Oluja na obzorju

„Upravo smo čitavo popodne provele ispitujući ovu devojku o njenim predviđanjima." Korela klimnu ka Min. „Uvek se obistinjuju, a ona je videla stvari koje očigledno ne mogu da se dese, sem nakon Poslednje bitke. Stoga znamo da će Rand pobediti Mračnoga. Šara je to već utvrdila. Možemo prestati da se brinemo."

„Ne", kaza joj Min. „Grešiš."

Korela se namršti. „Dete, da li ti to kažeš da si lagala u vezi s tim stvarima koje si videla?"

„Ne", odgovori joj Min. „Ali ako Rand izgubi, onda nema Šare."

„Devojka je u pravu." Kecuejn je zvučala iznenađeno. „Ono što ovo dete vidi jesu tkanja u Šari iz još dalekog vremena - ali ako Mračni pobedi, on će u potpunosti uništiti Šaru. To je jedini način da se predviđanja ne obistine. To važi i za druga proročanstva i Proricanje. Naša pobeda ni u kom slučaju nije osigurana."

Na te reči, u prostoriji zavlada muk. Oni se ne igraju seoskog potkusurivanja ili toga koja je država moćnija. Na kocki je sve što je stvoreno.

Svetlosti. Smem li da zadržim za sebe ovo saznanje, ako postoje ma kakvi izgledi da će to pomoći Lanu? Srce joj se cepa od pomisli na njega, a preostalo joj je malo mogućnosti. Zapravo, izgleda da su Lanova jedina nada vojske koje Rand može da okupi i kapije koje njegovi ljudi mogu da otvore.

Rand mora da se promeni. Zarad Lana. Zarad svih njih. A ona nema predstave šta da učini, sem da - nažalost - veruje Kecuejn. Ninaeva proguta gordost i progovori. „Znaš li gde se nalazi statua ogromnog mača, koja je pala na zemlju kao da se u nju zariva?"

Korela i Merisa zbunjeno se zgledaše.

„To je šaka amanrukane." Kecuejn se okrenu od Min i izvi obrvu. „Koliko učenjaci znaju, čitava statua nikada nije završena. Nalazi se blizu Džehanskog druma."

„Perin logoruje u njenoj senci."

Kecuejn napući usne. „Pretpostavljala sam da će krenuti na istok, prema zemljama koje je Al’Tor osvojio." Duboko udahnu. „Dobro. Smesta krećemo po njega." Zastade, pa pogleda Ninaevu. „U odgovor na tvoje pređašnje pitanje, dete, Perin zapravo nije bitan za naše namere."

„Nije?" upita Ninaeva. „Ali..."

Kecuejn diže jedan prst. „S njime su neki ljudi koji su ključni. Jedan naročito."

45

Kula stoji

Egvena je lagano hodala kroz pobunjenički tabor, odevena u grimiznu haljinu čija je suknja bila razdeljena za jahanje. Boja njene haljine privukla je poprilično iznenađenih pogleda. Uzevši u obzir sve što je Crveni ađah učinio, nije bilo verovatno da će te Aes Sedai ikada više nositi tu boju. To su primetile čak i služavke u logoru, pa su počele da prodaju svoje crvene ili modre haljine, ili da ih seku u krpe.

Egvena je baš tražila grimiznu. Sestre u Kuli stekle su naviku da nose isključivo boju svog ađaha, što je samo pomoglo raspirivanju podela. Premda je dobro ponositi se svojim ađahom, opasno je pretpostavljati kako ne možeš da veruješ onima koje nose druge boje. Egvena pripada svim ađasima. Danas crvena boja za nju označava mnogo toga. Predstojeće ponovo ujedinjenje s Crvenim ađahom. Podsetnik na podelu koja se mora prevazići. Znamenje krvi koja će biti prolivena - krvi dobrih ljudi, koji se bore da odbrane Belu kulu.

Krv mrtvih Aes Sedai koje su pre manje od sat vremena obezglavljene po Egveninom naređenju.

Sijuan je pronašla njen prsten Velike zmije; baš joj je prijalo što joj je opet na prstu.

Nebo je bilo sivo kao železo, a kroz vazduh se pronosio miris prašine, koja je pratila užurbanost u logoru. Žene su žurno prale odeću, kao da kasne s pripremama svojih poslodavaca za neku proslavu. Polaznice su trčale - doslovno trčale - s jednog časa na drugi. Aes Sedai su prekrštenih ruku stajale i streljale pogledima sve koji nisu pratili taj žustar korak.

Osećaju današnju napetost, pomislila je Egvena. I ne mogu a da ne budu razdražene zbog toga. Prethodna noč donela je seanšanski napad, posle kog je usledio povratak Amirlin, koja je jutro provela čisteči Aes Sedai. A sada je došlo popodne, a s njim dobovanje ratnih doboša.

Čisto je sumnjala da je Brinov logor u takvom stanju. Brin je zacelo pripremio svoje ljudstvo za napad; verovatno je mogao da napadne Belu kulu u svakom trenutku bilo kog dana od početka opsade. Njegovi vojnici odlučiće ishod ovog rata. Egvena neće narediti da njene Aes Sedai jašu u bitku, zaobilazeći svoje zavete da ne koriste Moć za ubijanje. Čekaće tu i odlaziće samo da bi Lečile.

Ili da bi bile pozvane ako se sestre iz Bele kule zaista priključe bici. Svetlost dala da Elaida uvidi mudrost u tome da se to zabrani. Biće to zaista crn dan ako Aes Sedai primene Moć jedna protiv druge.

Može li ovaj dan biti crnji?, pitala se Egvena. Mnoge Aes Sedai kraj kojih je prolazila u logoru gledale su je sa strahopoštovanjem i s malčice užasa u očima. Nakon dugog odsustva, Amirlin se vratila - i sa sobom donela uništenje i sud.