Dolazak Senke

Nešto kasnije, Rand progovori: „Prvo čemu ćeš me učiti jeste kako da zaštitim svoje snove.“ Čovek samo smrknuto klimnu. Stvaraće mu muke, ali sve je bolje od muka neznanja.

Stepenik uspori i zastade, i Rand ponovo savi prostor. Otvoriše se vrata ka useku u steni pod Alkair Dalom. Kiša je prestala, ali je dno kanjona, u večernjim senkama, i dalje bilo mokro, blatnjavo, ugnječeno aijelskim stopalima. Aijela je bilo manje, možda i za četvrtinu, ali nisu se borili. Posmatrali su usek, gde su se poglavarima klanova uz Lana pridružile i Moiraina, Egvena, Avijenda i Mudre. Met je čučao nešto dalje od njih, natučenog šešira, sa crnim kopljem naslonjenim na rame; Adelin i Device stajale su oko njega. Svi zinuše u čudu kada videše kako Rand stupa kroz otvor, i još se više razrogačiše ugledavši Nataela u iscepanom, sjajnom crvenom kaputu i beloj čipki. Met skoči na noge i nasmeši se, a Avijenda skoro da podiže ruku da ga pozdravi. Okupljeni Aijeli su ih nemo posmatrali.

Pre nego što iko stiže da progovori, Rand reče: „Adelin, možeš li da pošalješ nekog na vašar, da kaže ženama da ne tuku Isendru? Nije tolika kradljivica kao što im se čini.“ Plavokosa žena se trže, ali smesta posla jednu Devicu.

„Kako si znao za to?“, viknu Egvena, u isti čas kad Moiraina upita: „Gde si bio? Kako?“ Tamni joj je pogled sevao između njega i Nataela, a od smirenosti Aes Sedai ne beše ni traga. A Mudre...? Melaina, sunčane kose, izgledala je voljna da golim rukama čupa odgovore iz njega. Bair se gnevno mrgodila kao da će ih isterati šibom. Amis je poravnavala šal i gladila svoju bledu kosu, neodlučna između brige i olakšanja.

Adelin mu dodade još uvek mokar kaput. Obmotao ga je oko kamenih statua. Moiraina je pomno gledala i njih. Nije znao sumnja li šta predstavljaju, ali odlučio je da ih skrije od svih, najbolje što može. Nije smeo sebi da poveri ni moć Kalandora, a kamoli silnog sa’angreala. Nije smeo, dok ne nauči kako da upravlja njima i sobom.

„Šta se desilo ovde?“, upitao je, a Aes Sedai steže zube jer ju je tako zanemario. Ni Egvena nije izgledala zadovoljnije.

„Šaidoi su otišli za Sevanom i Kuladinom“, kaza Ruark. „Svi ostali priznaju te kao Kar’a’karna.“

„Šaidoi nisu jedini koji su pobegli.” Hanovo smežurano lice se ogorčeno iskrivi. „Neki od mojih Tomanela su takođe otišli. Neki Gošijeni, Šaaradi i Čarini isto tako.“ Džeran i Erim zaklimaše, skoro podjednako smrknuto kao Han.

„Nisu otišli sa Šaidoima“, zagrme visoki Bael, „ali ipak su otišli. Ispričaće svima šta se ovde dogodilo, i sve što si razotkrio. Mučno je to bilo. Videh i neke ljude kako bacaju koplja i beže!“

Povratiće vas, i uništiti.

„Nijedan Taardad nije odstupio“, dometnu Ruark; nije se gordio, već jednostavno iznosio činjenicu. „Spremni smo da te pratimo, kuda god da nas povedeš.“

Kuda ih povede. Nije bilo gotovo, ni sa Šaidoima, ni s Kuladinom i Sevanom. Preleteo je pogledom preko kanjona i video potresena lica svih koji su rešili da ostanu. Kakvi li su ti koji su pobegli? Pa ipak, Aijeli su bili samo sredstvo što vodi ka cilju. Morao je to da upamti. Moram da verujem još svesrdnije nego oni.

Džede’en i Metov škopac čekali su kraj useka. Rand dade Nataelu znak da ga prati i pope se u sedlo, čvrsto držeći zavežljaj u kaputu pod rukom. Stisnutih usana, bivši Izgubljeni stade mu uz levu uzengiju. Adelin i preostale Device skočiše i okružiše ih. Začudo, i Avijenda se spustila i stala na svoje uobičajeno mesto s desne strane. Met vesto uskoči Kockici u sedlo.

Rand podiže pogled ka ljudima u useku; svi su ga gledali, svi su iščekivali. „Čeka nas dug put natrag.“ Bael je odvratio lice. „Dug, i krvav put.“ Aijeli nisu menjali izraz. Egvena skoro da podiže ruku ka njemu, s bolom u očima, ali nije mario za nju. „Kada se okupe i ostali poglavari klanova, put počinje.“

„Počeo je veoma davno“, tiho kaza Ruark. „Pitanje je samo kada će se završiti, i kako.“

Rand nije umeo da odgovori na to. Okrenuo je svog šarca i polako odjahao niz kanjon, okružen neobičnom svitom. Aijeli su mu se uklanjali s puta; zurili su u njega, očekivali su nešto. Već se spuštala ledena noč.

A kada je krv poškropila jalovu zemlju, iz nje ponikoše Zmajeva Deca, Narod Zmajev, pod oružjem, spreman za ples smrti. Poveo ih je iz opustele zemlje, i zajedno uzdrmaše svet ratom.

- odlomak iz Točka Vremena

Sulamejn so Bagad,Vrhovni letopisac Sunčevog dvora. Četvrto doba

REČNIK