Oluja na obzorju

„Trebalo je da mi kažeš", reče joj on, i dalje je gledajući pravo u oči. „Trebalo je da objasniš ko si."

„Šta", upita Sijuan. „Da li bi mi poverovao?"

On se pokoleba.

„Sem toga", iskreno mu kaza ona, „nisam ti verovala. Koliko se sećam, naš prethodni sastanak nije bio naročito... prijatan. Jesam li smela da se igram lime, Garete Brine, i to sa čovekom kog ne poznajem? Da li sam mogla da mu odam tajne koje samo ja znam i koje su morale da se prenesu novoj Amirlin Tron? Je li trebalo da protraćim makar i tren kada čitav svet nosi omču oko vrata?"

Gledala ga je u oči, zahtevajući da joj odgovori.

„Ne", naposletku priznade on. „Plamen me spalio, Sijuan, ali ne. Nije trebalo da čekaš. Nije trebalo ni da daješ taj zavet!"

„Trebalo je da ti slušaš pažljivije", na kraju mu odgovori ona, na posletku skrenuvši pogled i frknuvši. „Kada ti se sledeći put neko zavetuje na službu, predlažem da pažljivo odrediš početak i trajanje te službe."

„Da nisi zucnuo", pripreti mu ona. „Zapušiću ti usta i ostaviću te da do ! ujutru visiš u vazduhu. Nemoj misliti da neću.“

Brin je nemo sedeo.

„Nisam završila s tobom Garete Brine." Ona otrese košulju, pa je presavi. „Reći ću ti kada budem završila."

„Svetlosti, ženo", promrlja on skoro sebi u bradu. „Da sam, pre nego što sam za tobom odjurio u Salidar, znao da si Aes Sedai... da sam znao šta radim..."

„Šta?“, ona zatraži da čuje. „Ne bi me jurio dok me ne pronađeš?"

„Naravno da bih", uvređeno odgovori on. „Samo bih bio oprezniji - i možda bih se bolje pripremio. Otišao sam u lov na divlje svinje s nožićem za dranje zečeva, a ne s kopljem!"

Sijuan spusti presavijenu košulju povrh ostalih, a onda diže čitavu frku. Pogleda ga pogledom izmučenog strpljenja. „Potrudiću se iz petnih žila da se pretvaram kako me nisi upravo uporedio s nerastom, Brine. Molim te da malo pripaziš šta pričaš. U suprotnom ćeš ostati bez služavke, pa ćeš morati da pustiš one žene iz logora da ti peru rublje."

On je pogleda - pa samo prasnu u smeh. Ni njoj nije pošlo za rukom da zauzda osmeh. Pa, nakon te razmene reči, on će morati da shvati ko je tu glavni.

Ali... Svetlosti! Zašto mu je ispričala sve to u vezi s Proricanjem? Retko kome je za to rekla! Dok mu je smeštala košulje u kovčeg, pogledala je Brina ispod oka i videla da se on i dalje tiho smeje i odmahuje glavom.

Kada druge zakletve budu ispunjene, pomislila je, kada budem sigurna da Ponovorođeni Zmaj radi ono što je neophodno - možda će biti vremena. Prvi put se nadam da ću završiti sa ovim zadatkom. Kako je to neobično.

„Sijuan, trebalo bi da legneš", kaza Brin.

„Još je rano", odgovori ona.

„Da, ali je suton. Svake treće noći ti legneš neuobičajno rano, noseći taj neobični prsten koji si sakrila između dušeka na tvom ležaju." Okrenu list hartije preko stola. „Molim te, prenesi Amirlin moje najsrdačnije pozdrave."

Ona se okrenu i zgranuto ga pogleda. Ne može biti da on zna za Tel’aran’riod, zar ne? Uhvatila ga je kako se zadovoljno smeši. Pa, možda ne zna za Tel’aran’riod, ali očigledno je pretpostavio da njen prsten i njen raspored imaju nekakve veze sa Egvenom. Lukavo. On pogleda preko vrha svoje hartije dok je prolazila, a oči su mu malčice blistale.

„Neizdrživ čovek“, progunđa ona, pa sede na ležaj i rastka svoju kuglu svetlosti. A onda izvadi ter’angreal, osećajući se glupavo, i stavi ga oko vrata, okrenuvši leđa ka njemu i opruživši se na ležaj, pokušavajući da se uspava. Starala se da svakog trećeg dana ustaje veoma rano, da bi noću bila umorna. Volela bi da se može uspavati jednako lako kao što to Egvena čini.

Neizdrživ... neizdrživ čovek! Moraće nekako da mu vrati. Miševi u posteljini. To će biti dobra osveta.

Dugo je ležala, ali naposletku se naterala da zaspi, blago se smešeći zbog izgleda da će se prikladno osvetiti. Probudila se u Tel’aran’riodu, samo u spavaćici koja joj je jedva pokrivala telo. Ona ciknu i smesta zameni tu spavaćicu - usredsredivši se - zelenom haljinom. Zelenom? Zašto zelenom? Pretvori je u plavu. Svetlosti! Kako to da je Egvena tako dobra kada je reč o ovladavanju stvarima u Tel’aran’riodu, a Sijuan jedva može da spreči odeću da se sa svakom mišlju menja? Mora da to ima nekakve veze sa činjenicom da Sijuan nosi taj lošiji ter’angreal, koji ne radi onako dobro kao prvobitni, zbog njega ona svima koji je gledaju deluje bestelesno.

Stajala je posred logora Aes Sedai, okružena šatorima. Šatorska krila preko njihovih ulaza jednog trena bi bila podignuta, a već sledećeg spuštena - nebom je duvala nasilna, ali nekako veoma čudno tiha oluja. To jeste čudno, ali u Tel’aran’riodu se često dešavaju čudne stvari. Sklopila je oči, terajući sebe da se pojavi u radnoj sobi nadzornice polaznica u Beloj kuli. Kada je otvorila oči, našla se tamo. Bila je to jedna mala prostorija s drvenim pisaćim stolom i stolom za šibanje.