Putanja bodeža

„Ubrzo ćemo biti tamo“, govorila je Ninaeva Elejni, naizgled ne primećujući nadurene poglede koje joj je Elejna upućivala. „Lane, molim te, dovedi ovamo Riejnu. Najbolje je da odmah vide poznato lice.“ On okrenu svoga konja, a Ninaeva se okrenu u sedlu, odlučno posmatrajući sestre. „Sad, ne želim da ih uplašite. Držite jezik za zubima dok ne budemo imale prilike da objasnimo šta je za šta. I sakrijte lica. Podignite te kapuljače na svojim ogrtačima.“ Uspravila se, ne očekajući nikakav odgovor, pa je zadovoljno klimnula glavom. „Tako. Sve je sređeno, i sve je kako treba. Kunem ti se, Elejna, stvarno ne shvatam zbog čega si toliko kenjkala. Svi rade ono što treba, bar koliko primećujem.“

Elejna zaškrguta zubima. Poželela je da su već u Kaemlinu. Tamo će otići kada sve bude završeno. U Kaemlinu su je očekivale dužnosti koje je odavno trebalo da ispuni. Tamo je samo trebalo da ubedi jače Kuće kako je Lavlji presto i dalje njen, i pored njenog podužeg odsustva, kao i da sredi suparnika ili dva koji bi ga želeli za sebe. Možda ne bi bilo nijednog da se našla tamo kada joj je majka nestala, kada je poginula, međutim, istorija Andora učila ju je da su se do sada već pojavili. Nekako, to joj je delovalo daleko lakše od ovoga.

4

Mirno mesto

Imanje Srodnica ležalo je u širokoj udolini, s tri strane okruženo niskim brdima; prostran posed je imao više od desetine velikih, belo obojenih zgrada ravnih krovova, koje su se presijavale na suncu. Četiri velika ambara bila su podignuta baš uz padinu najvišeg brda, koje je imalo zaravnjen vrh, a jedna strana mu se završavala strmim liticama iza ambara. Nešto visokog drveća koje nije izgubilo baš sve lišće bacalo je malo hlada po dvorištu imanja. Ka severu i istoku, maslinjaci su stupali niz padine brda i uz njih. Na imanju se primećivala neka vrsta usporenog meteža, a na vidiku je bilo najmanje stotinak ljudi, koji su i pored poslepodnevne jare obavljali svakodnevne poslove, samo bez žurbe.

To je gotovo moglo da prođe kao neko seoce, a ne jedno imanje, samo što nigde na vidiku nije bilo nijednog muškarca, niti deteta. Elejna ih nije ni očekivala. Ovo je bilo svratište za Srodnice koje su prolazile kroz Ebou Dar putujući nekud drugde, tako da ih u gradu nikada ne bi bilo previše u isto vreme, no to je bila tajna namena, skrivena koliko i same Srodnice. Za javnost, ovo je imanje bilo poznato dve stotine milja u okolini kao sklonište za žene, mesto gde mogu da se opuste i da se na neko vreme sklone od svakodnevnih briga, nekoliko dana, ili nedelja, a ponekad i duže. Elejna je gotovo mogla da oseti spokojstvo u vazduhu. Možda bi i zažalila što dovodi svet na ovo mirno mesto, kad to ne bi donosilo i novu nadu.

Prvo pojavljivanje konja iza nagnutog brda izazvalo je daleko manje komešanja nego što je očekivala. Podosta žena je zastalo da pogleda, ali to je bilo sve. Njihova odeća bila je vrlo raznovrsna Elejna je, čak, tu i tamo primećivala i odsjaj svile međutim, neke su nosile korpe, a druge su imale vedra, ili velike bele zavežljaje rublja za pranje. Jedna je za vezane noge držala dve patke, po jednu u svakoj ruci. Plemkinjama i zanatlijkama, seljankama ili prosjakinjama, svima su ovde vrata bila otvorena, ali svaka je za vreme svog boravka morala da odradi deo posla. Avijenda dotače Elejninu ruku, a onda pokaza prstom ka vrhu jednog od brda, gde je bilo zakačeno nešto što je ličilo na izokrenuti levak. Elejna podiže ruku da još malo zakloni oči i posle nekoliko trenutaka uoči pokret. Nije ni čudo da niko nije bio iznenađen. Osmatrači su mogli da primete njihov dolazak još odavno.

Jedna srednje visoka žena krenula je da se susretne s njima nedaleko od zgrada imanja. Njena je haljina bila po modi Ebou Dara, s dubokim, uskim razrezom na grudima, međutim, njene tamne suknje i raznobojne podsuknje bile su dovoljno kratke da nije morala da ih diže iz prašine. Nije nosila venčani nož; prema pravilima Srodnica, brak je bio zabranjen. Srodnice su previše tajni morale da očuvaju.

„To je Alisa“, promrmlja Riejna, zaustavljajući se između Ninaeve i Elejne. „Sada je njen red da vodi imanje. Veoma je pametna.“ Kao da se toga tek prisetila, dodala je, još tiše. „Alisa baš ne podnosi budale.“ Kako im se Alisa približavala, Riejna se uspravila u sedlu, povlačeći ramena unazad, kao da se priprema za težak zadatak.

Elejna je sa Alisom povezivala osrednjost; ta nije bila od onih koje će ostaviti Riejnu na miru, čak i ako jeste bila najstarija u Kružoku pletilja. Ravnih leđa, Alisa je delovala kao da je negde u srednjim godinama, ni vitka ni punačka, niti visoka niti niska, s nekoliko sedih u tamnosmeđoj kosi koja je mašnom bila vezana pozadi, ali veoma zgodno. Lice joj je bilo prosečno, mada dovoljno prijatno, blago lice, malo jače vilice. Kada je ugledala Riejnu, na trenutak se iznenadila, a onda se osmehnula. Taj osmeh potpuno ju je preobrazio. Nije od nje napravio lepoticu, pa čak ni lepuškastu, međutim, Elejna je osetila kako je pun neke topline, neke utehe.