Kruna mačeva

A opet, koliko god bi takva kazna bila pravedna, nije bila verovatna. Učili su je da se najmudrija sestra bira za Amirlin Tron, ali naučila je više. Biranje Amirlin bilo je vatreno nadmetanje koliko i izbor gradonačelnika u Dve Reke, a možda i više; u Edmondovom Polju niko nije ni pokušavao da se nadmeće protiv njenog oca, ali čula je o izborima u Devonovom Jahanju i Tarenskoj Skeli. Sijuan je uzdignuta u Amirlin samo zato što su njene tri prethodnice umrle posle nekoliko godina. Dvorana je tražila nekoga mlađeg. Govoriti o uzrastu sestre bilo je nepristojno koliko i opaliti joj šamar, ali počela je da nazire koliko su Aes Sedai živele. Retko je neka izabirana za Predstavnicu pre nego što je nosila šal najmanje sedamdeset ili osamdeset godina, a za Amirlin uglavnom kasnije. Često mnogo kasnije. Tako se desilo da Dvorana nije mogla da se odluči između dve sestre koje su postale Aes Sedai pre manje od pedeset godina, a Sejna Herimon je predložila ženu koja je nosila šal samo deset godina; iscrpljenost je verovatno uticala da je Predstavnice podrže koliko i Sijuanino poznavanje upravljanja.

A Egvena al’Ver, koja je po mišljenju mnogih i dalje trebalo da bude polaznica? Lutka na koncu kojom se lako upravlja, dete koje je odraslo s Random al’Torom u istom selu. Ovo poslednje je sigurno uticalo na odluku. One ne bi uzele ešarpu nazad, ali ono malo autoriteta što je uspela da izgradi nestalo bi. Romanda, Lelejna i Šerijam mogle bi zaista da se počupaju oko toga koja će je provesti kroz logor držeći je za šiju.

„To baš liči na narukvicu kakvu je Elejna nosila.“ Papiri na Šerijaminom krilu zašuštaše dok se naginjala da bolje pogleda. „A i Ninaeva. Delile su je, koliko se sećam.“

Egvena se trže. Bila je neoprezna. „Ista je. Poklonile su mi je kad su polazile. Za uspomenu.“ Okrećući srebrni krug na zglobu, oseti ujed kajanja, njeno sopstveno osećanje. Narukvica je izgledala kao da je iz delova, ali bila je napravljena tako vešto da se nije moglo tačno videti kako je povezana.

Jedva da je pomislila na Ninaevu i Elejnu otkada su otišle za Ebou Dar. Možda bi trebalo da ih pozove nazad. Izgleda da njihova potraga nije bila uspešna, iako su one to poricale. A opet, ako uspeju...

Šerijam se mrštila, a Egvena nije mogla da proceni je li narukvica uzrok. Međutim, nije smela da dopusti Šerijam da previše razmišlja o toj narukvici; ako bi ikada primetila da „Marigan“ nosi odgovarajuću ogrlicu, moglo bi doći do bolno neugodnih pitanja.

Ustavši, Egvena poravna suknje dok se kretala oko stola. Sijuan je toga dana došla do nekih saznanja; jedno bi mogla sada da iskoristi. Nije samo ona imala tajne. Šerijam je iznenađeno pogleda kada joj se ova približila toliko da nije mogla da ustane.

„Kćeri, saznala sam da je nekoliko dana posle Sijuaninog i Leaninog dolaska u Salidar deset sestara otišlo, po dve iz svakog ađaha osim Plavog. Kuda su otišle, i zašto?“

Šerijam se oči malo skupiše, ali nosila je dostojanstvo kao udobnu haljinu. „Majko, ne mogu da se setim svakog...“

„Ne izvrdavaj, Šerijam.“ Egvena priđe još malo bliže, tako da su im se kolena gotovo dodirivala. „Neću nikakve laži kroz izostavljanje. Hoću istinu.“

Na Šerijaminom glatkom čelu pojavi se bora. „Majko, čak i da znam, ne možeš se zamarati oko svake...“

„Istinu, Šerijam. Potpunu istinu. Moram li pred Dvoranom da postavim pitanje zašto ne mogu da saznam istinu od svoje Čuvarke? Saznaću je, kćeri, ovako ili onako. Ja ću je saznati.“

Šerijam je okretala glavu kao da traži vrata za beg. Oči joj se zaustaviše na Čezi nagnutoj nad ručnim radom i ona skoro odahnu od olakšanja. „Majko, sutra, kada budemo same, sigurna sam da ću moći da dam zadovoljavajuće objašnjenje za sve. Moram prvo da porazgovaram s nekoliko sestara.“

Da bi odlučile šta će Šerijam sutra da joj kaže. „Čezo“, reče Egvena, „molim te, sačekaj napolju.“ Iako je izgledala zaneta radom toliko da ništa nije primećivala, Čeza smesta skoči i gotovo istrča iz šatora. Kad postoje razmirice među Aes Sedai, svako ko ima trunku pameti trudi se da bude negde drugde. „Sad, kćeri“, nastavi Egvena, „istinu. Sve što znaš. Ovo je nasamo koliko god može da bude“, dodala je kad je primetila poglede koje je Šerijam bacala prema Sijuan.

Šerijam je za trenutak nameštala suknje, cimala ih izbegavajući Egvenin pogled, očito još uvek pokušavajući da izvrda. Ali Tri zakletve su je sputavale. Nije mogla da izgovori neistinu, šta god da je mislila o Egveninom položaju; uraditi joj nešto iza leđa bilo je vrlo daleko od toga da joj kaže u lice da nema prava ovlašćenja. Čak je i Romanda uspevala da se drži pravila ponašanja, iako ponekad za dlaku.