Tornjevi ponoći

Čitav bojni red počeo je da se raspada. Ljudi je premalo, ali većina njegovih snaga već se povukla. Ne, ne, ne!, pomisli Ituralde, pokušavajući da se izvuče iz bitke i preuzme zapovedništvo. Ali Troloci će se probiti ako se on povuče.

Moraće da se kocka s tim. Spreman je za ovakve nevolje.

Jedna truba oglasi povlačenje.

Ituralde se zaledi, sa užasom slušajući kako se taj jezivi zvuk pronosi bojnim poljem. Rogovi ne bi trebalo da se oglase, sem ako naređenje ne dođe od njega ili pripadnika njegove telesne straže lično. Prerano je, veoma prerano.

Neki drugi trubači začuše zov i prihvatiše ga, premda drugi nisu. Videli su da je prerano. Nažalost, to je stvari još pogoršalo. To znači da je pola kopljanika počelo s povlačenjem, dok je druga polovina ostala na svom položaju.

Bojni red oko Ituraldea jednostavno se rasprsnu, a ljudi se raštrkaše kada ih Troloci pregaziše. Beše to potpuna propast - gora od svih u kojima je Ituralde učestvovao. Prsti mu omlitaviše.

Ako padnemo, Nakot Senke će uništiti Arad Doman.

Ituralde zaurla, pa povuče uzde svog konja i galopom pobeže od naleta Troloka. Preostali pripadnici njegove telesne straže pođoše za njim.

„Helmke, Katarise", dreknu Ituralde dvojici svojih ljudi. Bili su to stameni Domanci, dugih udova. „Idite do Daremove konjice i recite im da napadnu središte čim se ukaže prilika! Kapre, idi do Alinove konjice. Naredi mu da napadne Troloke na istočnom krilu. Sorentine, idi kod onih Aša’mana! Hoću da ovi Troloci buknu u plamen!"

Konjanici odgalopiraše. Ituralde se zaputi na zapad, ka mestu gde su se kopljanici još držali. Krenu da okuplja jedan od zadnjih redova i da ga vodi ka probijenom delu. Skoro da mu je to upalilo, ali onda Mirdraali dođoše, klizeći kroz troločke redove kao zmije i napadajući glatko i brzo, nakon čega se jato Dragkara stušti s neba.

Ituralde stade da se bori da sačuva živu glavu.

Bojno polje oko njega bilo je u potpunom metežu: bojni redovi bih su uništeni, Troloci su tražili koga mogu lako ubiti, Mirdraali su pokušavali da ih nateraju da umesto toga napadnu ono malo preostalih kopljaničkih odreda koji su ostali na svojim položajima.

Vatre poleteše kroz vazduh kada Aša’mani napadoše Troloke, ali te njihove vatre behu manje i slabije nego pre nekoliko dana. Ljudi su vrištali, oružje je zveketalo, a zveri su urlale obavijene dimom ispod neba zastrtog pretmurnim oblacima.

Ituralde se zadihao. Njegovi telohranitelji su izginuli. Bar je video da su Staven i Ret poginuli. Šta je sa ostalima? Njih nije video. Poginulo je tako mnogo njih. Tako mnogo. Oči su mu bile pune znoja.

Svetlosti,

pomislio je, bar smo ih namučili. Izdržali smo duže nego što sam mislio da je moguće.

Sa severa su se dizali stubovi dima. Pa, bar je to prošlo kako treba - onaj Aša’man Timot je obavio svoj posao. Drugi deo opsadnih sprava je u plamenu. Neki od zapovednika pod njim smatrali su da je to što je jednog od svojih Aša’mana poslao na taj zadatak čisto ludilo, ali jedan Aša’man manje ili više ništa ne bi promenio u ovoj propasti. A kada Troloci napadnu Maradon, to što nemaju te katapulte značiće mnogo.

Zorotkač pade. Troločko koplje namenjeno Ituraldeu zarilo se niže nego što je trebalo. Konj zanjišta s tim oružjem zarivenim u vrat, dok mu je krv kuljala niz kožu prekrivenu penom od znoja. Ituralde je i ranije gubio atove pod sobom, pa je znao da treba da se baci iz sedla, ali ovoga puta je izgubio ravnotežu. Čuo je kako mu se noga lomi kada je pao.

Stisnu zube, rešen da ne umre na leđima, i natera sebe da se digne u sedeći položaj. Baci mač - iako obeležen čapljom - i jednim pokretom diže sa zemlje bačeno koplje, pa ga zari u nedra Troloku koji mu se približavao. Tamna i smrdljiva krv obli kopljište i skliznu Ituraldeu na šake dok je Trolok vrištao i umirao.

Grmljavina se pronosila vazduhom. To nije bilo čudno - gromovi se često čuju iz tih oblaka, počesto sablasno neusaglašeni s munjama.

Ituralde se napregnu i odgurnu Troloka u stranu tako što se naslonio na koplje. A onda ga ugleda Mirdraal.

Ituralde se lati mača, stiskajući zube, ali znao je kako je upravo video svog ubicu. Jedan od tih stvorova može da ubije desetak ljudi na gomili. A on se suočio s njim slomljene noge...

Svejedno pokuša da teturavo ustane, ali to mu nije pošlo za rukom, pa psujući pade. Diže mač, spreman da izgubi život dok je taj stvor klizio ka njemu.

A onda se desetak strela zari u sen.

Ituralde trepnu kad se stvorenje zatetura. Grmljavina je bivala sve glasnija. Ituralde se nasloni i pridiže, zabezeknuvši se kada ugleda na hiljade nepoznatih konjanika kako jurišaju kroz troločke redove i gaze ta stvorenja pred sobom.

Ponovorođeni Zmaj! Došao je!