Putanja bodeža

„Veoma mi je drago da bar ne poričeš Amador i Ebou Dar, Velina“, suvo reče Šiven. A ona je umela da bude vrlo suva, zaista. Visoka poput većine muškaraca, a uz to koščato mršava, Smeđa sestra imala je četvrtasto lice i isturenu bradu, koju nimalo nisu popravljale njene guste kovrdže. Svojim paukolikim prstima popravljala je šal i poravnavala tamnozlatne svilene suknje, a glas joj je zazvučao kao da se smeje na silu. „Meni nije prijatno da govorim šta može ili ne može da bude. Na primer, ne tako davno, svi su ’znali’ kako samo štit koji je jedna sestra izatkala može sprečiti neku ženu da usmerava. Onda se pojavila ta jednostavna biljka, dvokoren, i bilo ko te može napojiti čajem od koga ćeš biti nesposobna za usmeravanje, kao kamen, satima. Veoma korisno za neposlušne divljakuše i njima slične, pretpostavljam, ali gadno malo iznenađenje za one što su mislile kako sve znaju.“

Elaida stisnu usne. Ona se nije brinula zbog nemogućeg, a ako nijedna sestra u poslednjih tri hiljade godina nije ponovo otkrila kako se prave ter’angreali, onda i neće i to je bilo to. Znanje koje je posedovala, a koje joj je naprosto curilo kroz prste, bilo je ono od kog se Elaidi grčio jezik. I posred svih njenih napora, svaka do poslednje polaznice u Kuli sada je znala za dvokoren. Nikome se ni najmanje nije dopadalo to znanie. Nijednoj nije odgovaralo što je iznenada ranjiva za svakoga ko iole poznaje biljke i ima malo vruće vode. To je znanje bilo gore od otrova, kao što su Predstavnice ovde okupljene jasno pokazale.

Kad je pomenuta ta biljka, Duharine krupne, tamne oči uznemiriše se na njenom bakarnom licu, a ona se ukočila i više nego inače, dok su joj ruke kojima je stiskala suknje toliko pocrvenele da su delovale gotovo kao da su crne. Sidora čak proguta knedlu, a prsti joj se čvršće skupiše oko kožom ukrašenih korica za spise koje joj je Elaida bila dodala, mada se, inače, Žuta okruglog lica držala s ledenim dostojanstvom. Andaja je zadrhtala! Ona se stvarno grčevito uvila u svoj šal sa sivim resama.

Elaida se pitala šta bi tek radile kada bi saznale da su Aša’mani ponovo otkrili Putovanje. I ovako su jedva uspevale sebe da nateraju da progovore o njima. Bar joj je uspelo da to znanje ograniči na šačicu upućenih.

„Mislim da bi bilo bolje kada bismo sebe brinule onim za šta znamo da je istina, je l’ da?“, odlučno upade Andaja, koja je povratila samopouzdanost. Njena svetlosmeđa kosa se presijavala od četkanja i slobodno joj je padala niz leđa, a srebrom prošarana plava haljina bila je krojena pod uticajem Andora, međutim, Tarabon se i dalje jasno osećao s njenog jezika. Iako nije bila ni posebno niska ni posebno vitka, nekako je Elaidi oduvek ličila na vrapčića koji se sprema da skoči na grančicu. Bila je pregovarač najneočekivanijeg izgleda, mada je njena slava bila zaslužena. Osmehnula se ostalima, ne baš prijatno, a čak je i taj njen osmeh nekako podsećao na vrapca. Možda je to bilo zbog toga kako je držala glavu. „Besposleno nagađanje, to troši dragoceno vreme. Svet visi na jednoj niti, a ja hčno, ja ne želim da bacam korisne sate naklapajući o takozvanoj logici niti ćaskajući o onome što svaka budala polaznica znaju. Ima li iko išta korisno da kaže?“ Umela je da utisne dosta jeda u svoje reči, za jednog vrapca. Velinino lice je pocrvenelo, a Šivenino se smračilo.

Rubinda izvi usne prema Sivoj. Možda je to trebalo da bude osmeh, ali činilo se da su se usne samo iskrivile. S kao gavran crnom kosom i očima poput safira, Majenka je obično delovala kao da namerava da prođe kroz kameni zid, a sada, pošto je postavila pesnice na bokove, delovala je kao da je spremna da prođe kroz dva. „Nosimo se s onim sa čim možemo za sada, Andaja. Većinom toga, u svakom slučaju. Pobunjenice su zarobljene snegovima u Murandiji, a mi ćemo im dovoljno potpaliti zimu da će se u proleće vratiti puzeći na sve četiri da mole za oproštaj i da zatraže pokoru. Pobrinućemo se i za Tir čim budemo otkrili kuda je nestao visoki lord Darlin, a i za Kairhijen kad iskopamo gde se kriju Karalin Damodred i Toram Rijatin. Al’Tor ima krunu Ilijana u ovom trenutku, ali radi se i na tome. Zato, ako nemaš neku zamisao kako da ga prebacimo u Kulu, ili kako da učinimo da ti takozvani Aša’mani nestanu, ja imam poslove svoga Ađaha kojima moram da se pozabavim."

Andaja se uspravi, ovoga puta stvarno uzrujana. Sem nje i Duhara je skupila oči; pominjanje muškaraca koji mogu da usmeravaju uvek bi joj usijalo glavu. Šiven je coktala, kao da su pred njom deca koja se raspravljaju mada je izgledala kao da je time zadovoljna a Velina se namrštila, zbog nečega sasvim sigurna da se Šiven obrača njoj. Ovo je bilo zabavno, ali počelo je da izmiče iz ruku.