjam i šenim.“ Izgledala je kao da ipak na to još ni ne pomišlja. „Zašto? Zato što sam te u Murandiji naterala da mi se povinuješ? Zar si toliko sitna duša, Garete Brine?“

Pokušavala je da ga razljuti. Shvatila je da je previše rekla i nije htela da mu ostavi vremena za razmišljanje. Možda više nije Aes Sedai, ali manipulisanje joj je i dalje u krvi.

„Bila si Amirlin Tron“, mirno će on, „a čak i kraljevi ljube Amirlinin prsten. Ne mogu reći da mi se dopadalo tvoje ponašanje, a možda ćemo jednom natenane razjasniti da li je baš bilo neophodno da ono uradiš pred pola dvora, ali ne zaboravi da sam ovamo došao prateći Maru Tomanes i da sam Maru Tomanes tražio. A ne Sijuan Sanče. Pošto već toliko zapitkuješ, daj da i ja tebe nešto priupitam. Zašto ti je toliko bilo stalo da dopustim Murandijcima da zauzmu zemlju oko granice?“

„Zato što je tvoje mešanje moglo da pokvari neke važne poslove,“ procedi ona, „baš kao i sada. Kula je odredila mladog plemića Dulejna kao čoveka koji bi uz našu pomoć mogao jednog dana zaista da ujedini Murandiju. Stvarno nisam smela da ostavim mesta mogućnosti da ga tvoji vojnici ubiju. Imam posla ovde, lorde Brine. Pusti me da ga dovršim i možda ćeš doživeti pobedu. Budeš li se mešao, možeš sve da upropastiš.“

„Šta god bio tvoj posao, siguran sam da će se Šerijam i ostale pobrinuti da ga dovršiš. Dulejn? Nikada nisam čuo za takvog. Sigurno još nije nasledio titulu.“ Smatrao je da će Murandija ostati krpež od zemalja nesamostalnih plemića i plemkinja sve dok se Točak ne okrene i ne počne novo Doba. Tamošnji živalj još sebe naziva Lugarđanima, Mindincima ili šta su več bili pre nego što su postali jedan narod, ako su išta i bili. Plemić koji bi ih ujedinio, i kojeg bi Sijuan vodala na uzici, mogao bi im obezbedili značajno ljudstvo za rat.

„On je... poginuo.“ Na obrazima joj se pojaviše skerletni pečati i izgledala je kao da se bori sama sa sobom. „Mesec dana pošto sam otišla iz Kaemlina,“ promrmljala je, „neki andorski seljak ga je ubio strelom za vreme nemira.“

Nije odoleo da ne prsne u smeh. „Onda je trebalo seljake da baciš na kolena, a ne mene. Pa, sad bar ne moraš da brineš ni o čemu sličnom.“ Bar je to bilo tačno. Ma kakvu korist Aes Sedai sad imale od nje, više je neće puštati ni o čemu da odlučuje. Bilo mu je žao nje. Nije mogao da zamisli tu ženu kako se predaje i umire, ali ona je već izgubila najviše što živ čovek može pretrpeti. S druge strane, ko je ona da ga naziva strvožderom ili gomilom užeglih ribljih iznutrica? Šta je bilo ono treće? Zakeralo šupljoglavo? „Od sada se smatraj pozvanom jedino da mi čistiš čizme i razmeštaš krevet.“

Oči joj se pretvoriše u proreze. „Ako ti to treba, lorde Garete Brine, trebalo je da odabereš Leanu. Možda je ona dovoljno luda da to i uradi.“

Jedva je uspeo da se uzdrži da ne zakoluta očima. Uvek ga je zapanjivao način rada ženskog uma. „Po zakletvi imam pravo da izaberem koju god želim“, reče kroz smeh. Zašto on uopšte radi ovo? Zna i ko je i šta je ona. Ali te oči ga još uvek proganjaju, gledaju ga izazivački čak i kad ona veruje kako više nema nade, baš kao sada. „Tek treba da otkriješ kakav sam ja čovek, Sijuan.“ Hteo je da je malo smiri, ali ona se tako ukočila da je bilo očigledno kako je ovo shvatila kao pretnju.

Iznenada je postao svestan da ponovo čuje tihi žamor glasova Aes Sedai, koji gotovo istog trenutka utihnu. Stajale su i gledale ga nečitljivim pogledi ma. U stvari, ne njega, nego Sijuan. Pratile su je očima dok se vraćala do Leane. Izgledalo je kao da joj je pod pritiskom tih pogleda svaki korak brži od prethodnog. Kada je stigla do kamina i ponovo se okrenula ka Brinu, lice joj ne beše ništa izražajnije od njihovih. Neverovatna žena. Ni sam se na njenom mestu ne bi bolje poneo.