Tornjevi ponoći

Suđenje ga je pritiskalo. Izgleda kao da pritiska čitavu vojsku. Perin je posmatrao vojnike dok su se vraćali u logor. Morgaza je bila s njima, ali po strani i potpuno sama. Faila ju je čitavim putem držala na oku, odišući besom, ali ne progovarajući nijednu reč. Alijandra i Berelajn su se držale podalje od njih dve.

Morgaza ga je osudila, ali on zapravo nije preterano mario za to. Izašao je na kraj s Belim plaštovima, a sada mora da odvede svoje ljude na bezbedno mesto. Morgaza je jahala kroz logor, tražeći Lini i gazda Gila. Njih dvoje su bezbedno stigli, skupa sa svim ostalim zarobljenicima, baš kao što je Galad Damodred obećao. Iznenađujuće, ali s njima je poslao i potrepštine i kola.

Dakle, suđenje je bilo pobeda. Perinovi ljudi to izgleda nisu tako videli. Vojnici su se podelili u skupine dok su se pogureno vraćali u tabor. Nije bilo mnogo priče.

Pored Perina, Gaul odmahnu glavom. „Dve srebrne tačke."

„Molim?" upita Perin, predajući Koraka jednom konjušaru.

„Izreka", odgovori Gaul, zagledan u nebo. „Dve srebrne tačke. Dva puta smo pošli u bitku, a nismo zatekli neprijatelja. Još jednom - i ostaćemo bez časti."

„Gaule, bolje je da ne nalazimo neprijatelja", odgovori Perin. „Bolje je da se krv ne proliva."

Gaul se zasmeja. „Perine Ajbara, ne kažem da želim da se san okonča. Ali pogledaj svoje ljude. Oni osećaju ovo o čemu ja pričam. Ne bi trebalo da plešeš kopljima bez ikakve svrhe, ali takođe ne bi trebalo da prečesto tražiš da se ljudi pripreme da ubijaju, a da im onda ne daš nikoga protiv koga će se boriti."

„Radiću to onoliko često koliko budem hteo", namrgođeno odvrati Perin, „ako to znači da je bitka izbegnuta. Ja..."

Po tlu se začu bat konjskih kopita, a vetar mu donese Failin miris, pa se on okrenu da se suoči s njom.

„Bitka je zaista izbegnuta, Perine Ajbara", reče mu Gaul, „a druga započeta. Neka bi našao vode i hlada." On otrča dok se Faila spuštala iz sedla.

Perin duboko udahnu.

„Dobro, mužu", reče mu ona, prilazeći mu odsečnim korakom. „Sada ćeš mi objasniti šta si to uradio. Ti njemu dozvolio da ti sudi? Obećao mu da ćeš mu se predati? Nisam imala utisak da sam se udala za budalu!"

„Nisam budala, ženo", zaurla on u odgovor. „Stalno mi pričaš kako moram da vodim. Pa, danas sam prihvatio tvoj savet!"

„Prihvatio si ga i doneo pogrešnu odluku."

„Nije bilo ispravne odluke!"

„Mogao si da nas povedeš u boj protiv njih."

„Oni nameravaju da se bore u Poslednjoj bici", odbrusi Perin. „Svaki Beli plašt kojeg ubijemo biće jedan čovek manje koji će se suočiti s Mračnim. Ja, moji ljudi, Beli plaštovi - niko od nas nije bitan u poređenju sa onim što sledi! Oni moraju da prežive, a moramo i mi. Ovo je bio jedini način za to!"

Svetlosti, delovalo mu je tako pogrešno što viče na nju. Međutim, to ju je čak umirilo. Za divno čudo, vojnici u njihovoj blizini zaklimaše, kao da nisu mogli da uvide istinu sve dok je neko nije zaurlao.

„Hoću da preuzmeš zapovedništvo nad povlačenjem", kaza Perin Faili. „Još nismo upali u zamku, ali svakim trenutkom sve se više ježim. Nešto nas drži na oku; onemogućili su nam da koristimo kapije i nameravaju da nas pobiju sve do jednog. Sada znaju da se nećemo boriti protiv Belih plaštova, što znači da će ubrzo napasti. Možda večeras; ako budemo imali sreće, odložiće napad do sutra ujutru.“

„Nismo završili sa ovom raspravom", upozori ga ona.

„Faila, šta je urađeno, urađeno je. Gledaj napred."

„U redu." I dalje je mirisala besno, streljajući ga onim prelepim tamnim očima, ali je ipak zauzdavala taj svoj bes. „Idem u vučji san", reče Perin, bacajući pogled ka ivici logora gde je bio podignut njihov šator. „Ili ću uništiti onu kupolu, ili ću naći neki način da primoram Koljača da mi kaže kako da učinim da Putovanje opet radi. Pripremi vojsku za pokret i naredi Aša’manima da svaki put kada izbroje do sto pokušaju da otvore kapiju. Čim im to uspe, odvedi naše ljude odavde."

„Kuda?" upita Faila. „Džehana?"

Perin odmahnu glavom. „Preblizu. Neprijatelj je možda drži na oku. Andor. Odvedi ih u Kaemlin. Zapravo, ne. Beli Most. Hajde da se držimo podalje od bilo kog mesta u koje mogu posumnjati da ćemo otići. Sem toga, ne želim da se pojavim s vojskom na Elejninom pragu sve dok je ne upozorim na to."

„Dobar plan", reče Faila. „Ako se bojiš da ćemo biti napadnuti, onda bi najbolje bilo da najpre premestimo logorske sledbenike, umesto da prvo ode vojska a da mi ostanemo bez odbrane."

Perin klimnu. „Ali neka krenu čim kapije opet prorade."

„A šta ako ne uspeš?" Faila je počela da zvuči odlučno. Prestravljeno, ali odlučno.

„Ako za sat vremena ne uspem da učinim da kapije ponovo rade, povedi ih prema mestu gde je Niejld otkrio da može otvarati kapije. Mislim da to neće uspeti; mislim da će Koljač samo premestiti kupolu, tako da uvek budemo pod njom. Ali i to je nešto."

Faila klimnu, ali u mirisu joj se oseti kolebljivost. „To takođe znači da nećemo biti u logoru, već da ćemo marširati. Tako će nas mnogo lakše uhvatiti u zasedu."

„Znam", odgovori Perin. „Zato ne smem da ne uspem."