Nebeski oganj

Spustio je pogled na nju i promrmljao preko lule: „Ja usmeravam.“ Ona trepnu i odmače se od njega. Nikako im nije bilo jasno zašto on to stalno ističe. Smatrali su da je to nešto što se krije i na šta se, ako je ikako moguće, ne obraća pažnja. „Kažu da ću poludeti. Ali još nisam lud. Za sada.“ Zakikotao se, pa naglo zaćutao i uozbiljio se. „Da te naučim da plivaš? Mogao bih pomoću Moći da te održavam na površini vode. Znaš, saidin je sada zagađen. Mračni ga je dotakao. Ali ti to ionako ne osećaš. Svuda je oko tebe, a ti to i ne znaš.“ Ponovo se zakikotao, ali sada malo šištavije nego pre. Crne joj se oči razrogačiše, kao da će iskočiti iz glave, a osmeh joj se pretvorio u zgroženi kez. „Možda kasnije. Moram malo da razmislim...“ Povio se ka njoj kao da će je poljubiti, ali ona samo ciknu i toliko brzo napravi kniks da je pomislio kako su joj kolena otkazala.

Počela je da se povlači, klanjajući se pri svakom koraku i izbezumljenim glasom brbljajući kako joj je čast da mu služi i kako ništa drugo u životu ne želi, sve dok leđima nije udarila u stub. Onda se još jednom naklonila i kao bez duše utrčala unutra.

On se kiselo osmehnu pa se ponovo nasloni na ogradu. Sad je još počeo i da prepada žene. Da ju je zamolio da ga ostavi samog, pronašla bi razlog da ostane. Naređenje bi shvatila samo kao odlaganje, osim ukoliko joj ne kaže da mu se gubi s očiju, mada bi čak i tada... Možda će ovog puta početi da se priča. Moraće da pripazi na svoje ponašanje. U poslednje je vreme sve češće imao slične ispade. Nije mogao da se bori protiv žege, ali druge su nedaće iskakale kud god da se osvrne. Samo još nekoliko trenutaka samoće. Ko bi još poželeo da vlada državom kad može da se bavi lakšim poslovima, kao što je nošenje vode u situ?

Preko vrta je, između dva zaravnjena tornja kraljevske palate, pucao pogled na Kairhijen, s jasno uočljivim osvetljenim i zasenjenim uglastim površinama. Taj grad kao da nije ležao na brdima nego ih je podjarmio. Na jednom je tornju mlitavo visila njegova grimizna zastava s drevnim znakom Aes Sedai, a na drugom kopija Zmajevog barjaka, kakva se mogla videti na još desetak mesta u gradu, među kojima beše i najviša nedovršena kula. Vika je tu imala jednako malo uticaja kao i naređenja, pošto ni Tairenci ni Kairhijenjani nisu mogli da poveruju da on zaista želi samo jednu zastavu, a Aijelima je ionako bilo svejedno.

Čak je i tu, u dubini palate, do njega dopirao žamor s krcatih ulica. Izbeglice iz svakog kutka zemlje manje su se plašile da budu u blizini Ponovorođenog Zmaja nego da se vrate kućama. Trgovci su neprestano pristizali, voljni da prodaju sve što narod može da plati i da kupe sve što vlasnici više ne mogu da zadrže. Bili su tu i plemići i vojnici okupljeni pod njegovim ili pak nečijim drugim barjakom. Lovci na Rog verovali su da je i on sigurno u njegovoj blizini, a desetak stanovnika Forgejta – a možda i stotinu – bili su voljni da im ga prodaju. Došli su i ogijerski tesari iz stedinga Tsofu da vide ima li posla za njih, kao i pustolovi, od kojih su neki još pre nedelju dana verovatno bili razbojnici, u nadi da će se i za njih nešto naći. Pristiglo je i stotinak Belih plaštova, ali su odgalopirali čim su čuli da je opsada završena. Brine li njega to što Pedron Nijal okuplja Bele plaštove? Egvena mu je to pomenula, ali ona sve sagledava iz ugla Bele kule, a tačka gledišta Aes Sedai ne mora biti i njegova.

Konačno su i karavani kola natovarenih žitom počeli redovno da pristižu iz Tira. Glad lako može dovesti do pobune. Bilo bi mu drago da može jednostavno da se zadovolji činjenicom da građani više nisu toliko gladni kao pre, ali nije mogao. Razbojnika je mnogo manje. Građanski rat je prekinut. Za sada. Još dobrih vesti. Međutim, on mora biti siguran da će kad on ode sve ostati tako kako je sad. Još stotinu stvari ima da obavi pre nego što krene na Samaela. Od poglavara klanova koji su došli s njim iz Ruideana i kojima je verovao, ostali su jedino Ruark i Bael. S druge strane, ako nije smeo da se uzda u ova četiri nova klana kad je išao na Tir, sme li da ih ostavi same u Kairhijenu? Indirijan i ostali prihvatili su ga kao Kar’a’karna, ali nisu ga poznavali ništa bolje nego on njih. A onda i ta jutrošnja poruka. Berelajn, Prva od Majena, pošla je s omanjom vojskom da mu se pridruži i sada se nalazi svega koju stotinu milja južno od grada. Uopšte mu nije bilo jasno kako su prošli Tir. Da sve bude čudnije, u pismu ga je pitala za Perina.

Nema sumnje da se pribojavala da će Rand zaboraviti njenu državicu ako ga ne bude podsećala s vremena na vreme. Sigurno će biti pravo zadovoljstvo prisustvovati njenim razgovorima s Kairhijenjanima, pošto je ona poslednji izdanak dugačke loze Prvih koje su uspevale da igrajući Igru kuća spreče Tir da proguta njihovu državu. A ako njoj prepusti vlast... Mejlana i ostale Tairence povešće sa sobom kad za to kucne čas. Ako ikada kucne.