Oluja na obzorju

Gavin se premesti u stav „mačka na vrelom pesku“ kada Marleš pokuša da izvede „kolibri ljubi ružu“. „Kolibri" nije dobar potez za takav napad; retko kada je od koristi protiv nekoga ko se brani, ali Marlešu je očigledno dojadilo da njegovi udarci nikada ne prolaze. Postaje lakomislen. Gavin to može da iskoristi. I hoće.

Slit opet napade. Gavin diže mač u odbrambeni položaj u trenu kada ga oba Zaštitnika napadoše. Gavin smesta pređe u „jabukove latice na vetru“. Sečivo mu sevnu tri puta, terajući razrogačenog Marleša da ustukne. On opsova i baci se u napad, ali Gavin diže mač iz prethodnog stava i skladno pređe u „tresti rosu s grane". Zakorači i zadade niz od šest oštrih udaraca, po tri upućena svakom protivniku, tako da Marleša obori na tle - čovek se prebrzo vrati u borbu - i dva puta odbijajući Slitovo sečivo, završivši tako što mu je svoje sečivo prislonio uz vrat.

Dva Zaštitnika zgranuto pogledaše Gavina. Imali su iste takve izraze na licima poslednji put kada ih je Gavin pobedio, kao i onaj put pre toga. Slit nosi sečivo označeno čapljom i u Beloj kuli je skoro živa legenda zbog svog umeća mačevanja. Priča se da je čak i Lana Mandragorana pobedio dva puta u sedam dvoboja, u vreme kada je Mandragoran još vežbao s drugim Zaštitnicima. Marleš nije čuven kao njegov saborac, ali svejedno je u potpunosti sposoban i uvežban Zaštitnik, a ne nekakav lak protivnik.

Ali Gavin je pobedio. Opet. Stvari deluju tako jednostavno kada mačuje. Svet se smanji - stisne se kao bobica iz koje se cedi sok - u nešto manje, što je lakše videti izbliza. Gavin je oduvek želeo samo da štiti Elejnu. Želeo je da brani Andor. Možda da bude malo više kao Galad.

Zašto život ne može da bude jednostavan kao mačevanje? Protivnici jasno određeni i poredani pred tobom. Nagrada očigledna: preživljavanje. Kada se ljudi bore, međusobno se povezuju. Postajete braća dok razmenjujete udarce.

Gavin skloni sečivo, pa odstupi i vrati ga u kanije. On pruži ruku Marlešu, koji je prihvati, pa odmahnu glavu dižući se na noge. „Ti si izvanredan, Gavine Trakande, kao neko stvorenje od svetla, boje i senke dok se krećeš. Kada sam suočen s tobom, osećam se kao malo dete koje umesto mača drži prutić."

Slit ništa ne reče dok je vraćao mač u kanije, ali klimnu Gavinu u znak poštovanja - baš kao prethodna dva puta kada su se borili. On je čovek koji nije preterano sklon rečima. Gavin to poštuje.

U jednom uglu ambara bilo je bure napola puno vode i sva trojica pođoše prema njemu. Korbet, jedan od Omladinaca, žurno zahvati vodu kutlačom i pruži je Gavinu. Gavin je dade Slitu. Stariji čovek opet klimnu i prihvati vodu, a Marleš uze jednu šolju s prašnjavog prozorskog okvira i sam zahvati vode da popije. „Lepo kažem, Trakande“, nastavi niži čovek, „da moramo da ti nađemo neko sečivo sa čapljama. Niko ne bi trebalo da se suoči s tobom a da ne zna u šta se upušta!"

„Ja nisam majstor sečiva", tiho odgovori Gavin, prihvativši kutlaču od krivonosog Slita i napivši se vode. Bila je topla, što mu je prijalo. Delovalo je prirodnije i kao manji napad na telo.

„Ubio si Hamara, zar ne?“, upita Marleš.

Gavin se pokoleba. Ona jednostavnost koju je osećao maločas, dok se borio, već se mrvila. „Da.“

„Pa, onda si majstor sečiva", odvrati Marleš. „Trebalo je da uzmeš njegov mač kada si ga ubio."

„To bi bilo nepoštovanje", odgovori Gavin. „Sem toga nisam imao vremena da grabim plen." Marleš se na to nasmeja kao na šalu, mada se Gavin nije šalio. Pogleda Slita, koji ga je radoznao gledao.

Šuštanje sukanja obznani da im Vaša prilazi. Zelena sestra duge crne kose imala je prelepe zelene oči, koje su povremeno delovale bezmalo mačkasto. „Marleše, jesi li se izigrao?", upita ona, sa slabašnim domanskim naglaskom.

Marleš se zasmeja. „Vaša, trebalo bi da ti je drago što se igram. Ako se dobro sećam, moje igranje ti je na bojnom polju nekoliko puta spasio glavu."

Ona frknu i izvi obrvu. Gavin je retko kada imao priliku da vidi Aes Sedai i Zaštitnika koji su u tako opuštenom odnosu kao njih dvoje. „Hajde", kaza mu ona, pa se okrenu u mestu i krenu prema otvorenim vratima. „Hoću da vidim zašto Narenvin i ostale toliko dugo ne izlaze napolje. To mi smrdi na donošenje nekih odluka."

Marveš slegnu ramenima i baci šolju Korbetu. „Šta god da reše, nadam se da će to značiti pokret. Ne dopada mi se što sedimo u ovom gradu, a oni vojnici nam se lagano približavaju. Ako u ovom logoru postane još malo napetije, ima da pobegnem i da se priključim Krparima."

Gavin klimnu na tu primedbu. Prošle su nedelje otkad se poslednji put usudio da pošalje Omladince u napad. Brinove potere sve se više približavaju gradu, a to pak sve više ograničava broj prilika za galopiranje po okolini.

Vaša izađe, ali Gavin je ipak ču kako kaže: „Ponekad zvučiš kao pravo dete." Marleš samo slegnu ramenima, pa mahnu Gavinu i Slitu pre nego što izađe iz ambara.

Gavin odmahnu glavom, pa opet napuni kutlaču i napi se vode. „To dvoje me ponekad podsećaju na brata i sestru."

Slit se nasmeši.