Oluja na obzorju

„Vrati se svojim gospodarima u njihovoj kutiji", obrati mu se Rand, obuzdavši svoj glas. „Prenesi im moju poruku."

„Kakvu poruku, lorde Rande?"

Rand se pokoleba, pa vrati pristupni ključ na svoje mesto. „Reci im da neće proći dugo vremena pre nego što Ponovorođeni Zmaj pođe na Šajol Gul. Ako žele da se sa čašću vrate na svoje položaje, omogućiću im da se vrate u Pustoš. U suprotnom, mogu da ostanu da se kriju ovde. Neka pokušaju da objasne svojoj deci i unučadi zašto su oni bili stotinama liga daleko od svojih položaja u trenutku kada je Mračni ubijen a proročanstva ispunjena."

Hurin je delovao uzdrmano. „Da, lorde Rande."

To rekavši, Rand okrenu konja i potera ga nazad prema čistini. Ninaeva pođe za njim, previše lagano. Ma koliko Mesečina bila lepa, za tren oka bi tu prelepu kobilu dala za poslušnog dvorečanskog konja na koga čovek može da se osloni, kao što je Bela.

Hurin je ostao tu gde je i bio. Delovao je potreseno. Očigledno da njegov ponovni susret s „lordom Random" nije prošao ni izbliza onako kako je on očekivao. Ninaeva stisnu zube kada drveće zakloni pogled na njega. Rand je otvorio novu kapiju, koja je vodila pravo u Tir.

Izjahali su na tle određeno za Putovanje, ispred konjušnica Kamena Tira. U Tiru je bilo vruće i vlažno, iako je nebo bilo oblačno, a vladala je zbrka od zvukova ljudi na obuci i od kreštanja galebova. Rand je dojahao do mesta gde su konjušari čekali, pa potpuno kamenog lica sjahao.

Kada je Ninaeva sjahala s Mesečine i pružila uzde jednom zajapurenom konjušaru, Rand je prošao pored nje. „Potraži statuu“, kaza joj.

„Šta?“, iznenađeno upita ona.

On stade, pa je pogleda. „Pitala si gde je Perin. Ulogoren je s vojskom u senci jedne ogromne srušene statue, u obliku mača zarivenog u zemlju. Siguran sam da ti ovdašnji učenjaci mogu reći gde je to; veoma je upečatljiva."

„Kako... kako to znaš?“

Rand samo slegnu. „Jednostavno znam.“

„Zašto mi to govoriš?", upita ona, prelazeći rame uz rame s njim dvorište od nabijene zemlje. Nije očekivala da će joj to kazati - stekao je naviku da krije sve što zna, pa makar to znanje bilo beznačajno.

„Zato što“, odgovori on, koračajući prema glavnoj utvrdi, glasa bezmalo pretihog, „ja... imam dug prema tebi zbog toga što ti mariš kada ja ne mogu. Ako potražiš Perina, reci mu da će mi uskoro biti potreban."

To reče, pa je ostavi.

Ninaeva je stajala u dvorištu konjušnice i posmatrala ga kako odlazi. U vazduhu se osećala vlaga, kao da je kiša padala, a ona je osećala da joj je kišica upravo promakla. Nije porosilo dovoljno da pročisti vazduh ili napravi blato na tlu, ali jeste dovoljno da ovlaži kamen u dubokom hladu. S njene desne strane, ljudi su pod tmurnim nebom galopirali i uvežbavali konje, jašući po peščanom tlu između ogradica. Kamen je jedina tvrđava za koju ona zna a da ima vežbalište za konjicu - mada, Kamen je daleko od obične tvrđave.

Tutanj kopita podsećao je na grmljavinu neke daleke oluje, tako da ona nije mogla da ne baci pogled prema severu. Osećala je kao da je oluja tamo bliže nego što je ranije bila. Pretpostavljala je da se prikuplja iznad Pustoši, ali sada nije tako sigurna u to.

Ona duboko udahnu, pa požuri ka glavnoj utvrdi. Prošla je pored Branilaca u njihovim besprekorno čistim uniformama, s rebrastim i naduvanim gornjim delovima rukava i glatkim i oblim oklopnim prsnicima. Prošla je pored mladih konjušara, koji su verovatno svi do jednoga sanjali o tome da odenu iste takve uniforme, ali sada samo vraćaju konje u konjušnice da im se da seno i da se istimare. Prolazila je pored desetina slugu u lanenim livrejama, koje su nesumnjivo daleko udobnije od Ninaevine modre vunene haljine.

Glavna utvrda beše ogromno kameno zdanje čije su okomite zidove samo prozori narušavali. Tamo je i dalje videla mesto gde je Met uništio deo kamenog zida svojom iluminatorskom vatrom kada je došao da nju i ostale spase iz zatočeništva. Glupi mladić. Gde li je on? Nije ga videla... baš odavno.

Još otkad je Ebou Dar pao pred Seanšanima. Na neki način, osećala se kao da ga je napustila, premda to nikada ne bi priznala. Ma, dovoljno se osramotila pred Kćeri Devet meseca kada je uzela u odbranu tu protuvu! I dalje ne zna šta li joj je bilo pa da to učini.

Met ume da se stara o sebi. Verovatno se veseli u nekoj krčmi, dok oni pokušavaju da spasu svet - nalivajući se pićem i kockajući se. Rand je nešto drugo. Bilo je daleko lakše izlaziti na kraj s njim dok se ponašao kao drugi muškarci - dok je bio tvrdoglav i nezreo, ali predvidljiv. Ovaj novi Rand hladnih osećanja i hladnoga glasa u njoj budi veoma veliku uznemirenost.