Putanja bodeža

Teško da bi mu to promaklo, budući da se u prostoriji, osim nekoliko burića, nalazio samo još veliki teški sto, veoma neobično ukrašen. U stolu su bila ostavljena dva ovalna proreza i iz jednog su virili glava i ramena muškarca glava mu beše povučena unazad sve do drvene površine stola i za nju pričvršćena kožnim trakama, klinovima zakucanim za površinu stola i pričvršćenim za komad drveta zaglavljen u njegovim zubima. Drugi ukras je bila žena, postavljena na isti način. Ispod stola, klečali su s ručnim zglobovima vezanim za nožne. Držali su ih veoma bezbedno, za bilo koju vrstu zadovoljstva. Čovek je imao malo sedih u kosi i plemenito lice, a nije iznenađivalo što mu duboko usađene oči divlje kolutaju. Ženina kosa, prosuta preko stola, bila je tamna i sjajna, ali njeno lice je bilo malo i suviše izduženo za Henlonov ukus.

Odjednom, on je dobro video njeno lice, i ruka mu poseže ka maču pre no je uspeo da se obuzda. Trebalo mu je malo truda da otpusti balčak, i mučio se da to sakrije. Lice Aes Sedai, ali nijedna Aes Sedai koja bi dozvolila da bude tako vezana nije bila poslastica.

„Dakle, ipak imaš malo mozga“, progovori Šiejn. Po njenom naglasku moglo se zaključiti da je plemkinja, a sasvim sigurno je imala naredbodavni ton, dok se kretala oko stola da bi se zapiljila u lice vezanog čoveka. „Zamolila sam velikog gospodara Moridina da mi pošalje čoveka s mozgom. Ovaj siroti Džaihim imao ga je veoma malo.“

Henlon se namršti, pa smesta opusti lice. Njegova su naređenja poticala od Mogedijen lično. Ko je, tako mu Jame Usuda, bio Moridin? Nije bilo bitno. Njegova naređenja poticala su od Mogedijen; to je bilo dovoljno.

Ogromni čovek dodade Šiejni levak, koji je smestila u rupu na komadu drveta između Džaihimovih zuba. Oči su mu delovale kao da če iskočiti iz glave. „Ovaj ovde jadni Džaihim kriv je za žestoki neuspeh“, kaza Šiejna, osmehujući se poput lisice koja posmatra pile. „Moridin želi da on bude kažnjen. Jadni Džaihim voli svoju rakiju.“

Ona odstupi, ne predaleko kako bi jasno mogla da vidi, a Henlon se trže kada ogromni čovek priđe stolu noseći jedno bure. Henlonu se činilo da bi možda i mogao nekako da ga digne, ali veliki čovek ga je lako i digao i nagnuo. Vezani čovek kriknu jednom, a onda mlaz tamne tečnosti poteče iz bureta u levak, pretvarajući njegov krik u grgoljenje. Opori miris loše rakije ispuni vazduh. Vezan tako kako jeste, čovek se borio, udarao na sve strane, uspevši čak da pomeri sto u stranu, ali je rakija nastavljala da lije. Od njegovih pokušaja da viče ili krikne u levku su se pojavljivali balončići, ali neprekidni mlaz ni za trenutak se nije prekidao. A onda se njegovo otimanje uspori i prestade. Širom otvorene oči caklile su se zureći u tavanicu, a rakija mu je curila iz nozdrva. Krupni čovek se ni tada nije zaustavio, sve dok i poslednja kap nije iscurila iz praznog bureta.

„Mislim da je jadni Džaihim konačno dobio dovoljno rakije“, reče Šiejn i nasmeja se od oduševljenja.

Henlon klimnu glavom. Pretpostavio je da je čovek dobio to. Pitao se ko je on bio.

Šiejn još nije bila sasvim završila. Na njen pokret, ogromni čovek otcepi jednu od traka koje su držale čep Aes Sedai, pričvršćen za ekser. Henlon je pomislio da joj je parče drveta rasklimalo nekoliko zuba kada joj ga je istrgnuo iz usta, ali ako se to i dogodilo, ona nije gubila vreme zbog njih. Počela je da blebeće pre no je čovek uspeo da pusti traku.

„Slušaću te!“, zaječala je. „Slušaću te, kao što je Veliki gospodar zapovedio! On je namestio da se štit koji mi je postavio rastvori tako da mogu da budem poslušna! Rekao mi je to! Dozvoli mi da se dokažem! Puzaću! Ja sam crv, a ti si sunce! O, molim te! Molim te! Molim te!“

Šiejn uguši reči, made ne i jecaje, tako što je stavila ruku preko usta Aes Sedai. „Kako da znam da nećeš ponoviti neuspeh, Falion? Već ti se to dogodilo, a Moridin je meni prepustio tvoju kaznu. Dao mi je još jednu; jesu li mi potrebne dve poput tebe? Mogla bih ti dati drugu priliku da moliš za sebe, Falion možda ali da bih to učinila, moraćeš me ubediti. Očekivaću istinski polet.“

Falion ponovo zavrišta moleći, dajući neverovatna obećanja onog trenutka kada je Šiejn pomerila ruku, ali uskoro se vratila bezglasnom ječanju i suzama, jer joj je u usta bio vraćen čep, traka je ponovo prikačena o ekser, a Džaihimov levak postavljen je iznad njenog otvorenog grla. Ogromni čovek postavi još jedno bure na sto, kraj njene glave. Aes Sedai je izgledala kao da je poludela, prevrtala je iskolačenim očima, bacala se na sve strane pod stolom dok ovaj nije počeo da se trese.

Henlon je bio zadivljen. Mora da je bilo teže slomiti Aes Sedai nego debelog trgovca ili njegovu kćer okruglih obraza. Pa ipak, izgleda da je ona imala pomoć jednog od Izabranih. Shvativši da Šiejn gleda prema njemu, on prestade da se smeši na Falion. Njegovo prvo životno pravilo bilo je da nikad ne uvredi one koje bi Izabrani postavili nad njim.

„Reci mi, Henlone“, obrati mu se Šiejn, „kako bi ti se svidelo da se dočepaš kraljice?"