Oluja na obzorju

Vojni logor beše mahom napušten. Šatori su bili prazni, tle izgaženo stopama i kopitarna, a u taboru gotovo da i nije bilo vojnika. Egvena prigrli Izvor čim izađoše iz svog logora, držeći ga i pripremajući tkanja za slučaj da ih neko napadne dok jašu. I dalje ne veruje da Elaida neće iskoristiti kapiju kako bi omela napad. Istina, lažna Amirlin je verovatno zauzeta posledicama seanšanskog napada. Ali takva očekivanja - poput pretpostavke da je bezbedna - zaslužna su za to što je Egvena bila zarobljena. Ona je Amirlin. Ne može da dovodi sebe u opasnost. To je izluđujuće, ali ona dobro zna da je sada došao kraj njenim samostalnim delima i postupanju kako god želi. Pre svih onih nedelja mogla je da bude ubijena, a ne samo zarobljena. Salidarska pobuna bi tada posustala, a Elaida bi i dalje bila Amirlin.

Zato je njen odred dojahao do bojnih redova ispred sela Darein. Bela kula se i dalje pušila, a širok oblak dima u prstenu se dizao iz središta ostrva, zaklanjajući beli toranj. Čak i s tolike udaljenosti, na građevini su se videle posledice seanšanskog napada. Garave rupe nalikovale su na kvarne tačke na inače zdravoj jabuci. Kula skoro da je ječala dok ju je ona gledala. Stajala je tako dugo i videla tako mnogo toga. Sada je ranjena toliko duboko da krvari i dan nakon tog događaja.

Ali i dalje stoji. Svetlost ih blagoslovila, stoji.

Diže se visoko, ranjena ali čitava, upirući prema suncu skrivenom iza oblaka na nebu. Stoji prkoseći svima onima koji bi da je skrše, kako iznutra tako i spolja.

Brin i Sijuan su čekali na Egvenu iza vojske. Njih dvoje su baš neusaglašen par. Vojskovođa prekaljen u bitkama, osedeo po slepoočnicama i s licem nalik na neprobojni oklop. Snažnim licem, oštrih crta. A pored njega Sijuan, sićušna žena u bledoplavoj haljini, lica ljupkog, koja deluje dovoljno mlado da Brinu bude unuka, uprkos tome što su skoro istih godina. Sijuan se nakloni u sedlu kada Egvena priđe, a Brin pozdravi. U pogledu mu se i dalje videla uznemirenost. Izgleda da oseća sramotu zbog svoje uloge u spasavanju, mada Egvena nije ljuta na njega. On je častan čovek. Ako je bio na silu nateran da pođe kako bi pazio lakomislene Sijuan i Gavina, onda Brin zaslužuje pohvalu zbog toga što ih je sačuvao u životu.

Kada im se Egvena pridružila, primetila je da Sijuan i Brin jašu blizu jedno drugome. Da li je Sijuan napokon priznala sebi da je taj čovek privlači? I... Brin se sada nosi na izvestan dobro poznati skladan način. Bilo je to toliko neznatno da je lako moguće da joj se to samo pričinjava, ali kada se tome doda odnos između njih dvoje...

„Napokon si uzela novog Zaštitnika?", upita ona Sijuan.

Žena je pogleda ispod oka. „Jesam", odgovori.

Brin je delovao iznenađeno i malčice posramljeno.

„Generale, potrudi se koliko god možeš da je čuvaš od nevolja", reče mu Egvena, gledajući Sijuan pravo u oči. „Ona je u poslednje vreme dosta tih nevolja preturila preko glave. Nosim se mišlju da je prepustim tebi, da je iskoristiš kao pešadinca. Verujem da bi vojni poredak možda bio dobar za nju i da bi je podsetio kako ponekad poslušnost

ume da bude važnija od preduzimljivosti."

Sijuan klonu, pa skrenu pogled.

„Sijuan, još nisam rešila šta ću s tobom", tišim glasom joj reče Egvena. „Ali bes mi se raspirio, a poverenje sam izgubila. Ako želiš da ti opet verujem, moraćeš da utuliš ovo prvo, a da raspiriš ono drugo."

Ona skrenu pogled sa Sijuan i premesti ga na vojskovođu, koji je delovao kao da mu je loše. Verovatno zbog toga što je primoran da oseća Sijuaninu sramotu.

„Generale, treba te pohvaliti zbog hrabrosti koju si pokazao kada si dopustio da te ona veže", kaza Egvena Brinu. „Shvatam da je sprečavati nju da upada u nevolje skoro nemoguće zaduženje, ali imam poverenja u tebe."

Vojskovođa se opusti. „Majko, daću sve od sebe", reče on, pa okrenu konja i pređe pogledom duž redova vojnika. „Trebalo bi da vidiš nešto. Ako bi htela?"

Ona klimnu glavom, pa okrenu konja i pojaha za njim niz put. Selo je u tom delu bilo kaldrmisano; seosko stanovništvo beše raseljeno, a glavna ulica zakrčena hiljadama Brinovih vojnika. Sijuan je sledila Egvenu, a za njom je išao Gavin. Lelejna i Romanda ostale su s drugim Predstavnicama kada im je Egvena mahnula. Njihova nova poslušnost pokazuje se korisnom, naročito otkad su rešile da će sada pokušavati da nadmaše jedna drugu u borbi za Egveninu naklonost. Verovatno se obe nadmeću za mesto njene nove Čuvarke, sada kada više nema Šerijam.

Vojskovođa povede Egvenu do prvih borbenih redova, a Egvena pripremi tkanje Vazduha, čisto za slučaj da neko odapne strelu u njenom smeru. Sijuan je pogleda, ali ništa ne reče na tu predostrožnost. Trebalo bi da je nepotrebna - Garda Kule nikada ne bi odapela strele na jednu Aes Sedai, čak ni u takvom sukobu. Međutim, to se već ne može reći za Zaštitnike, a nesrečni slučajevi znaju da se dese. Elaidi će baš biti zgodno ako se neka zalutala strela njenoj suparnici zarije u grlo.