Dolazak Senke

„Možeš misliti da niko nije bio voljan da proučava umirivanje“, nastavi Ninaeva. „Opšte je prihvaćeno da je ono nepovratno. Kada se ukloni ono zbog čega je žena u stanju da usmerava – više se ne može zameniti. Ništa više no što odsečena šaka može ponovo izrasti zahvaljujući Lečenju,“ U svakom slučaju, nikome nikada nije pošlo za rukom da Izleći umirivanje. Bilo je nekih pokušaja. Ono što je Ninaeva rekla bilo je uopšteno govoreći istinito, ali bilo je sestara iz Smeđeg ađaha koje bi svašta proučavale, samo da im se pruži prilika. A neke Žute sestre, koje su najbolji Lekari, sve bi pokušale da Izleče. Ali nije bilo čak ni naznake uspeha u Lečenju umirene žene. „Sem te teške činjenice, malo toga se zna.

Umirene žene retko kada požive duže od nekoliko godina. Izgleda da izgube volju za životom. Odustanu. Kao što rekoh, to je neprijatna tema.” Avijenda se nelagodno promeškolji. „Samo sam mislila da je možda to u pitanju“, tiho kaza.

I Egvena je tako mislila. Čvrsto je odlučila da pita Moirainu. Ako je ikada bude videla kad Avijenda nije prisutna. Činilo joj se da joj njena varka smeta skoro koliko i pomaže.

„Da vidimo hoće li nam Džoija ispričati istu priču.“ Morala je da se sabere pre no što je raščinila tokove Vazduha izatkane oko Prijatelja Mraka.

Džoija mora da je bila sva ukočena od tolikog stajanja, ali se skladno okrenula da se suoči s njima. Čelo orošeno znojem nije umanjilo njeno dostojanstvo i snagu prisustva, ništa više no što je njena prosta i gruba haljina umanjila osećaj da je tu jer tako želi. Bila je to zgodna žena, pomalo majčinskih crta lica, uprkos njegovoj bezvremenosti. U njenom izrazu bilo je nečeg što je davalo utehu. Ali naspram njenih tamnih očiju, sokolje su bile blage. Nasmešila im se, ali videlo se da taj osmeh nije iskren, „Svetlost vas obasjala. Neka bi vas ruka Tvorčeva zaklonila.“

„To neću od tebe da slušam.“ Ninaevin glas bese tih i spokojan, ali zabacila je pletenicu preko ramena i čvrsto je stegla, kao što je činila kad je besna ili joj je mučno. Egvena nije mislila da je Ninaevi muka. Izgleda da se ona nije ježila od Džoije, kao što je bio slučaj s njom samom.

„Pokajala sam se zbog svojih grehova“, smireno odvrati Džoija. „Zmaj je Ponovorođen, i u svojim rukama drži Kalandor. Proročanstva su ispunjena. Mračni mora pasti. To sada shvatam. Moje pokajanje je iskreno. Niko ne može tako dugo biti u Senci a da ponovo ne ugleda Svetlost.“ Ninaevino lice se sa svakom Džoijinom rečju sve više smrkavalo. Egvena je bila ubeđena da je Ninaeva sada dovoljno besna da usmerava, ali ako to učini, verovatno će zadaviti Džoiju. Egvena, naravno, ništa više no Ninaeva nije verovala u Džoijino pokajanje – ali možda od nje izvuku nešto korisno. Džoija je bila sasvim sposobna za hladnu odluku da pređe na, po njoj, pobedničku stranu. Ili možda samo kupuje vreme, i laže nadajući se izbavljenju.

Trebalo bi da je nemoguće da Aes Sedai laže, čak i neka koja je izgubila svako pravo na to ime. Ne otvoreno. Prva od Tri zakletve, položena sa Stapom zakletvi u rukama, trebalo bi da to osigura. Ali izgleda da su zakletve Mračnome položene prilikom pristupanja u Crni ađah bile u stanju da raskinu sve Tri zakletve.

Pa Amirlin ih je poslala da love Crni ađah. Da love Lijandrin i onih drugih dvanaest što su počinile ubistvo i pobegle iz Kule. Jedini tragovi koje su sada imale sastojali su se od onoga što ove dve mogu da im kažu. I što će im reći.

„Ponovo nam ispričaj svoju priču“, zapovedi Egvena. „Ovog puta, služi se drugim rečima. Umorna sam od slušanja napamet naučenih priča.“ Ako zaista laže, ima više izgleda da se zapetlja ako drugačije priča. „Saslušaćemo te.“ To je bilo zbog Ninaeve, koja glasno frknu, pa potom oštro klimnu.

Džoija slegnu rameniqia. „Kako god želiš. Pa vidimo. Drugačije reči. Lažni Zmaj, Mazrim Taim, koji je zarobljen u Saldeji, u stanju je da izuzetno snažno usmerava. Možda koliko i Rand al’Tor, ili vrlo približno, ako je verovati izveštajima. Pre no što bude doveden u Tar Valon i smiren, Lijandrin namerava da ga oslobodi. On će biti proglašen Ponovorođenim Zmajem, i predstavljen kao Rand al’Tor, a onda odaslat na put uništenja u razmerama kakve svet nije video još od Stogodišnjeg rata.“

„To je nemoguće“, upade Ninaeva. „Šara neće prihvatiti lažnog Zmaja. Ne sada, kada se Rand obznanio svetu.“

Egvena uzdahnu. I ranije su slušale tu priču, ali Ninaeva se uvek raspravljala oko toga. Nije bila sigurna da Ii Ninaeva zaista veruje kako je Rand ponovorođeni Zmaj, ma šta govorila, i bez obzira na Proročanstva, Kalandor i pad Kamena. Ninaeva je bila taman dovoljno starija od njega da ga je čuvala dok je bio dete, baš kao i Egvenu. Bila je iz Emondovog Polja, i smatrala je još i sad da joj je prva dužnost da štiti njegove meštane.

„Je li ti to Moiraina rekla?“ – upita Džoija, pomalo prezrivo.