Tornjevi ponoći

„Milostivi?" začu se jedan glas, propraćen tihim kašljanjem. Perin se okrenu i shvati da Balver čeka iza njega. Pisar je stajao s rukama sklopljenim ispred sebe, delujući kao hrpa granja na koju su deca natakarila neku staru košulju i kaput.

„Da?“, upita Perin.

„Dok sam bio u poseti učenjacima u Kairhijenu, slučajno sam načuo nekoliko, ovaj, zanimljivih stvari."

„Našao si svoje potrepštine, zar ne?"

„Da, da. Sasvim sam snabdeven. Molim te, sačekaj trenutak. Ubeđen sam da če te zanimati ove stvari koje sam načuo.“

„Samo napred“, kaza mu Perin, vraćajući se u paviljon. U međuvremenu su otišli svi sem njih.

Balver mu se tiho obrati. „Najpre, milostivi, izgleda da su Deca Svetla u savezu sa Seanšanima. To je sada opštepoznato i zabrinut sam zbog mogućnosti da je vojska ispred nas zapravo podmetnuta kako bi...“

„Balvere“, prekide ga Perin, „znam da mrziš Bele plaštove, ali tu si mi vest saopštio već šest puta.“

„Da, ali...“

„Neću da čujem ništa više o Belim plaštovima", prekide ga Perin, dižući ruku. „Sem ako to nisu tačno određene novosti o ovoj vojsci ispred nas. Znaš li nešto takvo?"

„Ne, milostivi."

„Onda dobro. Jesi li hteo da mi kažeš još nešto?"

Balver ničim nije pokazivao razdraženost, ali Perin je u njegovom mirisu osećao nezadovoljstvo. Svedost zna da Beli plaštovi moraju da odgovaraju za mnogo toga i Perin nimalo ne krivi Balvera zbog mržnje koju oseća prema njima, ali to je već počelo da ga zamara.

„Pa, moj lorde", nastavi Balver, „usudio bih se da kažem kako su priče o tome da Ponovorođeni Zmaj želi da sklopi primirje sa Seanšanima više od pukih glasina. Nekoliko izvora pominje da se on obratio njihovom vođi sa zahtevom za sklapanjem mira."

„Ali šta je uradio s rukom?", upita Perin, raspršujući još jednu Randovu prikazu koja mu se ukazala.

„Izvinjavam se, milostivi, šta si to rekao?"

„Ništa", odgovori Perin.

„Sem toga", nastavi Balver, pružajući šaku u rukav, „među secikesama, dugoprstima i razbojnicima u Kairhijenu kruži uznemirujuće visok broj ovoga." Izvadi jedan list hartije s crtežom Perinovog lica. Sličnost je bila stravična. Perin prihvati hartiju, pa se namršti. Na njoj nisu bile ispisane nikakve reči. Balver mu pruži i drugu hartiju, istovetnu prvoj, nakon koje usledi i treća hartija, samo što je na njoj bio crtež Metovog lica.

„Odakle ti ovo?" upita Perin.

„Kao što rekoh, milostivi", objasni Balver, „ovi crteži se dele u izvesnim krugovima. Izgleda da je veoma veliki novac obećan bilo kome ko se pojavi s tvojim lešom, mada mi nije pošlo za rukom da saznam ko će zapravo platiti za to."

„A sve si ovo otkrio dok si bio u poseti učenjacima u Randovoj školi?", upita Perin.

Na ispijenom pisarevom licu nije se video ni tračak osećanja.

„Balvere, ko si zapravo ti?“

„Pisar. Pomalo vešt u otkrivanju tajni."

„Pomalo vešt? Balvere, nisam te pitao za tvoju prošlost. Mislim da svako zaslužuje priliku da počne ispočetka. Ali sada su Beli plaštovi ovde, a ti si u nekakvoj vezi s njima. Moram da znam o čemu je reč.“

Balver je neko vreme nemo stajao. Podignuti platneni zidovi paviljona šuštali su na vetru.

„Milostivi, moj prethodni poslodavac bio je čovek koga sam duboko poštovao", kaza mu Balver. „Deca Svetla su ga ubila. Neki od njih možda bi me prepoznali."

„Ti si za tu osobu radio kao uhoda?", upita Perin.

Balver vidno iskrivi usne naniže, pa tišim glasom odgovori: „Milostivi, ja samo dobro pamtim činjenice."

„Da, pamtiš ih veoma dobro. Balvere, ti si mi veoma koristan. Samo pokušavam da ti to stavim do znanja. Drago mi je što si ovde."

Čovek je mirisao zadovoljno. „Milostivi, ako mogu da kažem, pravo je osveženje što radim za nekoga ko na moja saznanja ne gleda kao da obično sredstvo za izdaju ili ugrožavanje ljudi oko sebe."

„Pa, to može biti, ali verovatno bi trebalo da počnem bolje da te plaćam", primeti Perin.

Balver na te Perinove reči zamirisa prestavljeno. „To neće biti neophodno."

„Ti bi od bilo kog velmože ih trgovca mogao da tražiš veliku platu!"

„Sitni i nebitni ljudi", odgovori Balver, malčice odmahujući prstima.

„Da, ali mislim da bi te oni svejedno bolje plaćali. To je sasvim razumno. Ako unajmiš šegrta za svoju kovačnicu, a ne plaćaš ga dovoljno dobro, on će zadiviti tvoje uobičajene mušterije, a onda otvoriti novu kovačnicu preko puta tvoje čim to bude mogao da priušti."

„Ah, moj lorde, ali ti ne razumeš", odgovori mu Balver. „Meni novac ništa ne znači. Saznanja - to je ono što je bitno. Činjenice i otkrića... oni su kao grumenje zlata. Mogao bih da dam to zlato običnom bankaru da od njega napravi novac, ali ja više volim da ga dam majstoru zanatliji da od njega načini nešto prelepo.

Molim te, milostivi, pusti me da ostanem običan pisar. Vidiš, jedan od najlakših načina da se oceni je li neko nešto više od onoga kakvim se čini jeste da mu se provere prihodi." Zasmeja se. „Tako sam otkrio priličan broj ubica i uhoda, vala jesam. Nema potrebe za platom. Prilika da radim za tebe dovoljna mi je plata."