Nebeski oganj

Elejna šmrknu, ali uspe da zadrži prisebnost. „Neka te to ne brine. Ti i ja imamo još jednu sestru, koju ti još nisi upoznala. Avijenda drži Randa na oku i ne može taj sad da pređe ni deset koraka bez aijelskih Devica koplja.“ Kairhijenjanka? Ako ništa drugo, Berelajn je makar videla i zna ponešto o njoj. Ne. Neće se zbog toga jesti kao neka glupačica. Odrasla žena svet oko sebe vidi onakvim kakav jeste i izvlači iz njega najviše što može. Ma ko li bi to mogao biti?

Izbile su na neko dvorištance išarano gomilicama hladnog pepela. Veliki kotlovi, uglavnom bušni na mestima s kojih je oribana rđa, stajali su naslonjeni na kameni zid, mestimično urušen zbog okolnog drveća. Uprkos slabom svetlu, dva kotla su se još uvek pušila na vatri a tri polaznice, kosa mokrih od znoja i s podvijenim belim haljinama, vredno su ribale nešto na daskama za pranje veša uronjenim u korita puna sapunice.

Elejna pogleda one košulje koje je Min nosila, pa prigrli saidar. „Daj da ti pomognem.“ Upotreba usmeravanja za kućne poslove bila je zabranjena – rad čeliči ličnost, govorile su Aes Sedai – ali ovo je bilo nešto drugo. Ako dovoljno jako zavrti košulje kroz vodu, neće biti potrebe da iko kvasi ruke. „Sve mi pričaj. Jesu li se Sijuan i Leana zaista toliko promenile kao što izgleda? Kako ste stigle ovamo? Da li je Logan zaista

tu? Zašto ti pereš veš nekom muškarcu? Sve.“

Min se na to nasmeja od olakšanja što su promenile temu. „Za sve’ bi mi trebalo nedelju dana, ali pokušaću. Najpre sam pomogla Sijuan i Leani da pobegnu iz tamnice u koju ih je Elaida bacila, a posle smo...“

Ne prestajući da zapanjeno ohće i ahće, Elejna usmeri Vazduh i odiže jedan kotlić s vatre. Gotovo da nije ni primećivala zgranute polaznice. Sada se već bila navikla na sopstvenu snagu i gotovo uopšte nije razmišljala da o onome što je za nju mačiji kašalj neke Aes Sedai mogu samo da sanjaju. Ko li je ta treća? Avijendi bi bolje bilo da dobro pazi na njega.

51

Vesti stižu u Kairhijen

Dok mu se tanak mlaz plavičastog dima dizao iz kratke, jednostavne lule koju je držao zubima, Rand je stajao naslonjen na kamenu ogradu balkona i posmatrao vrt. Sunce se poput crvene lopte skotrljavalo s vedrog neba i pravilo sve oštrije i duže senke. Posle deset dana u Kairhijenu, prvi put je budan a ne radi ništa. Selanda je stajala kraj njega, belog lica nakrivljenog u stranu, ali ne da gleda vrt nego Randa. Kosa upletena u punđu, po plemićkoj modi, dodavala joj je bar pola pedlja visine. Trudio se da ne obraća pažnju na nju, ali teško je ne primećivati ženu koja vam svojim čvrstim prsima uporno pritiska mišicu. Sastanak se otegao i bio mu je potreban odmor, ali shvatio je da je napravio grešku čim je i ona izašla s njim na balkon.

„Znam jednu senovitu uvalu“, rekla je tiho, „gde možemo pobeći od vrućine. Skrovito je mestašce i niko nam neće smetati.“ Kroz uglaste lukove iza njihovih leđa dopirala je muzika Asmodeanove harfe. Neka vesela, osvežavajuća melodija.

Rand umorno uzdahnu. Vrućina. Ne može se ni porediti s Pustarom, mada ipak... Već je trebalo da se oseća dolazak jeseni, ali poslepodne je bilo toplo kao usred leta. I to sušnog leta. Baštovani u košuljama zalivali su vrt vodom iz vedrica – zbog isparavanja to nisu mogli da čine preko dana – ali već je previše bilja požutelo ili uvelo. Takvo vreme ne može biti prirodno. Sunce kao da mu se ruga. Moiraina i Asmodean su se slagali s njim, ali nijedno ništa bolje od njega nije znalo šta da se preduzme. Samael. Samael je već druga priča.

„Hladna voda“, mrmljala je Selanda. „Ti i ja. Sami.“ Još se više pripila uz njega, iako je mislio da je to nemoguće.

Zapitao se kad će uslediti sledeća Samaelova packa. Rešio je da više ne besni, ma šta ovaj uradio. Zgromiće ga čim bude okončano ono što je započeo u Tiru. Jednim će strahovitim udarcem završiti sa Samaelom, a istovremeno će dobiti Ilijan na tacni. Zajedno s Tirom i Kairhijenom, a i s aijelskom vojnom silom koja bi svaku državu pregazila za nedelju-dve, on će...

„Zar ti se ne pliva? Ja ne umem, ali sigurna sam da bi me ti naučio.“

Rand uzdahnu. Na trenutak je poželeo da je Avijenda tu. U stvari, ne. Samo bi mu još trebalo da Selanda vrišteći utekne iz palate, sva izubijana i iscepane odeće.