Kruna mačeva

„Gaul mi je objasnio, Arame. Ti znaš šta su gai’šain, zar ne? Šta je đi’e’toh, i služenje godinu i jedan dan, i sve to?“ Drugi čovek potvrdno klimnu, što je bilo dobro. Perin lično nije znao mnogo. Gaulova objašnjenja aijelskih običaja obično su ga ostavljala još zbunjenijeg. Gaul je uvek smatro da je sve očevidno. „Pa, gai’šaini ne smeju da se odevaju ni u šta što bi algai’d’sisvai mogli da odenu – to znači ’borci kopljima’", dodade, kad vide Aramov upitan izraz lica. Iznenada shvati kako gleda pravo u jednu od zarobljenica koja mu je prilazila. Bila je to visoka, mlada žena, zlatokosa i lepa, iako je imala dug, tanak ožiljak na obrazu i još ožiljaka po telu. Veoma lepa i vrlo naga. On kašljucnu i skrenu pogled. Mogao je da oseti kako mu se lice žari. „Pa eto zato su... pa, ovakvi kakvi su. Gai’saini nose belu odeždu, a ovde nemaju nijedne. Takvi su im običaji." Spaljen bio Gaul i spaljena mu objašnjenja, pomisli. Mogli su nečim da ih pokriju!

„Perine Zlatooki", začu se ženski glas, „Karahuin me je poslala da te pitam bi li hteo vode.“ Dok joj je brzo okretao leđa, Aram u licu pocrvene kao bulka.

„Ne, hvala.“ Perin nije morao da podigne pogled, znao je da je to zlatokosa Šaido žena. Nastavio je da nezainteresovano gleda u drugom pravcu. Aijeli su imali čudan smisao za humor, a Device koplja – Karahuin je bila Devica – najčudniji. Brzo su uvideli kako mokrozemci reaguju na Šaidoe morali bi da budu slepi pa da to ne primete – i odjedared su gai’šaini bili na sve strane otpremani mokrozemcima, a Aijeli samo što se nisu valjali po zemlji od smeha na sva crvenjenja, mucanja, pa čak i viku. Bio je siguran da ga Karahuin i njene prijateljice upravo posmatraju. Ovo je bilo barem deseti put da mu je poslata ženska gai’šain kako bi ga upitala želi li vode, ili ima li još jedan brus, ili neku takvu prokletu glupost.

Iznenada mu sinu. Majence su retko uznemiravali ovom šalom. Šačica Kairhijenjana očito je uživala u prizoru, iako ne otvoreno kao Majenci, kao i nekolicina starijih muškaraca iz Dve Reke, od kojih bi očekivao kako znaju bolje da se ponašaju. Uglavnom, nikome od njih nije poslata druga lažna poruka. Međutim, onima koji su najviše reagovali... Kairhijenjane koji su najglasnije urlali o nepristojnosti i dvojicu ili trojicu mladića iz Dve Reke koji su crveneli i mucali kao da bi u zemlju propali, zatrpavali su porukama sve dok nisu pobegli iz kruga kola...

Perin s naporom podiže pogled ka licu gai’šain. Na njene oči. Usredsredi ih na njene oči, pomisli grozničavo. Bile su zelene, i krupne, i nimalo mekane. Miris joj je bio čist bes. „Zahvali Karahuin u moje ime i reci joj da možeš da mi nauljiš drugo sedlo, ako nema ništa protiv. A nemam ni čistih košulja. Ako joj ne smeta, mogla bi da mi opereš rublje."

„Neće joj smetati", ukočeno odgovori žena, a onda se okrenu i otkasa.

Perin obrisa oči iako mu je slika ostala u mislima. Svetlosti mu, Aram je u pravu! Ali uz malo sreće, upravo je okončao posete. Moraće da objasni ovo Aramu i ostalima iz Dve Reke. Možda će ga i Kairhijenjani poslušati.

„Šta ćemo s njima, lorde Perine?“ I dalje gledajući u stranu, Aram nije više govorio o gai’šainima.

„To će Rand odlučiti", polako je govorio Perin dok mu je zadovoljstvo bledelo. Možda je čudno smatrati gomilu ljudi koji neodeveni šetaju uokolo malom teškoćom, ali ona druga zasigurno je bila veća. A on ju je izbegavao koliko god je mogao, skoro koliko i pogled na sever.

Na udaljenoj strani kruga skoro dve i po desetine žena sedelo je na zemlji. Sve su bile lepo odevene, za putovanja, mnoge u svili, uglavnom pod tankim lanenim ogrtačima protiv prašine, a ni najednom licu nije se videla ni kap znoja. Izgledale su dovoljno mlado da bi ih u prošlosti možda i zamolio za ples, nekada, pre nego što se oženio Failom.

Naravno, kad ne bi bile Aes Sedai, pomisli gorko. Jednom je plesao sa Aes Sedai i skoro je pregrizao jezik kada je shvatio koga je vrteo uokolo. A ona je bila prijateljica, ako ta reč može da se upotrebi za Aes Sedai. Koliko sveža i nova Aes Sedai treba da bude pa da mogu da joj se odrede godine? Izgledale su bezvremeno, naravno; možda u dvadesetim, možda u četrdesetim, menjale su se sa svakim novim pogledom, uvek neodređene. To su pokazivala njihova lica, iako je nekolicina imala sede u kosi. Ništa nije bilo sigurno kad su Aes Sedai u pitanju. Ništa.

„Makar od ovih ne preti više nikakva opasnost", reče Aram mahnuvši glavom prema trima sestrama koje su bile odvojene od ostalih.