Oluja na obzorju

„Da“, kaza Lelejna klimajući još jednoj skupini polaznica, „verujem da je kucnuo čas da pošaljemo izaslanice kraljevstvima koja Al’Tor nije pokorio. Možda Bela kula nije u našim rukama, ali to nije razlog da se odreknemo našeg starateljstva nad svetom.“

„Da, Lelejna", saglasi se Sijuan. „Ali jesi li sigurna da se Romanda neće protiviti tome?"

„Zašto bi se protivila?" nehajno upita Lelejna. „To ne bi imalo smisla."

„Malo toga što Romanda čini ima nekog posebnog smisla", odgovori Sijuan. „Mislim da se ona ne slaže s mnogo čime samo da bi ti napakostila. Ali jesam je videla kako pre nekoliko dana čavrlja s Maralendom."

Lelejna se namršti. Maralenda je daleka rođaka loze Trakanda.

Sijuan prikri smešak. Neverovatno je koliko toga možeš da postigneš kada te ljudi olako shvate. Koliko li je žena ona olako shvatila samo zbog toga što nisu imale očiglednu moć? Koliko je često ona bila obmanuta, kao što sada obmanjuje Lelejnu?

„Pozabaviću se time“, reče Lelejna. Nije bitno šta će otkriti; sve dok je zauzeta brigom o Romandi, neće biti u prilici da provodi previše vremena na otimanju vlasti od Egvene.

Egvena. Amirlin mora da požuri i da završi sa svojim spletkarenjem u Beloj kuli. Šta vredi to što će podriti Elaidu ako se Aes Sedai van Tar Valona uruše dok Egvena ne pazi na njih? Sijuan ne može doveka skretati pažnju Romandi i Lelejni, naročito sada kada je Lelejna u tolikoj prednosti. Svetlosti! Ponekad se oseća kao da pokušava da se igra živom srebrozubom, premazanom uljem.

Sijuan pogleda gde je sunce iza onog neba lučkog kapetana. Već je kasno popodne. „Riblja utroba", progunđa. „Lelejna, moram da idem."

Lelejna je pogleda. „Pretpostavljam da moraš da pereš? Za onog tvog grubijana od vojskovođe?"

„ O n nije grubijan", prasnu Sijuan, pa se opsova u sebi. Izgubiće mnogo prednosti koju ima ako nastavi da se breca na one koje misle da su bolje od nje.

Lelejna se nasmeši, a oči joj zablistaše kao da zna nešto posebno. Neizdrživa žena. Bila ona prijateljica ili ne, Sijuan se ozbiljno nosi mišlju da je...

Ne. „Izvinjavam se, Lelejna", Sijuan natera sebe da izgovori. „Razdražim se svaki put kada pomislim na ono što taj čovek traži od mene."

„Da“, saglasi se Lelejna, stiskajući usne. „Razmišljala sam o tome, Sijuan. Amirlin je možda trpela da se Brin iživljava na jednoj sestri, ali ja to neću. Odsada si jedna od mojih poslušnica."

Jedna od tvojih poslušnica?, pomislila je Sijuan.

Mislila sam da je samo trebalo da te podržavam dok se Egvena ne vrati.

„Da“, mislila se Lelejna, „mislim da je vreme da se tvoje služenje Brinu završi. Sijuan, otplatiću tvoj dug."

„Otplatićeš moj dug?“, upita Sijuan, na trenutak obuzeta strahom. „Je li to pametno? Naravno, ne bih imala ništa protiv da se ratosiljam tog čoveka, ali moj položaj mi pruža veoma korisne prilike da prisluškujem šta namerava."

„Namerava?", mršteći se upita Lelejna.

Sijuan se lecnu u sebi. Poslednje što želi jeste da nagovesti kako Brin radi nešto što ne bi trebalo. Svetlosti, taj čovek je dovoljno strog da naspram njega Zaštitnici deluju neuredno kada je reč o ispunjavanju svojih zaveta.

Trebalo bi da pusti Lelejnu da okonča to njeno glupo služenje, ali i od pomisli na to utroba joj se prevrnula. Brin je već razočaran zbog toga što je prekršila zavet koji mu je dala pre više meseci. Pa, nije

ga prekršila - samo je odložila svoje vreme služenja. Ali valja ubediti tu tvrdoglavu budalu u tu činjenicu!

Ako se sada lako izvuče iz svega toga, šta će on misliti o njoj? Misliće da je on pobedio i da je ona pokazala kako ne ume da drži svoju reč. Nema šanse da ona dopusti da se to dogodi.

Sem toga, nema namere da omogući Lelejni da ona bude ta koja ju je oslobodila. To bi samo njen dug prebacilo s Brina na nju. Aes Sedai bi ga naplatila daleko tananije, ali svaki novčić bio bi joj ovako ili onako naplaćen, makar kroz zahteve koje nameće odanost.

„Lelejna", tiho kaza Sijuan, „nemam nikakve sumnje u našeg čestitog vojskovođu. Međutim, on upravlja našim vojskama. Zar mu se zaista može verovati da će raditi ono što je neophodno bez ikakvog nadzora?"

Lelejna frknu. „Nisam sigurna da se bilo kom muškarcu može verovati bez nadzora."

„Mrzim da mu perem rublje", nastavi Sijuan. Pa, zaista mrzi - bez obzira na to što neće prestati da to radi ni za sve zlato u Tar Valonu. „Ali ako sam zbog te dužnosti u njegovoj blizini, s načuljenim ušima..."

„Da", kaza Lelejna, lagano klimnuvši glavom. „Uviđam da si u pravu. Sijuan, neću zaboraviti tvoju žrtvu. U redu, slobodna si da se povučeš."

Lelejna se okrenu, bacivši pogled na svoju ruku, kao da čezne za nečim. Verovatno sanja o danu kada će ona - kao Amirlin - moći da pruži svoj prsten Velike zmije na poljubac kada se rastaje s drugom sestrom. Svetlosti, ali Egvena mora da se što pre vrati. Uljem premazana srebrozuba! Plamena uljem premazana srebrozuba!