Oluja na obzorju

Krenula je rubom logora, tako da su joj vojni šatori ostali s leve strane. Smrkavalo se, a svetiljke koje su sagorevale dragoceno ulje obasjavale su straćare i šatore podignute bez ikakvog reda s njene desne strane. Ispred nje, mala kružna palisada bila je podignuta na vojnoj strani. Nije obuhvatala čitavu vojsku - zapravo, palisada je bila tek tolika da u njoj bude nekoliko desetina zapovedničkih šatora i nekoliko većih šatora za sastanke. Namena te palisade bila je da u slučaju nužde služi kao utvrda, ali i da uvek bude središte vojske - Brin je smatrao da je pametno imati opipljivu prepreku koja razdvaja tabor od mesta gde on održava sastanke sa svojim nižim zapovednicima. S obzirom na svu pometnju u logoru onih koji su se sakupili da prate vojsku i s tako dugim obodom tabora koji je trebalo obilaziti, uhodama bi bilo previše lako da se u suprotnom prikradu njegovim šatorima.

Palisada je bila završena svega tri četvrtine, ali rad na njoj napreduje veoma brzo. Možda će s vremenom on rešiti da ipak tim stubovima okruži čitavu vojsku - ako opsada potraje dovoljno dugo. Brin je za sada bio mišljenja da jedno malo, utvrđeno zapovedničko sedište vojnicima govori ne samo o bezbednosti, već i zrači izvesnim ugledom.

Osam stopa dugi drveni kočevi dizali su se iz tla ispred nje kao nekakav red stražara, šiljcima prema nebu. Za vreme opsade vojskovođa obično ima više nego dovoljno ljudske snage za takve poslove. Stražari na kapiji palisade znali su da nju treba da propuste, pa je brzo otišla do Brinovog šatora. Ona zaista ima rublja za pranje, ali najveći deo toga verovatno će morati da sačeka do jutra. Trebalo bi da se nađe sa Egvenom u Tel’aran’riodu čim padne mrak, a sjaj sutona već je počeo da bledi.

Kao i obično, Brinov šator je bio tek slabašno osvetljen. Dok se većina ljudi napolju razbacivala uljem, on je škrtario. Većina njegovih ljudi živi bolje od njega. Budala od čoveka. Sijuan uđe u šator a da se nije najavila. Ako je on dovoljno glup da se ne presvlači iza paravana, onda je dovoljno glup da ga ona gleda kako to radi.

Sedeo je za svojim stolom i radio na svetlosti jedne jedine svece. Izgleda da je čitao izveštaje izviđača.

Sijuan frknu, pustivši da šatorsko krilo padne za njom. Nijedna jedina svetiljka! Taj čovek! „Garete Brine, upropastićeš oči čitajući na tako slabom svetlu."

„Proveo sam veći deo svog života čitajući na svetlosti jedne sveće, Sijuan“, odgovori joj on, okrećući novi list i ne dižući pogled. „I samo da znaš da mi je vid jednako dobar kao kada sam bio dečak.“

„O?“, upita Sijuan. „Dakle, hoćeš da kažeš da ti je vid i u mladosti bio slab?“

Brin se isceri, ali nastavi da čita. Sijuan glasno frknu, kako bi bila sigurna da če je čuti, pa izatka kuglu svetlosti i posla je da lebdi iznad njegovog stola. Budala muška. Nema ona namere da mu dopusti da toliko oslepi i pogine u bici od nekog napada koji neće primetiti. Nakon što je postavila svetlo pored njegove glave - možda ipak malčice preblizu da bi mu bilo prijatno a da se ne pomeri - otišla je da skine odeću s kanapa za rublje koji je razvukla sredinom šatora. On se ni u jednom trenutku nije pobunio zbog toga što je raširila konopac za sušenje po sredini šatora, niti zbog toga što rublje suši u šatoru, pa ga nije ni skinuo. To je bilo razočarenje. Radovala se tome što će ga zbog toga grditi.

„Jedna žena iz spoljnog logora danas mi je prišla", kaza Brin, pomerivši stolicu u stranu, pa uzevši još jednu hrpu stranica. „Ponudila mi je usluge pranja rublja. Okupila je pralje u logoru i tvrdi da može da mi pere stvari daleko brže i bolje od jedne rasejane služavke."

Sijuan se ukoči, pa krajičkom oka pogleda Brina, koji je listao svoje hartije. Njegova jaka vilica bila je sleva obasjana ravnomernom belom svetlošću njene kugle, a zdesna treperavom narandžastom svetlošću sveće. Neki ljudi u starosti deluju nejako, a drugi umorno ili zapušteno. Brin je jednostavno postao dostojanstven, kao nekakav stub isklesan rukom majstora vajara, pa prepušten zubu vremena. Godine nisu umanjile Brinovu delotvornost niti snagu. Jednostavno su mu porosile slepoočnice srebrom i naborale lice mudrošću.

„A šta si ti kazao toj ženi?“, upita ona.

Brin okrenu list. „Kazao sam joj da sam zadovoljan pranjem mog rublja." On diže glavu i pogleda je. „Sijuan, moram reći da sam iznenađen. Pretpostavljao sam da se jedna Aes Sedai neće preterano razumeti u takve poslove, ali moje uniforme su retko kada bile u tako savršenom spoju uštirkanosti i udobnosti. Za to te treba pohvaliti."

Ona se okrenu od njega, skrivajući da je pocrvenela. Budala jedna! Pred njom su kraljevi klečali! Obmanjivala je Aes Sedai i pripremila spas čitavog čovečanstva! A on je hvali zato što je dobra pralja!