Nebeski oganj

Ni na balkonu mu nije bilo nimalo bolje nego unutra. Istresao je pepeo iz lule i ugazio nedogorele žiške. Ne treba da rizikuje požar u vrtu, pošto bi sve buknulo kao lomača. Suša. Neprirodno vreme. Tiho je zarežao. Prvo treba da se pozabavi onim na šta može da utiče. S teškom je mukom složio opušten izraz lica pre nego što je ušao.

Asmodean je, gizdav kao kakav plemić, s bogatim naborima čipke oko vrata, sedeo na stolici u uglu i naslonjen na zid prebirao žice kao da svira sebi za dušu. Svi ostali poskakaše kad je Rand ušao, pa sedoše kad im on odsečno dade znak rukom. S jedne strane crveno-zlatnog tepiha, u izrezbarenim naslonjačama s pozlatom sedeli su Mejlan, Torean i Arakome, a iza svakog je stajao po jedan mladi tairenski plemić. Nasuprot njima sedeli su Kairhijenjani. Dobrejn i Maringil su takođe iza sebe imali po pratioca. Mladim plemićima je, baš kao i Dobrejnu, teme bilo izbrijano i napuderisano. Izbezumljena Selanda, koja je stajala kraj gospe Kolaver, preblede kad ju je pogledao.

Potpuno smiren, prišao je svojoj naslonjači. A zbog nje je pogotovu imao razloga da se ljuti. Dobio ju je na poklon od Kolaver i one dvojice. Verovali su da on voli tairensku kitnjastost, čim je vladao Tirom i odande poslao ljude u Kairhijen. Sedište su držali izrezbareni zmajevi, svetlucavi od crvenog i zlatnog emajla i pozlate, a oči im behu od sunčevog kamenja. Dva su držala naslone za ruke, a još nekoliko ih se uvijalo oko visokog naslona za leđa. Ko zna koliko je drvodelja danonoćno radilo na toj stolici otkako je on stigao u grad. U njoj se osećao kao budala. I Asmodeanova se muzika bila promenila i sada je zvučala veličanstveno, kao pobednički marš.

S druge strane, u kairhijenskim je crnim očima bilo neke nove brige, brige koja se odnosila na Tairence. Isto je bilo i pre nego što je izašao na balkon. Možda su počeli da shvataju koliko je njihovo ulagivanje bilo pogrešno. Trudili su se da ne misle na njegovo pravo poreklo i ponašali su se kao da je on jednostavno mladi plemić koji je osvojio njihov grad i kojeg će moći da pretvore u svoju igračku. Ta fotelja – taj presto – jasno je pokazivala kakvim ga smatraju.

„Napreduje li vojska prema planu, lorde Dobrejne?“ Zvuk harfe utrnuo je istog trenutka kad je on progovorio. Asmodean se sad sav bio uneo u podešavanje instrumenta.

Izborani muškarac se nasmeši. „Da, gospodaru.“ I ni reč više. Rand se uopšte nije zavaravao da ga Dobrejn voli više nego ostali, kao ni da će se ustezati da ga iskoristi ukaže li mu se prilika za to, ali stari lord je bar izgledao kao da će ostati veran zakletvi koju je položio. Raznobojne trake na prsima njegovog kaputa bile su se izlizale od oklopa koji je često nosio preko odeće.

Maringil, žilav kao prut i neobično visok za Kairhijenjanina, promeškolji se u stolici. Seda mu je kosa dosezala gotovo do ramena, ali čelo mu ne beše izbrijano. Raznobojne pruge nizale su mu se do kolena, ali nisu bile iskrzane kao Dobrejnove. „Ti ljudi su nam potrebniji ovde, gospodaru.“ Sokolske mu oči trepnuše zbog bleštanja prestola, a onda mu se pogled ponovo prikova za Randa. „U unutrašnjosti ima još mnogo razbojničkih bandi.“ Ponovo se promeškoljio, postavivši se tako da ne mora da gleda Tairence. Mejlan i ona dvojica se jedva primetno nasmešiše.

„Poslao sam Aijele da ih razjure“, reče Rand. Dobili su naređenje da zbrišu sve razbojnike koji im se nađu na putu, ali da ne skreću i da se ne zadržavaju. Imaju oni pametnija posla. „Javljeno mi je da su ih pre tri dana Kameni psi pobili gotovo dve stotine u okolini Morele.“ To mesto se nalazi blizu najjužnije tačke kairhijenskih zemalja, na pola puta do reke Iralel. Nema potrebe da okupljenima kaže da su dotični Aijeli, pošto se kreću brže nego konjanici, do sada možda stigli čak i do reke.

Maringil se namršti, ali ne odustade. „Nije to sve. Polovina naših zemalja zapadno od Alguenije sada je u andorskim rukama.“ Zastao je. Svi su znali da je Rand odrastao u Andoru, a pričalo se i da je potomak jedne plemićke loze, ako ne čak i sin same kraljice Morgaze, čemu je u prilog išlo to što usmerava a nije smiren. Mršavi je lord nastavio po svome, oprezno kao da bosonog i vezanih očiju hoda između noževa. „Reklo bi se da Morgaza za sada nema nameru da nastavi osvajanje, ali mora da nam vrati ono što je naše. Njeni zvaničnici čak tvrde da ona ima pravo na...“ Naglo je zaćutao. Niko još nije znao kome je Rand namenio mesto na Sunčevom prestolu. Možda baš Morgazi.

Kolaverine tamne oči kao da su ponovo procenjivale Randa. Malo je pričala tog dana. Više ju je zanimalo zašto je Selanda toliko bleda.