Oluja na obzorju

Ne sme da pobudi sumnje u svoje ponašanje. Kovarla je u pravu. Omladinci ga slede. Poštuju ga. Ali oni nisu njegovi - oni pripadaju Beloj kuli i okrenuće se protiv njega jednako brzo kao što se on okrenuo protiv Hamara, ako to bude Amirlinina volja. Ako iko od njih makar nasluti šta on namerava, neće mu poći za rukom da pređe ni stotinu koraka.

On zatvori i zakopča bisage. To će morati da bude dovoljno. Izađe iz Šatora, prebaci bisage preko ramena, pa pođe prema konjima. Usput mahnu kadžaru, koji je odredu vojnika pokazivao neke napredne poteze mačem. Radžar odredi nekoga drugog da nastavi s tim, pa požuri do Gavina, mršteći se na bisage.

„Idem da obiđem četvrti osmatrački položaj", reče Gavin.

Radžar baci pogled ka nebu; već se smrkavalo. „Tako kasno?"

„Poslednji put sam ih obilazio ujutru", odgovori Gavin. Baš čudno kako mu srce ne lupa. Kuca mirno i ravnomerno. „A pre toga je bilo po podne. Ali najopasniji trenutak za iznenađenje je veče, kada se još dovoljno dobro vidi za napad, ali je dovoljno kasno da ljudi budu umorni i lenji posle večere."

Radžar klimnu, pa se pridruži Gavinu. „Svetlost zna da su nam sada potrebni oprezniji osmatrači“, saglasi se on. Brinovi izviđači obilaze sela ni pola dana jahanja od Dorlana. „Odrediću ti pratnju."

„Nema potrebe", odvrati Gavin. „Poslednji put me je četvrta osmatračnica videla s dobrih pola milje udaljenosti. Čitav odred diže previše prašine. Hoću da vidim koliko su im oštre oči kada je reč o samo jednom konjaniku."

Radžar se opet namršti.

„Biću dobro", kaza mu Gavin i natera sebe da se kiselo nasmeši. „Radžare, znaš da ću biti dobro. Šta je? Zar se bojiš da će me uhvatiti razbojnici?"

Radžar se opusti i zasmeja. „Tebe? Pre bi zarobili Slita. Pa dobro. Ali obavezno mi pošalji glasnika kada se vratiš u logor. Ako se ne budeš vratio, neću zaspati od brige."

Onda mi je žao zbog toga što ću te koštati sna, prijatelju moj,

pomislio je Gavin klimajući glavom. Radžar otrča da se vrati nadgledanju oružane vežbe, a Gavin se ubrzo nađe odmah ispred logora, razvezujući konopac kojim je Izazivač bio sapet, dok je jedan seoski dečak - koji je služio kao konjušar - išao po njegovo sedlo.

„Izgledaš kao čovek koji je doneo svoju odluku", iznenada se začuo tih glas.

Gavin se munjevito okrenu, hvatajući se za balčak. Gledajući pobliže, razazna obrise jednog čoveka sa iskrivljenim nosem. Plamen spalio te zaštitničke plaštove!

Gavin pokuša da ga obmane, kao što je učinio s Radžarom. „Valjda mi je drago što imam nešto da radim", odgovori i okrenu se od Slita kada se konjušar vrati. Gavin mu baci bakrenjak i prihvati sedlo, pa pokaza dečaku da može da ide.

Slit ga je i dalje gledao iz senke ogromnog bora dok je Gavin nameštao sedlo. Zaštitnik zna. Gavin je sve ostale prevario, ali osećao je da mu to neće uspeti s tim čovekom. Svetlosti! Zar će morati da ubije još jednog čoveka kog poštuje? Spaljena bila, Elaida! Spaljena bila, Sijuan Sanče - i čitava vaša Kula. Prekinite više da iskorišćavate ljude. Prekinite da iskorišćavate mene!

„Kada da kažem tvojim ljudima da se nećeš vraćati?", upita Slit.

Gavin zateže kolan i sačeka da mu konj izdahne. Pogleda preko ata i namršti se. „Ne nameravaš da me zaustaviš?"

Slit se zasmeja. „Danas sam se tri puta borio protiv tebe i nisam te nijednom dobio, mada mi je pomagao dobar borac. Izgledaš kao čovek koji je spreman da ubije ako se to pokaže neophodnim, a ja nisam željan smrti koliko neki pretpostavljaju da jesam."

„Ti bi se borio protiv mene", kaza Gavin, naposletku završavajući sa sedlom, stavljajući bisage i vezujući ih. Izazivač frknu. Taj konj nikada nije voleo da nosi veću težinu nego što baš mora. „Poginuo bi ako bi mislio da je to neophodno. Ako bi me napao, to bi diglo buku, sve i da te ubijem. Nikada ne bih mogao da objasnim zašto sam ubio jednog Zaštitnika. Mogao bi da me zaustaviš."

„Istina", reče mu Slit.

„Zašto me onda puštaš da idem?" upita Gavin, okrećući škopca i hvatajući uzde. Pogleda te oči u senci i učini mu se da na usnama ispod njih vidi tek najmanji mogući tračak osmeha.

„Možda samo volim da vidim ljude koji mare", odgovori Slit. „Možda se nadam da ćeš naći neki način da pomogneš u okončavanju svega ovoga. Možda sam samo lenj, izubijan i klonuo duhom od toliko poraza. Neka bi našao ono što tražiš, mladi Trakande." Praćen šuštanjem plašta, Slit ode, stapajući se s mrakom predstojeće noći.

Gavin se baci u sedlo. Mogao je da se seti samo jednog mesta kud bi otišao po pomoć za spasavanje Egvene.

On mamuznu konja i ostavi Dorian za sobom.

14

Kutija se otvara