Putanja bodeža

Naravno, to nije bilo sve čega je postala svesna. Veza je imala neku srodnost sa zaštitničkom, bila je jednako jaka i, nekako, još ličnija. Znala je za žuljić, nastao od penjanja uz brdo, koji je boluckao na Ninaevinoj desnoj peti; Ninaeva je uvek pričala o dobrim, čvrstim cipelama, no njena slaba tačka bile su bogato izvezene platnene cipelice. Ninaeva se neprekidno mrštila na Kjaru, ruke su joj bile prekrštene, a prsti, na kojima je imala angreal, poigravali su se pletenicom prebačenom preko desnog ramena; spolja je delovala potpuno smireno, no u njoj se kovitlala bura osećanja. Strah, zabrinutost, iščekivanje, podozrenje i nestrpljivost odbijali su se jedni od drugih, a kroz sve to su se probijali, povremeno ih nadjačavajući, talasi toplote koja je pretila da se razgori u plamen. Ova poslednja osećanja Ninaeva je brzo potiskivala, pogotovo toplotu, ali su se ona neprekidno vraćala. Elejni se gotovo učinilo kako može da ih prepozna, ali to je bilo kao nešto što je primećeno krajem oka i već je nestalo kada se okrene glava.

Iznenađenje je bilo da je i Avijenda osećala strah, iako je on bio majušan i čvrsto zatvoren, gotovo potpuno potisnut odlučnošću. Gejrnija i Kirstiejn, vidljivo uzdrhtale, bile su gotovo čist užas, tako jak da je bilo zapanjujuće da su uopšte mogle i pokušati da prigrle Izvor. Riejna je bila ispunjena žudnjom do pucanja, bez obzira na svoje poravnavanje sukanja. Što se Ata’an Mijera ticalo... Čak je i Tibrajla odisala opreznom pažnjom; nije bio potreban brz pogled Metarinih očiju, kao ni pogled Rajnin, da bi se znalo kako je cilj bila Kajra, koja ih je sve posmatrala, nestrpljivo i zapovednički.

Nju je Elejna ostavila da bude poslednja, i nije bilo stvarno iznenađenje što je morala da pokuša četiri puta četiri! pre nego što je tu ženu uspela da uvede u krug. Kajra nije bila ništa bolja od Ninaeve u popuštanju. Elejna se samo očajnički nadala da je ta žena izabrana zbog svojih sposobnosti, a ne zbog svoga položaja.

„Sada ću ti predati krug“, saopštila je vetrotragačici kada je sve, konačno, bilo urađeno. „Ako se sećaš šta sam uradila sa Nin...“ Reči joj se trenutno zaglaviše u grlu kada je vođstvo nad krugom bilo otrgnuto iz njenog predavanja; bio je to osećaj kao da joj je iznenadan nalet vetra strgao svu odeću i izvukao joj i kosti iz tela. Ona grozničavo ispusti vazduh, a ako je to zvučalo kao da je pljunula, pa neka je.

„Dobro“, reče Kajra trljajući šake. „Dobro.“ Njena je pažnja bila usmerena na Zdelu, a glava joj se krivila tamo-amo dok ju je proučavala. Pa, možda ne baš potpuna pažnja. Riejna pokuša da sedne, a Kajra odreza, ne podižući pogled: „Drži svoju stanicu, ženo! Nisu ti ovo riblje poslastice! Stoj dok ti se ne kaže da se pomeriš!“

Zapanjena, Riejna poskoči nazad na noge, gunđajući ispod glasa, međutim, što se Kajre ticalo, mogla je isto tako i da ne postoji. Vetrotragačicine oči ostale su na zaravnjenom kristalnom predmetu. Elejna je u njoj osetila odlučnost, dovoljno jaku da pomeri planinu. Ali i još nešto, malecko i brzo ućutkano. Nesigurnost. Nesigurnost? Ako posle svega ovoga ta žena zaista ne zna šta da radi...

U tom trenutku, Kajra je duboko povukla. Saidar nagrnu kroz Elejnu, gotovo koliko je mogla da drži; neprekidan prsten svetlosti zablista, povezujući žene u krug, izraženiji na mestima gde je korišćen angreal, ali ni na jednom mestu bleđi. Pažljivo je posmatrala dok je Kajra usmeravala, stvarajući zamršeno tkanje svih Pet sila, četverokraku zvezdu koju je postavila preko Zdele, a Elejna je nekako bila sasvim sigurna kako je to uradila veoma precizno. Zvezda dotače Zdelu, a Elejna zasopta. Ona sama jednom je usmerila tanak mlaz u Zdelu u Tel’aran’riodu, naravno, i to je bio samo odraz Zdele, mada je to još uvek bilo opasno učiniti i taj čisti kristal postao je svetloplav, a urezani oblaci se pomeriše. Sada je Zdela vetrova postala plava, jasnoplava kao letnje nebo, a paperjasti beli oblaci valjali su se preko nje.

Četverokraka zvezda postade petokraka, dok se tkanje malo promenilo, a Zdela je bila zeleno more s visokim, teškim talasima. Petokraka zvezda je postala šestokraka, drugačije plava, tamnija, zimska možda, s ljubičastim oblacima bremenitim kišom ili snegom. Sedam krakova, a sivozeleno more divljalo je pod olujom. Osam krakova i nebo. Devet i more, i odjednom, Elejna oseti kako sama Zdela privlači saidar, divlju bujicu daleko jaču nego ono čime bi ijedan krug ikada okupljen mogao da upravlja.