Putanja bodeža

Sorilea napravi pokret rukom, propraćen zveckanjem narukvica od zlata slonovače, a petorka se žurno postavi u red preko zlatnog izlazećeg sunca umetnutog u kameni pod. Rand krupnim koracima krenu niz taj red, povlačeći im kapuljače unazad, otkrivajući lica koja su zurila u njega hladnim pogledima.

Sve u crno odevene žene bile su prljave, omlitavele kose ulepljene od znoja. Elza Penfel, Zelena sestra, nestrpljivo je susrela njegov pogled, s čudno grozničavim izrazom lica. Nesun Bijara, mršava Smeđa, pomno ga je proučavala, kao i on nju. Sarin Nemdal, i pored prljavštine toliko lepa da se sticao utisak kako je njena bezvremenost potpuno prirodna, delovala je kao da se za dlaku drži svoje smirenosti Belog ađaha. Beldejn Niram, tek nedavno uzdignuta do šala tako da nije imala bezvremene crte, pokušala je s nesigurnim osmehom koji se istopio pod njegovim prodornim pogledom. Erijan Boroleos, bleda i gotovo jednako ljupka kao i Sarin, trgla se, a onda je s očiglednim naporom pogledala u te ledene oči. I dve poslednje bile su Zelene, a svih pet bile su među sestrama koje su ga otele po Elaidinom naređenju. Neke su bile i među onima što su ga mučile dok su pokušavale da ga sprovedu u Tar Valon. Rand se još uvek povremeno budio, znojeći se dahćući, mrmljajući kako je zarobljen, kako je prebijen. Min se nadala da neće u njegovom pogledu ugledati ubistvo.

„One su imenovane da’tsang, Rande al’Tore", reče Sorilea. „Mislim da sada osećaju svoju sramotu do kostiju. Erijan Boroleos je prva tražila da je biju kao što su tukle tebe, u zoru i sumrak, ali sada su sve učinile isto. Ta im je molba uslišena. Svaka je tražila da ti služi kako god je moguće. Taj toh za njihovu izdaju ne može biti ispunjen“,glas joj je na trenutak potamneo; za Aijele je otmica bila daleko gora izdaja od onog što su ove uradile posle toga „a ipak, one znaju svoju sramotu i žele da pokušaju. Rešile smo da tu odluku prepustimo tebi.“

Min se namršti. Njemu prepuštaju odluku? Mudre su retko ostavljale nekom drugom svaku odluku koju su same mogle da donesu. Sorilea nikada to nije činila. Žilava Mudra je nezainteresovano podigla šal na ramena i posmatrala Randa kao da sve ovo nije ni od kakve važnosti. Ali prostrelila je Min ledenoplavim pogledom, a Min je iznenada postala svesna da će se, ako u ovom trenutku izgovori nešto pogrešno, ta koščata stara žena dokopati njene kože. To nije bilo viđenje. Samo je do sada dobro upoznala Sorileu, mnogo bolje nego što je želela.

Odlučno je počela da proučava ono što se pojavljivalo i nestajalo oko žena. To nije bio lak zadatak, budući da su stajale tako blizu jedna drugoj, da nije mogla biti sigurna pripada li određena slika toj ženi ili onoj pored nje. Barem su aure uvek bile jasne. Svetlosti, samo kad bi uspela da razume makar nešto od onoga što je videla!

Rand je smireno saslušao Sorileinu objavu, bar je tako izgledalo. Lagano je protrljao ruke, a onda je zamišljeno proučavao čaplje na svojim dlanovima. Potom je pažljivo proučio lice svake Aes Sedai. Konačno, usredsredio se na Erijan.

„Zašto?“, obratio joj se blagim glasom. „Ubio sam dva tvoja Zaštitnika. Zašto?“ Min oseti jezu. Rand je umeo biti mnogo šta, ali retko je bio blag. A Erijan je bila jedna od onih koje su ga tukle više no jednom.

Bleda Ilijanka se ispravi. Slike su plesale, a aure bleskale i nestajale. Ništa što bi Min mogla da pročita. Prljavog lica i zamršene duge crne kose, Erijan prikupi oko sebe sve dostojanstvo Aes Sedai i sabrano se suoči s njegovim pogledom. Međutim, njen odgovor je bio jednostavan i otvoren. „Mi jesmo pogrešile kada smo te otele. Ja sam dugo razmišljala o tome. Ti moraš biti Poslednju bitku, a mi ti moramo pomoći. Ako nećeš prihvatiti me, ja razumem, ali ću pomoći kako zahtevaš, ako dozvoliš.“

Rand je bezizražajno zurio u nju.

Svakoj je uputio tu jednu, upitnu, reč, a njihovi su se odgovori razlikovali koliko i one same.

„Zeleni je borbeni ađah“, ponosno mu je saopštila Beldejn, i uprkos mrljama na obrazima i tamnim krugovima oko očiju, delovala je kao kraljica bitaka. A opet, činilo se da je to kod Saldejki njihova druga priroda. „Kad kreneš u Tarmon Gai’don, Zelene moraju biti tamo. Ja ću slediti, ako me prihvatiš.“ Svetlosti! Ona će vezati jednog Aša’mana kao Zaštitnika! Kako...? Ne; to sada nije bilo važno.

„Ono što smo uradile bilo je logično u to vreme.“ Sarinino jedva očuvano hladno dostojanstvo pretvori se u očiglednu zabrinutost, a ona zatrese glavom. „To što sam rekla samo je objašnjenje, nije nikakvo opravdanje. Okolnosti su se promenile. Za tebe, logičan sled može biti da...“ Očigledno uzdrmana, udahnula je. Slike i aure; burna ljubavna veza, ni manje ni više! Ta je žena bila ledenica, koliko god lepotica. A i nije bilo ničeg korisnog u saznanju da će je neki muškarac otopiti! „Da nas pošalješ nazad, u zarobljeništvo“, nastavila je, „ili čak i pogubiš. Što se mene tiče, logika mi nalaže da ti služim.“