Putanja bodeža

„Nisam očekivala da vidim tebe... Riejna“, reče Alisa jedva zastavši kod imena. Očito, nije bila sigurna treba li pred Ninaevom, Elejnom i Avijendom da koristi Riejnino zvanje. Dok je govorila, bacala je brze poglede ka njima. Činilo se da u glasu ima malo tarabonskog naglaska. „Berovajna je donela novosti o nevoljama u gradu, naravno, ali nisam očekivala da će biti toliko loše da biste morale da odete. Ko su ove...“ Reči joj se izgubiše, a oči raskolačiše dok je piljila iza njih.

Elejna baci pogled pozadi, gotovo izbacivši nekoliko probranih izraza koje je pokupila na raznim mestima, a u poslednje vreme i od Meta Kautona. Ona nije sve njih sasvim shvatala, u stvari veći deo nije shvatala niko se nikada nije potrudio da joj objasni šta one tačno znače međutim, nekako je pomoću njih bilo lakše izraziti osećanja. Zaštitnici su bili spakovali svoje ogrtače koji menjaju boju, a sestre su bile navukle kapuljače svojih ogrtača protiv prašine, kao što im je rečeno, čak i Sarejta, koja nije imala potrebe da sakriva svoje mladalačko lice, međutim, Kejrejn svoju nije bila navukla dovoljno napred. Jednostavno je uokvirivala njene bezvremene crte lica. Ne bi svi prepoznali ono što se videlo, no svako ko je proveo vreme u Kuli, sasvim sigurno bi. Kada ju je Elejna preteći pogledala, Kejrejn povuče kapuljaču napred, ali šteta je već bila pričinjena.

Bilo je i drugih na imanju, osim Alise, koje su imale oštre oči. „Aes Sedai!“, zaurla jedna žena kao da objavljuje propast sveta. Možda je, za nju, to i bilo to, propast njenog sveta. Krici se rasuše poput prašine nošene vetrom, i istom brzinom imanje se pretvori u uznemireni mravinjak. Tu i tamo poneka se žena jednostavno smesta onesvestila, međutim, većina je divlje bežala, vrišteći, ispuštajući ono što su nosile, sudarajući se, padajući i ponovo se dižući da bi nastavile da trče. Patke i pilići mahali su krilima, a crne koze kratkih rogova divlje su bežale da ih ne pregaze. Usred svega toga, neke od žena stajale su razjapljenih usta, očito one koje su došle u sklonište ne znajući ništa o Srodnicama, iako su i neke od njih požurile, zahvaćene opštim metežom.

„Svetlosti!“, brecnu se Ninaeva, cimnuvši pletenicu. „Neke od njih beže u maslinjake! Zaustavite ih! Panika nam ni najmanje ne treba! Pošaljite Zaštitnike! Brzo, brzo!“ Lan upitno podiže jednu obrvu, ali ona nestrpljivo mahnu rukom ka njemu. „Brzo! Pre nego što sve pobegnu!“ Ono što je počelo kao odmahivanje, završilo se klimanjem glave, pa Mandarb sa ostalim muškarcima zagalopira, praveći krivinu kako bi izbegao metež među zgradama.

Elejna slegnu ramenima ka Birgiti, a potom mahnu rukom, pokazujući joj da i ona krene. Slagala se s Lanom. Činilo se da je malo prekasno za obuzdavanje panike, a da slanje Zaštitnika koji će na konjima pokušati da okupe ionako uplašene žene, verovatno i nije najbolji način. Međutim, nije znala kako bi sada mogla išta da promeni, a nije bilo svrhe pustiti ih da pobegnu u okolinu. Sve će one hteti da čuju novosti koje su ona i Ninaeva donosile.

Alisa nije pokazivala nikakve znake da će pobeći ili pasti u nesvest. Lice joj je bilo malo bleđe, no i dalje je, mirnim pogledom, odmeravala Riejnu. Čvrstim pogledom. „Zašto?“, upita skoro bez daha. „Zašto, Riejna? Nikada ne bih mogla da zamislim da ćeš ti ovo uraditi! Jesu li te potkupile? Ponudile su ti da te izuzmu? Hoće li te pustiti da odšetaš, slobodna, dok mi budemo plaćale za sve? Verovatno te neće tek tako pustiti, ali kunem ti se, zamoliću ih da me puste da te ja sredim. Da, tebe! To pravilo važi čak i za tebe, Najstarija’. Ako samo nađem način da to izvedem, kunem ti se da se nećeš izvući iz ovoga sa smeškom na usnama!“ Vrlo čvrst pogled. Čeličan, u stvari.

„Nije to ono što ti misliš“, brzo joj reče Riejna, sjahavši i ispustivši uzde. Uhvatila je obe Alisine šake među svoje, iako se druga žena trzala da se oslobodi. „O, zaista nisam želela da to bude ovako. One znaju, Alisa. O Srodnicama. Kula je oduvek znala. Sve. Gotovo sve. Međutim, nije to bitno.“ Na te reči kao da su Alisine obrve pokušale da se popnu do korena kose, ali Riejna požuri, žudno se osmehujući ispod oboda svog širokog slamnatog šešira. „Možemo da se vratimo, Alisa. Moći ćemo ponovo da pokušamo. Rekle su da ćemo moći.“ Činilo se da se i zgrade na imanju prazne; žene su istrčavale da otkriju zbog čega je nastala pometnja, a onda bi se pridružile bežaniji, zastavši samo koliko da podignu suknje. Povici iz maslinjaka obznanjivali su da su Zaštitnici u poslu, ali ne i koliko su uspeha imali. Verovatno ne previše. Elejna je osećala kako je Birgita sve očajnija i napetija. Riejna je posmatrala metež i uzdisala. „Moramo da ih okupimo, Alisa. Možemo da se vratimo.“