Putanja bodeža

Alvijarin se baci potrbuške iz klečećeg položaja pred ženu, koja je delovala kao da je načinjena od t’amnih senki i srebrne svetlosti. Dočepavši porub Mesanine haljine, ona poče grozničavo da ga ljubi. Tkanje Varke mora da je bilo to, mada nije mogla da vidi ni jednu jedinu nit saidara, kao što nije mogla ni da oseti sposobnost usmeravanja u ženi koja je stajala nad njom – nije se sasvim održalo pred njenim grozničavim cimanjem ivice suknje. Treptaji bronzane svile s tankim porubom vezenih crnih spirala pokazaše se kroz njega.

„Živim da služim i pokoravam ti se, velika gospodarice", soptala je Alvijarin između poljubaca. „Znam da sam najniža od najnižih, crv u tvome prisustvu, i molim se samo za jedan tvoj osmeh.“ Već je jednom bila kažnjena zbog „uzdizanja nad svojim položajem“ ne zbog neposlušnosti, hvala budi velikom gospodaru Tame! i znala je da, koliko gcd da sada Elaida zavija, to nije ni upola glasno kao što su njeni krici bili.

Mesana je pusti da je ljubi još neko vreme, pa je konačno prekide podigavši Alvijarino lice vrhom svoje papučice koji joj je gurnula pod bradu. „Objava je istaknuta.“ To nije bilo pitanje, ali Alvijarin požuri da odgovori.

„Jeste, velika gospodarice. Prepisi su poslati u severnu i južnu luku još pre nego što ju je Elaida potpisala. Prvi glasnici su već na putu, a nijedan trgovac neće napustiti grad bez prepisa koje će razdeliti.“ Mesana je, naravno, sve to već znala. Znala je sve. Alvijarinin čudno izvijeni vrat uhvatio je grč, ali ona se nije ni makla. Mesana će joj reći kada da se pomakne. „Velika gospodarice, Elaida je prazna ljuštura. Uz svu poniznost, ne bi li bilo bolje kada ne bismo morali da je koristimo?“ Zadržala je dah. Moglo je biti opasno postavljati pitanja nekome od Izabranih.

Nokat od senke na srebrnom prstu kuckao je po srebrnim usnama koje su bile napućene kao da se smeškaju zabavljajući se. „Bolje da ti nosiš ešarpu Amirlin, dete?“, konačno progovori Mesana. „Dovoljno niska žudnja da ti odgovara, ali sve u svoje vreme. Za sada, imam za tebe jedan sitan zadačić. I pored svih zidova koji su se podigli između ađaha, čini se da se glavešine međusobno sastaju iznenađujuće često. Slučajno, kako se trude da to izgleda. Sve osim Crvenih, mislim; šteta što je Galina dopustila da je ubiju* inače bi nas mogla izvestiti šta li to spremaju. Vrlo verovatno to nije ništa bitno, ali ti ćeš saznati zbog čega javno međusobno keze zube jedna na drugu, a šapuću zajedno kad ih niko ne vidi.“

„Čujem i slušam, velika gospodarice", smesta odvrati Alvijarin, zahvalna što je Mesana to smatrala nevažnim. Ta velika „tajna“ o tome ko vodi koji ađah za nju nije bila tajna svaka Crna sestra morala je da iznese pred Vrhovni savet svaki šapat iz svog navodnog Ađaha ali samo je Galina, od svih njih, bila Crna. To znači ispitivanje Crnih sestara među Predstavnicama, što je zahtevalo da prođe kroz sve slojeve između sebe i njih. Za to će trebati vremena, a nije bilo sigurno da će joj uspeti. Izuzev Firejn Nihren i Suejne Dragand, koje jesu bile glavešine svojih Ađaha, činilo se da Predstavnice retko znaju šta glavna u njihovom Ađahu misli, sve dok im to ne bude saopšteno. „Obavestiću te čim budem nešto saznala, velika gospodarice."

Ali osvojila je jednu sitnicu i za sebe. Bilo to nevažno ili ne, Mesana nije znala baš sve što se događalo u Beloj kuli. A Alvijarin će držati oči otvorene dok ne nađe sestru s bronzanim suknjama čija je ivica obrubljena crnim spiralnim vezom. Mesana se krila u Kuli, a znanje je bilo moć.

26

Dodatni delić

Siejn je koračala hodnicima Kule dok je sve više imala osećaj da joj postaje neudobnije pri svakom okretu. Bela kula bila je prilično velika, to je istina, ali ona je ovo radila već nekoliko sati. Veoma bi volela da je ušuškana u sopstvenim odajama. I pored okana na svakom prozoru, širokim, tapiserijama optočenim hodnicima duvala je promaja od koje su stajaće lampe treperile. Hladna promaja na koju je bilo teško ne obraćati pažnju kada bi joj se uvukla pod suknje. Njene su odaje bile tople, i udobne, i bezbedne.

Sobarice su žurno izvodile kniksove, a sluge su se klanjale dok je prolazila upola ih primećujući i ni najmanje ne obraćajući pažnju na njih. Većina sestara nalazila se u odajama sopstvenih ađaha, a one malobrojne koje su se kretale van njih hodale su s obazrivim ponosom, najčešće po dve zajedno, uvek obe iz istog ađaha, sa šalovima raširenim preko leđa, koje su isticale kao da su nekakvi barjaci. Ona se osmehnu i prijateljski klimnu Tejlin, ali veličanstvena zlatokosa Predstavnica samo joj uzvrati oštrim pogledom, lepotica izvajana od leda, a onda se udalji brzim koracima poigravajući se svojim šalom sa zelenim resama.

Sada je bilo kasno da se Tejlin pozove da bude deo potrage, čak i da se Pevara slagala s tim. Pevara je savetovala opreznost, a onda još više oprenosti, a ako ćemo pravo, Siejn je bila i potpuno spremna da je posluša pod ovim okolnostima. Samo što joj je Tejlin bila prijateljica. Nekada joj je bila prijateljica.