Nebeski oganj

A onda se, baš kao u kakvom košmaru, onaj zid na vrhu padine rasprsnu na nekoliko mesta, i Aijeli i kamenje počeše da se obrušavaju na one u podnožju. Pre nego što su se kamene gromade dokotrljale do grada, pojaviše se Troloci, koji odbaciše u stranu ovnove za rušenje i isukaše srpaste sablje, helebarde i nazupčena koplja. Čovekoliki divovi u crnim oklopima sa šiljcima na ramenima i laktovima, lica unakaženih njuškama i surlama, kljunovima, rogovima i perjem, jurnuše niz padinu rame uz rame s bezokim Mirdraalima sličnim crnim zmijurinama. Preplavili su ulice. Istrčavali su iz okolnih kuća i iskakali kroz prozore. Munja zapara vedro nebo.

Rand stade da prepliće Vatru i Vazduh da bi zaustavio Vatru i Vazduh. Hteo je da napravi veliki štit koji će zaustaviti gromove, ali nije bio dovoljno brz. Jedan udar ošinu tačno iznad njegove glave i odbi se uz zaslepljujući blesak, ali zato ostali zapraštaše svud oko njega. Sva mu se kosa bila nakostrešila. Činilo mu se da sam vazduh pokušava da ga smoždi. Umalo nije ispustio tokove, pa čak i celu Prazninu, ali nastavio je da tka naslepo, potpuno obnevideo od munja, ne bi li postavio štit da njime zaustavi oganj koji je pljuštao s neba. Osećao je udare koji su njemu bili namenjeni. Pomoću angreala u džepu prigrlio je saidin i izatkao štit preko polovine Unutrašnjeg grada, a onda ga privezao. Ustao je. Dotle je i vid počeo da mu se vraća, mada bolno i kao kroz izmaglicu. Mora brzo da dela. Rafhin zna da su stigli. Moraće da...

^Činilo mu se da je sve to trajalo iznenađujuće kratko. Rafhin nije mario Koliko je svoje vojske pobio. Iznenađeni Troloci i Mirdraali padali su Devicama na koplja, mada su se i one prilično nesigurno kretale. One najbliže Randu sada su pokušavale da ustanu sa zemlje, a Pevin je, i dalje ravnodušan kao cigla, stajao u raskoračnom stavu, poduprt barjakom. Iz rupa na zidinama i dalje je kuljala reka Troloka a gradske ulice postadoše poprište ljutog boja. Međutim, što se Randa ticalo, sve se to moglo odvijati i na drugom kraju sveta.

U onom prvom naletu udarilo je nekoliko gromova, ali nisu svi bili njemu upućeni. Metove čizme dimile su se dobrih deset koraka dalje od mesta gde je on ležao. Pramičci dima izvijali su se i sa njegovog koplja, iz kaputa, pa čak i s priveska u vidu lisičje glave, koji ga nije štitio i od muškog usmeravanja. Asmodean je ličio na ugljenisanu gomilu, a bio je prepoznatljiv jedino po kutiji za harfu koja mu je još uvek bila na leđima. A Avijenda... onako bez ijedne opekotine, izgledala je kao da je prilegla da se odmori – naravno, ukoliko se iko odmara netremice zureći u nebo.

Rand je dotače po obrazu. Već je bila počela da se hladi. Koža joj... na dodir uopšte nije izgledala kao koža.

„RAAAAFHIIIINEEEE! “

Malo se zbunio kad je čuo taj krik iz svog grla. Činilo mu se da sedi u nekom zabačenom uglu sopstvene glave i da je Praznina praznija i samotnija nego ikada pre. Saidin je divljao u njemu. Bilo mu je svejedno hoće li ga opustošiti ili ne. Glib je curio sa svih strana i lepio se za sve oko njega, ali i to mu je bilo potpuno svejedno.

Uto se između Devica probiše tri Troloka sa sekirama i neobično zakrivljenim kopljima u dlakavim rukama. Netremice su ga gledali onim svojim nekako previše ljudskim očima. Enaila odmah kopljem proburazi jednog sa svinjskom njuškom, ali onaj s orlovskim kljunom i onaj s medvedom gubicom jurnuše na njega. Prvi je na nogama imao čizme, a drugi šape.

Rand se osmehnu.

Trolocima vatra suknu iz svake pore na telu, pa čak i kroz crne oklope.

I baš kad su zinuli da urliknu, tačno na mestu gde su stajali otvori se novi prolaz. Nagorele, kao nožem raspolućene, krvave nakaze padoše na pločnik, ali Rand je samo stajao i zurio u prolaz. S druge se strane nije nalazilo ništavilo nego velika dvorana s kamenim zidnim ukrasima u vidu lavova.

Krupni muškarac, crne kose sa sedim zaliscima, od iznenađenja je poskočio na pozlaćenom prestolu. Desetorica prisutnih, u plemićkom ruhu ili u oklopima, osvrnuše se da vide u šta to zuri njihov gospodar.

Rand ih takoreći nije ni primetio. „Rafhine“, reče. A možda je to rekao i neko drugi. Svejedno.

Prošao je kroz otvor i počeo da na sve strane odašilje vatru i munje. Prolaz se zatvorio. Rand je postao smrt.

Ninaevi uopšte nije bilo teško da se održava u raspoloženju koje joj je bilo neophodno da usmeri struju Duha u ćilibarsku pločicu s ugraviranom snevačicom koju je nosila u torbici. Tog se jutra čak ni onaj osećaj da je neko posmatra nije mogao probiti kroz njen bes. Ona i Sijuan stajale su u salidarskoj ulici u Tel’aran’riodu. Nije bilo nikoga osim njih dve, nekoliko muva i jedne lisice koja je zastala da ih pogleda, pa produžila svojim putem.

„Moraš da se usredsrediš“, podviknu Ninaeva. „Prošli put je bilo mnogo bolje. Usredsredi se!“