Putanja bodeža

Svetlosti, ali Siejn bi tako želela da su našle neku sestru iz nekog drugog adaha koja se uklapala u uslove koje su postavile. Neka Zelena, ili Žuta, baš bi joj odgovarala. One su bile suviše umišljene i u najboljim vremenima, a odnedavno...! Ne. Neće dozvoliti da je obuzme boleština koja se širila Kulpm. A opet, nije mogla da ne pomisli na imena koja su joj proletala kroz glavu, desetak Zelenih i dva puta toliko Žutih, a svaka je odavno trebalo da bude malo spuštena na zemlju. Frktati na jednu Predstavnicu!

„Vi ste se oslobodile jedne od Zakletvi?“, Zera je zvučala zapanjeno, zgadeno, uznemireno, sve to istovremeno. Potpuno razumno ponašanje u datoj situaciji.

„I ponovo smo ih položile", nestrpljivo progunda Pevara. Dočepavši tanki štap, ona usmeri malo Duha na jedan kraj dok je i dalje držala Zerin štit. „Pod Svetlošču se zaklinjem da neću izgovoriti nijednu reč koja nije istinita. Pod Svetlošću se zaklinjem da nikada neću napraviti nijedno oružje kojim će čovek ubijati drugog čoveka. Pod Svetlošću se zaklinjem da neću koristiti Jednu moć kao oružje osim protiv Nakota Senke, ili kao poslednju odbranu svoga života, života moga Zaštitnika, ili života neke druge sestre.“ Nije iskrivila lice kod dela o Zaštitnicima. Nove sestre, koje su se spremale za Crvene, to su često činile. „Nisam Prijateljica Mraka. Nadam se da si ovim zadovoljna.“ Ona pokaza zube Zeri, ali je li to bio osmeh ili nešto drugo, bilo je teško odrediti.

Sada je bio red na Siejn, pa i ona ponovo položi Zakletve, pri čemu je svaka stvarala lagan, trenutni pritisak svuda od glave do pete. Uistinu, bilo je teško uopšte i primetiti taj pritisak, pošto joj je koža još uvek bila suviše zategnuta od ponovnog zaklinjanja da neće govoriti laži. Tvrditi da Pevara ima bradu, ili da su ulice Tar Valona popločane sirom bilo je čudno uzbudljivo neko vreme čak se i Pevara kikotala ali teško da je bilo vredno sadašnje neudobnosti. Njoj se činilo da ta provera i nije bila stvarno potrebna. Bilo je logično da mora biti tako. Od izgovaranja da nije Crna jezik joj je trnuo – bilo je gadno biti prisiljen da to poričeš ali dodala je Stap zakletvi Zeri, odlučno klimnuvši glavom.

Vrteći se na svojoj klupici, vitka žena okretala je glatki štap među prstima, napeto gutajući knedle. Pod bledom svetlošću fenjera delovala je kao da joj je muka. Posmatrala je jednu pa drugu, razrogačenih očiju, a onda joj se šake stegoše oko Štapa i ona klimnu glavom.

„Tačno onako kako sam rekla“, zareža Pevara ponovo usmerivši Duh u Štap, „ili ćeš se znojiti dok ne budeš izgovorila onako kako treba.“

„Kunem se da ću se u potpunosti pokoravati vama dvema“, reče Zera ukočenim glasom, a onda se strese kada se zakletva vezala za nju. Uvek je bilo najteskobnije prvog puta. „Pitajte me o Crnom ađahu“, zahtevala je. Ruke su joj podrhtavale dok je držala Štap. „Pitajte me o Crnom ađahu!“ Zbog njene srčanosti, Siejn je znala odgovor i pre nego što je Pevara otpustila tokove Duha i postavila pitanje, naređujući joj da govori istinu. „Ne!“ Zera gotovo da je vrisnula. „Ne, nisam Crni ađah! Sada, skinite mi ovu zakletvu! Oslobodite me!“

Siejn se potišteno skljoka, naslonivši laktove na sto. Ona sasvim sigurno nije želela da Zera odgovori sa „da“, ali bila je potpuno sigurna da su drugu ženu ulovile u laži. Jedna otkrivena laž, tako joj se činilo, posle nedelja potrage. Koliko je još nedelja potrage imala pred sobom? I osvrtanja preko ramena od ustajanja do odlaska u krevet? Kada bi joj uspevalo da zaspi.

Pevara optužujuće uperi prst ka drugoj ženi. „Rekla si ljudima da si došla sa severa.“

Zera ponovo iskolači oči. „Jesam“, reče polako. „Dojahala sam niz obalu Erinina do Džualda. Sada me oslobodite ove zakletve!“ Oblizivala je usne.

Siejn se nakostreši na nju. „Semenke zlatotrna i crvenog čička nađene su na tvome prekrivaču ispod sedla, Zera. Zlatotrn i crveni čičak ne mogu da se nađu na stotine milja južno od Tar Valona.“

Zera skoči na noge, a Pevara odreza: „Sedi!“

Žena pade na klupu uz glasan tresak, ali nije čak ni trepnula. Podrhtavala je. Ne, tresla se. Usta su joj bila čvrsto zatvorena, u protivnom, Siejn je bila sigurna, zubi bi joj glasno cvokotali. Svetlosti, pitanje sever ili jug uplašilo ju je mnogo više od optužbe da je Prijateljica Mraka.

„Odakle si pošla", polako upita Siejn, „i zašto...?“ Nameravala je da upita zašto je ta žena išla uokolo što je očito bila učinila samo da bi sakrila iz kog je pravca došla, ali odgovor izlete sa Zerinih usana.

„Iz Salidara“, zaskičala je. Nije postojala druga reč da se to opiše. Još uvek čvrsto držeći Štap zakletvi, uvijala se na svojoj klupi. Suze su joj lile iz očiju, očiju razrogačenih do krajnosti koje su uporno piljile u Pevaru. Reči pokuljaše, iako su joj zubi sada stvarno cvokotali. „D-došla sam da se p-postaram da sve sestre ovde saznaju za C-Crvene i Logana, da bi se o-oslobodile Elaide i d-da bi Kula ponovo bila cela.“ Uz krik ona se skljoka, zavijajući otvorenih usta, dok je i dalje buljila u Crvenu Predstavnicu.