Kruna mačeva

Buljeći u sledeću stranicu, Egvena protrlja slepoočnice. Možda je Čeza u pravu što se tiče slabog svetla. Osećala je kako je opet hvata glavobolja. A Ipak, možda je to bilo zbog izveštaja o tome koliko im je novca ostalo. Priče koje je čitala nikada nisu pominjale koliko novca treba da bi se održavala vojska. Zakačene za izveštaj stajale su beleške dve Predstavnice, Romande i Lelejne, koje su predlagale da se vojnici ređe plaćaju, u stvari da se manje plaćaju. To je uistinu bilo više od predloga, baš kao što Romanda i Lelejna nisu bile obične Predstavnice u Dvorani. Ostale Predstavnice sledile su ove dve, mada ne baš sve i ne po svaku cenu, dok je jedina Predstavnica na koju je Egvena mogla da računa bila Delana, bar donekle. Lelejna i Romanda retko su se i u čemu slagale, a teško da su mogle da nađu gori povod. Neki od vojnika položili su zakletvu, ali većina su bili plaćenici, a neki su se možda nadali i plenu od pljačke.

„Vojnici će se plaćati kao i dosad.“ Egvena je govorila ispod glasa, gužvajući beleške. Neće dozvoliti da joj se vojska osipa, kao što neće dozvoliti ni pljačkanje.

„Kako zapovediš, majko.“ Šerijamine oči sijale su od zadovoljstva. I ona je bila svesna teškoća – svako ko bi omalovažio njenu pamet našao bi se u gadnoj nevolji – ali je imala slabu tačku. Ako bi Romanda ili Lelejna izjavile da sunce izlazi, Šerijam bi najverovatnije tvrdila da zalazi; ona je trenutno imala isti uticaj na Dvoranu kao i njih dve, čak i veći, dok god se one ne bi udružile; a ove dve bi govorile protiv bilo čega što Šerijam predloži pre nego što bi uopšte stale da razmisle. A to je; sve u svemu, bilo na određen način korisno.

Egvena je dobovala prstima po stolu, ali natera sebe da prestane. Novac će morati da se pronađe – negde i nekako – ali Šerijam nije morala da vidi njenu zabrinutost.

„Ova nova ženica će moći da posluži.“ Čeza je ponovo ćeretala iznad svog šivenja. „Naravno, Tairenci uvek dižu nos, ali Selama zna sve što je potrebno da zna gospina sobarica. Meri i ja ćemo je brzo uvesti u red.“ Šerijam nervozno zakoluta očima.

Egvena se nasmeši za sebe. Egvena al’Ver ima tri sobarice da je služe; to je bilo neverovatno koliko i ešarpa. Ali osmeh se brzo ugasi. I sobarice je trebalo plaćati. Bila je to neznatna suma u poređenju s trideset hiljada vojnika, osim toga Amirlin teško da je imala vremena da sama sebi pere i krpi rublje, ali njoj je sama Čeza bila dovoljna. A tako bi i ostalo, da je imala izbora. Pre manje od nedelju dana Romanda je odlučila da je Amirlin potrebna još jedna služavka i pronašla je Meri među izbeglicama koje su se muvale u svakom selu, sve dok ih ne bi oterali. Ne želeći da zaostane, Lelejna je u sličnom okruženju pronašla Selamu. Njih dve su bile zbijene u Čezin šatorčić pre nego što je Egvena uopšte i saznala da postoje.

Cela ta postavka bila je naopaka: tri sobarice kada nije imala dovoljno srebra da plati vojsku ni do pola puta za Tar Valon, služavke izabrane bez njenog odobrenja; a tu je bila i činjenica da je postojala još jedna, iako ona nije dobijala ni bakrenjak. Ionako su svi verovali da je i Marigan Amirlinina sobarica.

Posegnuvši ispod stola, opipala je kesu za pojasom i narukvicu u njoj. Trebalo bi da je češće nosi; to joj je bila dužnost. Držeći spuštene ruke, izvuče narukvicu i stavi je oko zgloba, srebrni krug napravljen tako da se kopča nije primećivala kada bi se zatvorio. Napravljena Jednom moći, narukvica se zatvori ispod stola, a onda je zamalo smesta skide.

Osećanja pokuljaše u kutak njenog uma, osećanja i svest u jednom malom džepu, kao da ih zamišlja. Ali to nije bilo zamišljanje; sve je bilo i suviše stvarno. Polovina a’dama, narukvica, povezivala ju je sa ženom koja je nosila drugu polovinu, srebrnu ogrlicu koju nije mogla sama da skine. Njih dve su bile jedan krug a da nisu prigrlile saidar, a u njemu je Egvena uvek vodila, uz pomoć narukvice. „Marigan“ je trenutno spavala, bolnih nogu od hodanja toga i prošlih dana, ali i u snu je provejavao jak strah; samo je mržnja uspevala da se izjednači sa strahom u strujanju kroz a’dam.

Egvenino oklevanje poticalo je od stalnog kljuckanja užasa druge žene, zato što je i sama jednom nosila ogrlicu adama, kao i zbog toga što je poznavala ženu na drugom kraju. Mrzela je da deli ijedan njen deo.

Samo su tri žene u logoru znale da je Mogedijen zarobljenica, sakrivena među Aes Sedai. Ako bi se to saznalo, Mogedijen bi se sudilo, umirili bi je i pogubili po kratkom postupku. Kada bi se to dogodilo, Egvena ne bi zaostajala za njom, a ni Sijuan ni Leana. One su bile druge dve koje su znale. U najboljem slučaju oduzeli bi joj ešarpu.

Zato što skrivam jednu od Izgubljenih pred pravdom, pomisli smrknuto, imaću mnogo sreće ako me samo vrate među Prihvaćene. Nesvesno poče da se poigrava svojim zlatnim prstenom Velike zmije na kažiprstu desne ruke.