Tornjevi ponoći

Faila se ukoči pored njega. Perin je čuo svoju vojsku kako počinje da se pokreće, a ljudi olabavljuju mačeve u kanijama i gunđaju. Glas se proneo kroz vojsku kao tiho brujanje. Lord Perin proglašen krivim. Pokušaće da ga zarobe. Nećemo to dopustiti, zar ne?

Gorki mirisi straha i besa izmešaše se u paviljonu, dok su se obe strane streljale pogledima. Iznad svega toga Perin je osećao u vazduhu miris koji je govorio da je sve to pogrešno.

Mogu li i dalje bežati?, pomislio je. Da me onaj dan stalno proganja? S ta’verenima nema slučajnosti. Zašto ga je Šara dovela tu, da se suoči s tim košmarima iz svoje prošlosti?

„Prihvatiću ih, Damodrede", reče mu Perin.

„Molim?", ote se Faili.

„Ali", dodade Perin, dižući jedan prst, „samo ako obećaš da ćeš izvršenje ove kazne odložiti nakon što ispunim svoju dužnost u Poslednjoj bici."

„Prihvatićeš presudu nakon Poslednje bitke?" upita Bornhald. Zvučao je zbunjeno. „Nakon onoga što će možda biti kraj sveta? Nakon što dobiješ vreme da pobegneš i da nas možda izdaš? Kakvo je to obećanje?"

„Jedino koje mogu da dam", odgovori Perin. „Ne znam šta budućnost nosi, niti da li ćemo doživeti Poslednju bitku. Ali borimo se za preživljavanje.

Možda i za sudbinu čitavog sveta. Naspram toga, sve ostale brige su na drugom mestu. To je jedini način na koji mogu da se potčinim ovom suđenju."

„A kako da znamo da ćeš održati reč?“, upita Galad. „Moji ljudi te smatraju Nakotom Senke."

„Došao sam ovamo, zar ne?“, upita Perin.

„Zato što smo zarobili tvoje ljude."

„A bi li neki Nakot Senke mario za njih?" upita Perin.

Galad se pokoleba.

„Zaklinjem se", nastavi Perin, „Svetlošću i nadom u spasenje i ponovno rođenje, ljubavlju prema Faili i imenom svog oca - pružiće ti se tvoja prilika, Galade Damodrede. Ako obojica dočekamo kraj svega ovoga, potčiniću se tvojoj vlasti."

Galad ga pogleda, pa klimnu. „U redu."

„Ne!“, viknu Bajar. „Ovo je ludost!"

„Polazimo, Dete Bajare", reče mu Galad, prilazeći izlazu iz paviljona. „Odlučio sam. Majko, hoćeš li poći sa mnom?"

„Žao mi je, Galade", odgovori mu Morgaza, „ali ne. Ajbara ide u Andor, a ja moram s njim."

„U redu." Galad produži.

„Čekaj", viknu mu Perin. „Nisi mi kazao kakva će mi biti kazna kada ti se potčinim."

„Ne“, odgovori Galad ne zastajući. „Nisam."

35

Ispravna stvar

„Razumeš šta ti je činiti?", upita Egvena hodajući prema svojim odajama u Beloj kuli.

Sijuan klimnu.

„Ako se pojave", reče joj Egvena, „nećete dopustiti da budete uvučene u borbu."

„Majko, nismo deca", zajedljivo joj kaza Sijuan.

„Ne, vi ste Aes Sedai - pa skoro jednako loše sledite uputstva koja su vam data."

Sijuan je bezizražajno pogleda, a Egvena zažali zbog svojih reči. Sijuan ih nije zaslužila; sama Egvena je na ivici živaca. Ona se smiri.

Pokušala je da izmami Mesanu služeći se različitim mamcima, ali za sada joj to nije pošlo za rukom. Egvena je mogla da se zakune da skoro oseća tu ženu kako je posmatra u Tel’aran’riodu. Jukiri i njene Aes Sedai ništa ne mogu da urade.

Najbolja nada joj je noćašnji sastanak. To mora da je izmami. Egvena više nema vremena - vladari koje je ubedila već su digli vojske, a Randove snage se prikupljaju.

„Idi“, kaza joj Egvena. „Razgovaraj sa ostalima. Neću da dođe do ikakvih glupih grešaka."

„Da, majko", progunđa Sijuan okrećući se.

„I Sijuan", pozva je Egvena.

Nekadašnja Amirlin zastade.

„Postaraj se da noćas budeš bezbedna", kaza joj Egvena. „Neću da te izgubim."

Sijuan je na takve izraze zabrinutosti često odgovarala nepristojno, ali noćas se samo nasmešila. Egvena odmahnu glavom i požuri u svoje odaje, gde je zatekla Silvijanu kako je čeka.

„Gavin?", upita Egvena.

„Nema vesti od njega", odgovori Silvijana. „Danas po podne poslala sam mu glasnika, ali se vratio. Pretpostavljam da Gavin oteže sa odgovorom čisto da bi nam stvarao poteškoće."

„On ume da bude tvrdoglav", primeti Egvena. Bez njega se osećala ogoljeno. To ju je iznenađivalo, pošto mu je jasno i glasno naredila da se drži podalje od njenih vrata. Zašto se sada brine što on nije tu?

„Udvostruči mi stražu i postaraj se da u blizini budu vojnici. Ako se moji štitovi oglase, dići će veliku buku."

„Da, majko", odgovori Silvijana.

„I pošalji Gavinu još jednog glasnika", odgovori ona. „Sa učtivijim pismom. Zamoli ga da se vrati, nemoj da mu naređuješ." Znajući Silvijanino mišljenje o Gavinu, Egvena je bila sigurna da je prvobitno pismo bilo grubo.

To rekavši, Egvena duboko uzdahnu, pa uđe u svoje odaje, proveri štitove i pripremi se za spavanje.

Ne bi trebalo da se osećam ovoliko iscrpljeno, pomislio je Perin dok je silazio iz Korakovog sedla. Ne radim ništa sem što pričam.