Nebeski oganj

Napinjao se da zamisli samog sebe, da stvori lik koji ga je svakog jutra gledao iz malog ogledala dok se brije i iz velikog, stojećeg, kad se obuče. Mahnito je pokušavao da se seti, ali kao da nikada nije pažljivo zagledao samoga sebe. Likovi starijeg crnookog čoveka i mladića plavosivih očiju stadoše da se tope i razlivaju, ali uskoro se mlađi ponovo sastavi a stariji nestade. Šaka mu više nije bila providna. Ponovo je imao Zmaja uvijenog oko ruke i čaplju na dlanu. Svojevremeno je mrzeo te belege, ali sada se, iako otupelih osećanja u Praznini, gotovo nasmešio što ih vidi.

Zašto Lijus Terin hoće da ga istisne? Da ga pretvori u Lijusa Terina? Znao je ko je onaj črnooki čovek tužnog lica. Ali zašto sada? Da li zato što je na ovom mestu – gde god ono bilo – to moguće? Čekaj malo. Lijus Terin je bio onaj koji je viknuo ono odlučno „ne“. Ovo ga uopšte nije bio on napao. Bio je to Rafhin, samo što nije koristio Moć. Da je mogao tako nešto da učini u Kaemlinu, onom pravom Kaemlinu, sigurno ne bi oklevao. To znači da tu moć ima samo ovde, a ako je ima on, možda je ima i Rand. Na kraju krajeva, opstao je zato što je zamislio samoga sebe.

Usredsredio se na najbliži ružin grm, otprilike stopu visok, a onda ga je zamislio kako bledi i nestaje. Biljka se poslušno rasplinu, ali onog trenutka kad je nestala i slika u njegovoj glavi, grm se vratio na svoje mesto kao da se ništa nije desilo.

Rand klimnu glavom. To znači da i ovde postoje izvesna ograničenja. To je potpuno normalno, samo što ih on još ne zna. Međutim, zahvaljujući Asmodeanovoj pomoći i onome što je sam naučio, zna da koristi Moć, a i saidin je još tu, sladak kao život i smrdljiv kao smrt. Rafhin je morao da ga vidi da bi ga napao. Onaj ko koristi Moć mora jasno da vidi ono na šta hoće da utiče ili bar da u dlaku tačno zna gde se to nalazi. Možda to u ovom svetu ne važi, mada je mala verovatnoća da je tako. Sad mu je gotovo nedostajao glas Lijusa Terina. Možda on poznaje ovo mesto i pravila koja u njemu vladaju.

Vrt su okruživala četiri sprata balkona i prozora. Rafhin je pokušao da ga... izbriše. Kroz angreal je povukao uskomešanu bujicu saidina. Munje premrežiše nebo i uskoro stotine srebrnih kopalja stadoše da rešetaju po balkonima i prozorima. Vrt se ispuni tutnjavom od kiše kamenja. I sam je vazduh počeo da pucketa, a Randu se dlake na grudima i rukama nakostrešiše ispod košulje. Čak je i kosa počela da mu se odiže. Pustio je da munje uminu. Tu i tamo bi se otkačio pokoji komad balkona ili prozorskog okvira, ali njihov pad beše prigušen tutnjavom koja mu je još zvonila u ušima.

Tamo gde su nekada stajali prozori sada su zjapile rupe, slične očnim dupljama na nekakvoj čudovišnoj lobanji, dok su razoreni balkoni podsećali na niz otvorenih usta. Ako je Rafhin stajao negde gore, sada je sigurno mrtav, ali Rand je bio spreman da u to poveruje tek kad mu vidi leš. Hteo je da vidi mrtvog Rafhina.

Besno je zarežao i žurno se vratio u palatu. Želeo je da vidi Rafhina kako umire.

Ninaeva se bacila na pod i otkotrljala se ka sredini hodnika kad nešto proseče najbliži zid. Mogedijen se prući za njom, ali čak i da to nije htela da uradi, povukao bi je a’dam. Je li to bio Rand ili Rafhin? Slične mlazeve bele vatre i tečne svetlosti već je imala prilike da vidi u Tančiku i uopšte joj se nije mililo da se ponovo zatekne kraj nečeg sličnog. Nije znala šta je to, niti ju je zanimalo. Hoću da Lečim, Svetlost ih obojicu spalila, a ne da učim ubijanje na višem nivou!

Podigla se s poda i čučnula, pa se osvrnula u pravcu iz kog su došle. Ništa. Savršeno pust hodnik. Jedino se video desetak stopa dugačak zasek u zidovima, ravan kao da ga je klesar napravio. Ostaci tapiserija ležali su na podu. Ni traga od one dvojice. Čak ni na tren ih nije ugledala. Samo ono što su ostavili za sobom. Dobro je što je mogla da preuzme Mogedijenin bes, iščisti ga od očajničkog straha i uvuče ga u sebe, pošto je njen sad već bio žaljenja vredan i jedva da bi s njime mogla i da oseti Istinski izvor, a kamoli da usmerava tokove Duha koji su je održavali u Tel’aran’riodu.

Mogedijen je pogrbljeno klečala i grcala kao da će se ispovraćati. Ninaeva stisnu usne. Ta žena je ponovo pokušala da skine a’dam. Njena spremnost za saradnju iščezla je čim su otkrile da su Rand i Rafhin zaista u Tel’aran’riodu. Međutim, i za sam pokušaj da se skine ogrlica sledila je kazna. Sreća njena što nije imala ništa u stomaku.

„Molim te“, reče Izgubljena, uhvativši Ninaevu za suknju. „Lepo ti kažem da moramo da pobegnemo.“ Gotovo je ječala od iskrenog straha. Sav unutrašnji užas sad joj se ocrtavao na licu. „Njih dvojica su ovde od krvi i mesa. Pravi su!“