Читаем Смъртен страх полностью

Болката намаля, съзнанието на Седрик започна да се прояснява. Никой нищо не му беше казал, но той знаеше, че е получил инфаркт и е бил на прага на смъртта. Дори и сега, заковал поглед в кислородната маска, прозрачните маркучи на системата и ЕКГ-апаратурата, която дъвчеше дълго руло хартия и го разпиляваше по пода, той се чувстваше безпомощен и уязвим като никога през живота си.

— Ще ви преместим в спешната кардиология — каза Хилари. — Всичко ще бъде наред. — Ръката и успокоително потупа неговата, а той направи опит да се усмихне. — Обадихме се на съпругата ви, тя скоро ще бъде тук…

Интензивното на сърдечно-съдовото отделение приличаше досущ на приемната на спешното — поне според Седрик. И не по-малко плашещо. Помещението беше задръстено от странно изглеждащи машини и супермодерна техника. Улови собствения си пулс, копиран от някаква електронна апаратура, обърна глава да я потърси и видя синкав екран, по който тичаше малко фосфоресциращо топче.

Макар и страшнички, всичките тези машини все пак му донесоха и малко успокоение — те работеха за него. Успокоението му нарасна, когато летящите врати се разтвориха и в залата се появи личният му лекар — явно някой го беше повикал по пейджъра.

Седрик беше пациент на доктор Джейсън Хауърд вече пет години. Отиде при него, когато ръководството на Бостънската национална банка реши всички висши ръководители да преминават веднъж годишно през задължителни медицински прегледи. След което доктор Хауърд внезапно реши да продаде частната си практика и да започне работа в клиниката Гуд Хелт План (ГХП), а Седрик отказа да го смени. Наложи се да промени личната си здравна осигуровка и вместо редовните вноски по системата „Син кръст“ да мине на предплатения вариант, но това не го интересуваше, тъй като държеше на доктор Хауърд, а не на ГХП. Беше наясно с това, каза го и на доктора.

— Хей, как я караш? — попита Джейсън и хвана ръката му, но вниманието му беше насочено повече към показанията на ЕКГ-монитора.

— Хич ме няма — прошепна на пресекулки Седрик.

За да изрече тези три кратки думички му трябваха десетина вдишвания и издишвания.

— — Искам да се отпуснеш.

Седрик затвори очи. Да се отпусна ли? Този човек май се майтапи!

— Много ли те боли?

Седрик кимна, по бузите му се търкулнаха няколко сълзи.

— Още една доза морфин! — заповяда Джейсън.

Няколко секунди след втората инжекция болките отново се снижиха до поносими нива. Доктор Хауърд разговаряше с практиканта. Искаше слагането на катетър и разпитваше за различните кръвни проби, взети от пациента му. Седрик го наблюдаваше с благодарност. Красивият, малко орлов профил на Хауърд излъчваше увереност и авторитет, но най-хубавото беше, че усещаше състраданието му. Този доктор беше истински — от онези лекари, които вярват в клетвата си.

— Ще трябва да направим една-две процедури — пристъпи към леглото Джейсън. — Първата от тях е да вкараме в тялото ти един специален катетър, който ще ни позволи да видим какво става вътре… Ще го направим с местна упойка и изобщо няма да боли.

Седрик кимна. Ако питаха него, доктор Хауърд имаше карт-бланш да прави всичко, което намери за добре. Той харесваше подхода на доктора, винаги го беше харесвал. Не разговаряше с пациентите си отвисоко — както го правят много лекари, а предпочиташе да беседва с тях приятелски, проявявайки искрена загриженост. Само преди три седмици, когато Седрик отиде на профилактичния си преглед, Хауърд му изнесе цяла лекция срещу обилното хранене, двата пакета цигари дневно и липсата на физическа активност. Ех, да бях го послушал, въздъхна вътрешно Седрик. Но в онзи ден докторът беше достатъчно честен да признае, че изследванията му са добри, въпреки нездравословния начин на живот. Холестеролът му не беше прекалено висок, електрокардиограмите не показваха никакви отклонения. Ободрен от тези резултати, Седрик за пореден път отложи трудното отказване на цигарите и започването на физически упражнения.

После, около една седмица след изследванията, Седрик изпита чувството, че е пипнал някакъв грип. Но това се оказа само началото. Храносмилателната му система действаше трудно, получи някаква ужасно болезнена форма на артрит, дори клепачите му станаха тежки — сякаш някой ги беше „подсилил“ с оловни топчета. Пред жена си призна, че се чувства остарял с най-малко тридесет години. Получи всички симптоми, които беше имал баща му в последните си дни, прекарани в старчески дом. Потръпваше при всеки случаен поглед в огледалото — изпитваше чувството, че там вижда призрака на стария…

Прониза го остра и нетърпима болка, въпреки скорошната инжекция с морфин. Отново изпита онова чувство, че пропада в тунел, което го беше обзело в колата. Все още виждаше лицето на доктор Хауърд, но чуваше гласа му някъде отдалеч, сякаш през дебело стъкло. После тунелът изведнъж започна да се пълни с вода. Седрик се задави и направи опит да изплува на повърхността. Ръцете му панически се размахаха.

Перейти на страницу:

Похожие книги

Шантарам
Шантарам

Впервые на русском — один из самых поразительных романов начала XXI века. Эта преломленная в художественной форме исповедь человека, который сумел выбраться из бездны и уцелеть, протаранила все списки бестселлеров и заслужила восторженные сравнения с произведениями лучших писателей нового времени, от Мелвилла до Хемингуэя.Грегори Дэвид Робертс, как и герой его романа, много лет скрывался от закона. После развода с женой его лишили отцовских прав, он не мог видеться с дочерью, пристрастился к наркотикам и, добывая для этого средства, совершил ряд ограблений, за что в 1978 году был арестован и приговорен австралийским судом к девятнадцати годам заключения. В 1980 г. он перелез через стену тюрьмы строгого режима и в течение десяти лет жил в Новой Зеландии, Азии, Африке и Европе, но бόльшую часть этого времени провел в Бомбее, где организовал бесплатную клинику для жителей трущоб, был фальшивомонетчиком и контрабандистом, торговал оружием и участвовал в вооруженных столкновениях между разными группировками местной мафии. В конце концов его задержали в Германии, и ему пришлось-таки отсидеть положенный срок — сначала в европейской, затем в австралийской тюрьме. Именно там и был написан «Шантарам». В настоящее время Г. Д. Робертс живет в Мумбаи (Бомбее) и занимается писательским трудом.«Человек, которого "Шантарам" не тронет до глубины души, либо не имеет сердца, либо мертв, либо то и другое одновременно. Я уже много лет не читал ничего с таким наслаждением. "Шантарам" — "Тысяча и одна ночь" нашего века. Это бесценный подарок для всех, кто любит читать».Джонатан Кэрролл

Грегори Дэвид Робертс , Грегъри Дейвид Робъртс

Триллер / Биографии и Мемуары / Проза / Современная русская и зарубежная проза / Современная проза
Rogue Forces
Rogue Forces

The clash of civilizations will be won ... by thte highest bidderWhat happens when America's most lethal military contractor becomes uncontrollably powerful?His election promised a new day for America ... but dangerous storm clouds are on the horizon. The newly inaugurated president, Joseph Gardner, pledged to start pulling U.S. forces out of Iraq on his first day in office--no questions asked. Meanwhile, former president Kevin Martindale and retired Air Force lieutenant-general Patrick McLanahan have left government behind for the lucrative world of military contracting. Their private firm, Scion Aviation International, has been hired by the Pentagon to take over aerial patrols in northern Iraq as the U.S. military begins to downsize its presence there.Yet Iraq quickly reemerges as a hot zone: Kurdish nationalist attacks have led the Republic of Turkey to invade northern Iraq. The new American presi dent needs to regain control of the situation--immediately--but he's reluctant to send U.S. forces back into harm's way, leaving Scion the only credible force in the region capable of blunting the Turks' advances.But when Patrick McLanahan makes the decision to take the fight to the Turks, can the president rein him in? And just where does McLanahan's loyalty ultimately lie: with his country, his commander in chief, his fellow warriors ... or with his company's shareholders?In Rogue Forces, Dale Brown, the New York Times bestselling master of thrilling action, explores the frightening possibility that the corporations we now rely on to fight our battles are becoming too powerful for America's good.

Дейл Браун

Триллер