Putanja bodeža

Vandena ih pusti, proučavajući im oči. Još uvek je bila okružena sjajem, međutim, mora da je Adeleas bila ta koja je upravljala njihovim zajedničkim tokovima. Vandena je mogla da održava već istkan štit, iako ga ne vidi, međutim, da je ona rukovodila, verovatno bi ih Adeleas izvela napolje. Vandena je mogla da se udalji i nekoliko stotina koraka pre nego što bi to imalo ikakavog uticaja na njihovu povezanost a ne bi je prekinulo ni da se ona i Adeleas nađu na suprotnim krajevima sveta, mada bi bila beskorisna daleko ranije – međutim, ostala je u blizini vrata. Činilo se da traži prave reči.

„Uvek sam smatrala kako je najbolje da se žene koje imaju životno iskustvo postaraju za ovakve stvari“, konačno je izgovorila. „Mladi lako budu uhvaćeni u zamku vrele krvi. Onda učine previše. A ponekad shvate kako ne mogu sebe naterati da učine dovoljno. Zato što nemaju dovoljno iskustva, još uvek. Ili, što je najgore, to im se... osladi. Mada ne verujem da ijedna od vas ima taj nedostatak.“ Ona bez zastajkivanja odmeri Avijendu; Avijenda brže vrati svoj nož u korice. „Adeleas i ja smo videle dovoljno da znamo zbog čega moramo učiniti ono što se učiniti mora, a krv nam odavno više nije vrela. Možda biste ovo ipak prepustile nama. Tako će, sve u svemu, biti mnogo bolje.“ Izgleda da je Vandena smatrala da je njen predlog prihvaćen. Klimnula je glavom i okrenula se ka vratima.

Čim je nestala iza njih, Elejna oseti kako je unutra upotrebljena Moć, tkanje koje mora da je prekrilo odaju iznutra. Prepreka protiv prisluškivanja, sasvim sigurno. One ne bi želele da neko slučajno načuje ono što je Ispan govorila. A onda joj pade na um još jedan način upotrebe, a tišina iznutra odjednom je bila napadnija negoli ikakvi krici koje je prepreka mogla da zadrži.

Ona nabi šešir nazad na glavu. Vrućinu nije mogla da oseti, međutim, odjednom joj se zavrtelo u glavi od jakog sunca. „Možda bi mogla da mi pomogneš da pregledamo čega ima na tovarnim konjima“, rekla je zadihano. Ona nije izdala naređenje da se to učini šta god da je to bilo međutim, to kao da ništa nije menjalo. Avijenda iznenađujuće brzo klimnu glavom; činilo se kako i ona želi da se što pre udalji od te tišine.

Vetrotragačice su čekale, nedaleko od mesta gde su sluge zaustavile tovarne životinje, nestrpljivo su čekale i nadmeno su piljile uokolo, ruku prekrštenih ispod grudi, oponašajući Rinejlu. Alisa domaršira do njih, jednim kratkim pogledom označivši Rinejlu kao njihovu predvodnicu. Nije uopšte obraćala pažnju na Elejnu i Avijendu.

„Pođite sa mnom“, rekla je odsečnim glasom koji nije trpeo nikakvu raspravu. „One Aes Sedai kažu kako je bolje da se sklonite sa sunca dok se stvari malo ne srede.“ Reči „Aes Sedai“ bile su ogorčene onoliko koliko su kod ostalih Srodnica bile pune divljenja. Možda i više. Rinejla prezrivo šmrcnu dok joj se tamnoputo lice mračilo, međutim, Alisa je nastavljala. „Vi divljakuše možete da sedite ovde i znojite se koliko vam drago, što se mene tiče. Ako uopšte možete da sedite.“ Bilo je očigledno da nijedna od Ata’an Mijera nije primila Lečenje zbog neprilika izazvanih sedlima; stajale su poput žena koje žele da zaborave kako imaju ijedan deo tela ispod struka. „Jedino neću da stojim i čekam na vas.“

„Znaš li ti ko sam ja?“, zahtevnim glasom, punim prigušenog besa, oglasila se Rinejla, no Alisa se već udaljavala, ne osvrćući se. Upadljivo se boreći sama sa sobom, Rinejla nadlanicom obrisa znoj sa čela, a onda ljutito naredi ostalim vetrotragačicama da ostave te „kopnom proklete“ konje i da krenu za njom. Raskrečenih nogu gegale su se u koloni iza Alis, pri čemu je svaka, osim dve učenice, nešto gunđala sama za sebe, uključujući i Alis.

Sasvim spontano, Elejna poče da razmatra kako bi mogla izgladiti situaciju, kako da sredi da bol Ata’an Mijera bude Isceljen a da one ne moraju da mole. Kao i da sestre ne budu suviše usiljene dok im to nude; moraće da primiri Ninaevu, a i ostale sestre. Na sopstveno iznenađenje, odjednom je shvatila kako prvi put u životu nema potrebu da bilo šta izgladi. Gledajući vetrotragačice kako šepajući ulaze u jednu od zgrada na imanju, odlučila je da je sve sasvim na svom mestu ovako kako je sad. Avijenda se široko, otvoreno osmehivala dok je posmatrala Ata’an Mijere. Elejna ukloni mnogo manji osmeh sa sopstvenog lica i okrenu se tovarnim konjima. Stvarno su to zaslužile. Bilo je teško ne iskeziti se.

Uz Avijendinu pomoć pretraga je mnogo brže napredovala, mada Avijenda nije imala njenu brzinu da prepozna ono što su tražile, što i nije bilo neko iznenađenje. Malo je sestara koje je Elejna obučavala pokazivalo u ovome veću veštinu od nje same, a većina joj nije bila ni primaći. Pa ipak, dva para ruku nalazila su više negoli samo jedan, a bilo je mnogo toga što je trebalo pronaći. Konjušari i žene u livrejama odnosili su đubre, dok je zbirka ter’angreala rasla na širokom kamenom poklopcu četvrtastog rezervoara.