Tornjevi ponoći

„Ne“, kaza Perin. „Ne još. Rand nije u Kairhijenu, ali Andor deluje mirno i sigurno. Mislim da je najpametnije da odem tamo i porazgovaram sa Elejnom. Ona će imati vesti za nas."

Faila je mirisala zabrinuto.

„Lorde Ajbara", poče Seonid, „misliš li da će te kraljica dočekati s dobrodošlicom? S barjakom Maneterena i plemićkom titulom koju si sam sebi dodelio..."

Perin se namršti. „Oba ta glupa barjaka sada su skinuta, a Elejna će uvideti pravo stanje stvari kada joj to budem objasnio."

„A šta je s mojim vojnicima?" upita Alijandra. „Verovatno bi trebalo da pitaš za dozvolu pre nego što uvedeš stranu vojsku na andorsko tle."

„Ti nečeš sa mnom", odgovori Perin. „To sam ti već rekao, Alijandra. Ti ćeš biti u Džehani. Odvešćemo te tamo čim izađemo na kraj sa ovim Belim plaštovima."

„Je li odlučeno šta s njima?“, upita Arganda, naginjući se ka njemu željno i uzbuđeno.

„Zahtevaju bitku", odgovori Perin, „i prenebregavaju moje zahteve za daljim pregovorima. Rešio sam da im izađem u susret."

Počeše da razgovaraju o predstojećoj bici, mada se to ubrzo pretvorilo u razgovor o tome šta znači to što Tir sada ima kralja. Nakon nekog vremena, Seonid se nakašlja i opet usmeri razgovor na svoj izveštaj.

„U Kairhijenu se mnogo priča o Seanšanima", reče Seonid. „Zavojevači su izgleda usredsređeni na potpuno potčinjavanje zemalja koje su osvojili, uključujući i Altaru. Međutim, i dalje se šire ka zapadu i na Almotskoj ravnici se vode žučne bitke."

„Šire se prema Arad Domanu", ubaci se Arganda. „Tamo se zaista priprema rat."

„Najverovatnije", saglasi se Seonid.

„Ako se Poslednja bitka bliži", javi se Anura, „onda će biti korisno da se sklopi savezništvo sa Seanšanima." Delovala je zamišljeno, dok je prekrštenih nogu sedela na svom izvezenom jastuku u navlaci od plave i žute svile.

„Okovali su Mudre", kaza Edara, a njeno premlado lice se smrknu. Mirisala je opasno. Besno ali hladno, baš kao što čovek miriše dok kuje planove da nekoga ubije. „Ne samo Šaido Mudre, koje su tu sudbinu i zaslužile. Ako i dođe do savezništva sa Seanšanima, okončaće se čim se Kar’a’karnov posao okonča. Među mojim narodom mnogi već spominju krvnu zavadu sa tim zavojevačima."

„Čisto sumnjam da Rand hoće da počne rat između vas", primeti Perin.

„Godina i jedan dan", jednostavno odgovori Edara. „Mudre ne mogu da se uzmu kao gai'šaini, ali možda su seanšanski običaji drugačiji. Bez obzira na sve to, daćemo im godinu i jedan dan. Ako ne oslobode svoje zatočenike kada nakon tog vremena to budemo zatražili od njih, upoznaće se s našim kopljima. Kar’a’karn više od toga ne može da traži od nas."

Paviljonom zavlada muk.

„Bilo kako bilo", reče Seonid i kašljucnu. „Kada smo završili s Kairhijenom, sastali smo se sa onima koji su otišli u Andor, kako bismo proverili tamošnje glasine."

„Čekaj", ote se Perinu. „Andor?"

„Mudre su rešile da tamo pošalju Device."

„Dogovor nije bio takav", zareža Perin, streljajući Mudre pogledom.

„Ti ne vladaš nama, Perine Ajbara", spokojno mu odvrati Edara. „Morale smo da saznamo ima li i dalje u tom gradu Aijela, ili ne, kao i to je li Kar’a’karn i dalje tamo. Tvoji Aša’mani su nam izašli u susret kada smo ih zamolili da nam otvore kapiju koja vodi tamo.“

„Neko je mogao da vidi Device", progunđa on. Pa, jeste kazao Grejdiju da otvori kapije kada mu Aijeli to zatraže, ali je mislio na vreme odlaska i povratka. Trebalo je da bude određeniji.

„Pa, niko ih nije video", razdraženo mu reče Seonid, kao da se obraća tupavom detetu. „Bar ne niko s kim nisu nameravale da razgovaraju." Svetlosti! Čini li mu se ili je ona počela u velikoj meri da liči na jednu Mudru? Jesu li zbog toga Seonid i one druge u aijelskom logoru? Uče kako da budu tvrdoglavije? Svetlost im svima pomogla.

„Kako god", nastavi Seonid, „bilo je pametno to što smo otišli u Kaemlin. Glasinama se ne može verovati, naročito ne kada se priča da u okolini deluje jedan od Izgubljenih."

„Izgubljeni?", upita Galen. „U Andoru?"

Perin klimnu, pa mahnu da zatraži još jednu šolju podgrejanog čaja. „Rand kaže da je to bio Rahvin, mada sam ja bio u Dvema Rekama kada se ta bitka odigrala." Boje se uskomešaše u Perinovoj glavi. „Rahvin je oponašao nekog velmožu; čoveka po imenu Gabral ili Gabil ili već tako nešto. Zloupotrebio je kraljicu - naterao ju je da se zaljubi u njega, ili već nešto slično - a onda ju je ubio."

Poslužavnik pade na pod, uz prigušeni tresak.

Porcelanske šoljice se razbiše, a čaj pljusnu kroz vazduh. Perin se munjevito okrenu, psujući, a nekoliko Devica skoči na noge, hvatajući se za noževe za pojasima.

Majgdin ustade, delujući zgranuto, dok su joj ruke klonule niz bokove. Poslužavnik je pao tačno ispred nje.

„Majgdin!" kaza Faila. „Jesi li dobro?"

Služavka s kosom boje sunca okrenu se ka Perinu, delujući ošamućeno. „Milostivi, ako ti je po volji, da li bi ponovio to što si kazao?"

„Šta?“, upita Perin. „Ženo, šta je bilo?"

„Kazao si da je jedan od Izgubljenih boravio u Andoru", smireno mu odgovori Majgdin, pa ga pogleda oštro kao da je Aes Sedai. „Jesi li siguran u to što si čuo?"