Putanja bodeža

„Mislila sam da smo ovo sredile, Elaida.“ Naspram glasa te užasne žene snežna oluja, koja je napolju besnela, delovala je toplo. „Ja znam kako da spasem Kulu od tvojih brljotina, i neću da praviš nove meni iza leđa. Ako budeš uporna u tome, budi sigurna da ću se postarati da te smaknu, umire i ostave da arlaučeš pod šibama pred svakom polaznicom, pa čak i poslugom!“

Elaida se s naporom uzdržavala da ne podigne ruku do obraza. Nije joj bilo potrebno ogledalo da bi znala da je crven. Morala je da bude pažljiva. Siejn još ništa nije pronašla, ili bi već došla. Alvijarin je mogla da progovori pred Dvoranom i da oda celokupnu propast pokušaja otmice onog mladog al’Tora. Mogla je da je smakne, umiri i pošalje na šibanje samo s time, ali Alvijarin je imala još jednu strelu u svom luku. Tovejn Gazal vodila je pedeset sestara i dve stotine stražara Kule protiv Crne kule, za koju je Elaida bila sigurna, kada je izdala ta naređenja, da ima možda dvojicu ili trojicu muškaraca koji su mogli da usmeravaju. Pa ipak i pored stotina stotina! I pored Alvijarin koja je hladno piljila u nju, Elaidin stomak još uvek se grčio od te pomisli! čak i pored stotina tih Aša’mana, Elaida je još uvek gajila nade za Tovejn. Crna kula srušiće se u vatri i krvi, to je Prorekla, a sestre će hodati njenim zemljištem. To je sigurno značilo da će, nekako, Tovejn uspeti. Štaviše, ostatak Proricanja saopštio joj je da će Kula, pod njenom vladavinom, povratiti svu svoju staru slavu, da će sam al’Tor drhtati od njenog besa. Alvijarin je bila čula reči koje su silazile sa Elaidinih usana kada ju je obuzelo Proricanje. Ali ih se nije setila kasnije, kada je počela sa svojim ucenjivanjem, nije shvatala sopstvenu propast. Elaida je strpljivo čekala. Trostruko će se naplatiti ovoj ženi! Ali mogla je da bude strpljiva. Za sada.

Ne pokušavajući da sakrije svoj prezir, Alvijarin gurnu korice u stranu, a onaj usamljeni pergament postavi pred Elaidu. Otvori zeleno-zlatni kovčežić za pisanje, umoči Elaidino pero u mastionicu i gurnu ga ka njoj. „Potpiši.“

Elaida uza pero pitajući se na kakvu li će ludoriju ovog puta staviti svoje ime. Još jedno povećanje u straži Kule, iako će s pobunjenicama biti okončano i pre nego što uopšte bude potrebe za vojnicima? Još neki pokušaj da ađasi otvoreno objave koje ih sestre vode? To je sasvim sigurno bilo palo na nos! Brzo čitajući, cseti kako joj ledeni grumen raste u stomaku, sve više. Davanje svakom od ađaha konačnu nadležnost nad svakom sestrom koja se nađe u njegovim odajama, bez obzira na to koji je njen sopstveni ađah, bila je najveća ludost do sada kako je paranje same potke Kule moglo da je spase? ali ovo…

Svet sada zna da je Rand al’Tor Ponovorođeni Zmaj. Svet zna da je on muškarac koji može da dotakne Jednu moć. Takvi muškarci potpadali su pod nadležnost Bele kule od pamtiveka. Ponovorođenom Zmaju dodeljuje se zaštita Kule, ali ko god bude pokušao da mu pristupi, osim preko Bele kule, biće progonjen zbog izdaje protiv Svetlosti i prokletstvo će biti bačeno na njega od sada pa doveka. Svet može da odahne znajući da će Bela kula bezbedno voditi Ponovorođenog Zmaja do Poslednje bitke i neizbežne pobede.

Bez razmišljanja, nesvesno, dodala je „pod Svetlošću“, iza „pobede“, ali tada joj se ruka zaledila. Javno priznanje da je al’Tor Ponovorođeni Zmaj bilo je podnošljivo, pošto je to i bio, a to bi mnoge moglo navesti da poveruju govorkanjima da je on već kleknuo pred nju, što bi se pokazalo korisno, ali ostalo! Nije mogla da poveruje kako tako mnogo štete može da se nanese s tako malo reči.

„Svetlost mi se smilovala“, grozničavo je zasoptala. „Ako se ovo objavi, biće nemoguće ubediti al’Tora kako je njegovo zarobljavanje bilo bez zvanične potpore.“ To bi bilo dovoljno teško i bez ovoga, ali ona je već viđala ljude koji su bivali ubeđeni kako se nije dogodilo ono što se dogodilo, iako su bili usred toga što se događalo. „A on će biti desetostruko oprezniji da ne dođe do novog pokušaja. Alvijarin, u najboljem slučaju, ovo će samo uplašiti nekolicinu njegovih sledbenike. U najboljem slučaju!“ Većina se, verovatno, već uvalila preduboko prateći ga tako da se sad nisu ni usuđivali da pokušaju da odstupe. Sasvim sigurno ne ako bi mislili da im prokletstvo visi nad glavama! „Mogla bih isto tako sama da potpalim Kulu, to je bolje nego da ovo potpišem!“

Alvijarin nestrpljivo uzdahnu. „Nisi zaboravila svoje litanije, je li? Ponovi mi ga, onako kako sam te naučila.“