Putanja bodeža

U samoj Zdeli, promene su se nastavljale bez zadrške, more u nebo, talasi u oblake, kad izuvijan, isprepletan stub saidara sunu nagore iz tog zaravnjenog kristalnog diska, Vatra i Vazduh, Voda i Zemlja i Duh, stub prepletene čipke široke koliko i Zdela, koji se dizao nagore, ka nebu, dok mu vrh nije nestao s vidika. Kajra je nastavila svoje tkanje, dok joj se znoj slivao niz lice; činilo se da zastaje samo da bi žmirkanjem uldonila slane kapi iz očiju, dok je proveravala slike u Zdeli, a onda postavljala novo tkanje. Sara prepleta u širokom stubu menjala se sa svakim talasom, tanak odraz Kajrinog tkanja.

Bilo je vrlo dobro što ona nije želela da upravlja tokovima ovog kruga, shvatila je Elejna; ono što je ta žena činila zahtevalo je više godina obuke nego što je ona imala. Mnogo više godina. Odjednom je primetila još nešto. Ta večno promenljiva čipka od saidara uvijala se oko nečeg drugog, nečeg nevidljivog što je davalo čvrstinu tom stubu. Ona proguta knedlu. Zdela je privlačila saidin, a ne samo saidar.

Čim je bacila pogled na ostale žene, izgubila je svaku nadu da nijedna druga nije to primetila. Polovina je piljila u izuvijani stub s gnušanjem kakvo bi trebalo da se pokazuje samo prema Mračnom. Među osećanjima koja su joj se motala po glavi pojačao se strah. Neke su dostizale strah Gejrnije i Kirstiejn, a bilo je pravo čudo da se ove dve još nisu onesvestile. Ninaeva je bila na dlaku od toga da se ispovraća, iako joj je lice odjednorn bilo suviše glatko. Avijenda je spolja delovala jednako smireno, međutim iznutra se taj malecni strah uvijao i damarao, pokušavajući da poraste.

Kajra je bila čista odlučnost, čelično tvrda kao i njen izraz lica. Nije bilo ničega što bi moglo da omete Kajru, a sasvim sigurno to nije bila obična prisutnost talogom Senke ukaljanog saidina, koji se umešao u njeno tkanje. Nju ništa neće zaustaviti. Radila je s tokovima i, odjednom, paukova mreža od saidara procvetala je s vrha stuba, razlivajući se poput nejednakih paoka na točku, gotovo čvrsto krilo na jugu, dok su razuđenija sezala ka severu i severozapadu, a po jedan jedini čipkasti paok se pružao u ostalim pravcima. Menjali su se kako su rasli, nikada isti od trenutka do trenutka, šireći se preko neba sve dalje i dalje, dok i krajevi šare nisu nestali s vidika. Ni to nije bio samo saidar, Elejna je bila sigurna u to; na pojedinim mestima paukova mreža se hvatala ili uvijala oko nečega što nije mogla da vidi. Kajra je i dalje tkala, a stub je poigravao po njenoj želji, saidar i saidin zajedno, a paukova mreža se menjala i plovila poput nakrivljenog kaledioskopa koji se vrti preko nebesa, nestajući u daljini, pa još dalje i dalje.

Bez ikakvog upozorenja, Kajra se uspravila, podupirući krsta, i potpuno otpustila Izvor. Stub i paučina ispariše, a ona se stropoštala koliko je i sela, teško dišući. Zdela je ponovo postala providna, ali male krpice saidara svetlucale su i pucketale oko njenih ivica. „Urađeno je, ako je Svetlosti drago“, umorno im je saopštila.

Eiejna jedva da ju je čula. To nije bio način da se okonča krug. Kada ju je Kajra tako pustila, Moć je istovremeno nestala iz svih žena. Elejna je iskolačila oči. Jednog trenutka kao da je stajala na vrhu najviše kule na svetu, a onda, odjednom, te kule više nije bilo! To je trajalo samo jedan trenutak, ali nije bilo prijatno. Osećala se umorno, mada ni upola koliko bi bila da je radila išta drugo osim što je služila kao provodnik, međutim, najviše od svega je osećala gubitak. Otpuštanje saidara bilo je dovoljno loše; a doživeti da naprosto nestane iz tebe bilo je nezamislivo.

Ostale su prošle mnogo gore od nje. Dok je sjaj koji je spajao krug bledeo, Ninaeva je sela tamo gde se zatekla, kao da su joj se noge istopile, i sedela poigravajući se narukvicom i prstenjem, buljeći u njih i teško dišući. Znoj joj se slivao niz lice. „Osećam se kao kuhinjsko sito kroz koje su upravo provejali ceo mlin brašna“, promrmljala je. Rukovanje tolikom količinom Moći imalo je svoju cenu, čak iako ništa nije radila, čak i sa angrealom.

Talaan se lelujala kao trska na vetru, bacajući sumnjičave poglede ka svojoj majci, očito se ne usuđujući da sedne. Avijenda je stajala pravo, a njen zaleđeni izraz lica kazivao je da je tu u pitanju snaga volje, a ne nešto drugo. Međutim, ona se blago osmehnula, a onda je upotrebila govor ruku Devica – vredno cene a onda još i više odmah potom. I više nego vredno cene. Sve su delovale iscrpljeno, iako ne kao one koje su koristile angreale. Zdela vetrova konačno se umirila; bila je to samo široka zdela od providnog kristala, ali sada je bila ukrašena nadolazećim talasima. Međutim, činilo se da je saidar još uvek tamo, niko ga nije ispredao, nije bio vidljiv, već kao prigušeni odblesci poput onih koji su na samom kraju poigravali oko Zdele.

Ninaeva podiže glavu da pokaže zube ka nebu bez oblačka, a onda spusti pogled na Kajru. „Sve to, za šta? Jesmo li išta učinile ili nismo?“ Dašak vazduha zatreperi preko vrha brda, topao kao iz kuhinjskog ognjišta.