Tornjevi ponoći

Ona ga zagrli i prisloni glavu uz njegova nedra. Mirisala je predivno. Na Failu. To je za njega odrednica predivnog. „Kazao si da je on jači od tebe", prošapta mu ona.

„Jeste."

„Mogu li učiniti bilo šta što bi ti pomoglo kada se suočiš s njim?", tiho ga upita ona.

„Ako paziš na naše ljude dok mene nema - to će pomoći."

„A šta ako te on ubije dok si tamo?"

Perin ništa nije odgovorio.

„Nema nikakvog drugog načina?" upita ona.

On se odvoji od nje. „Faila, prilično sam siguran da je on lord Luk. Mirišu drugačije, ali takođe imaju neke sličnosti. A kada sam ranije ranio Koljača u vučjem snu, lord Luk je takođe bio ranjen."

„Da li bi zbog toga trebalo da se osećam bolje?“, upita ga ona i namršti se.

„Sve se okreće. Završili smo s Maldenom i našli se na korak od ostataka Belih plaštova, s kojima su Bajar i Bornhald. Koljač se opet pojavio u vučjem snu. Onaj čovek o kojem sam ti pričao, Noam, onaj što je bio u kavezu. Sećaš li se gde sam ga našao?“

„Kazao si da si jurio za Random. Kroz...“

„Geldan“, dopuni je Perin. „To se dogodilo u mestu ni nedelju dana jahanja odavde."

„Čudna slučajnost, ali...“

„Nije to slučajnost, Faila. Ne kada je o meni reč. Ovde sam s razlogom. On je ovde s razlogom. Moram da se suočim sa ovim.“

Ona klimnu, a on se okrene i pođe prema njihovom šatoru, tako da joj ruka iskliznu iz njegove. Mudre su mu dale čaj koji će ga uspavati, tako da može da uđe u vučji san.

Vreme je.

„Kako si mogao da ga pustiš?", upita Bajar, čvrsto stežući balčak dok mu se beli plašt vijorio za njim. On, Bornhald i Galad hodali su sredinom njihovog logora.

„Učino sam ono što je bilo ispravno", odgovori Galad. „To što si ga pustio na slobodu nije bilo ispravno!" odbrusi Bajar. „Nije moguće da veruješ..."

„Dete Bajare", tiho mu kaza Galad. „Nalazim da je tvoj stav sve više neposlušan. To me onespokojava. Trebalo bi da onespokojava i tebe."

Bajar zatvori usta, ne govoreći ništa više - mada je Galad video da mu je veoma teško da drži jezik za zubima. Iza Bajara, Bornhald je nemo hodao, delujući veoma uznemireno.

„Verujem da će Ajbara održati reč", reče Galad. „A ako to ne učini, sada imam zakonske osnove da ga jurim i sprovedem kaznu nad njim. To nije najbolje moguće rešenje, ali bilo je mudrosti u onome što je rekao. Ja zaista verujem da je Poslednja bitka pred nama. Ako je već tako, vreme je da se ujedinimo protiv Senke."

„Moj gospodaru kapetane zapovedniče", obrati mu se Bajar, uspevajući da savlada svoj bes, „uza sve dužno poštovanje, taj čovek pripada Senci. On se neće boriti s nama, već protiv nas."

„Ako je to tačno“, kaza Galad, „nećemo imati drugog izbora nego da se suočimo s njim na bojnom polju. Dete Bajare, odlučio sam.“ Harneš im priđe pa pozdravi. Galad klimnu. „Dete Harneše, digni logor.“

„Moj gospodaru kapetane zapovedniče? Ovako kasno?“

„Da“, odgovori Galad. „Marširaćemo noću kako bismo se malo udaljili od Ajbare, za svaki slučaj. Ostavi izviđače i uveri se da on ne pokušava da nas sledi. Poći ćemo za Lugard. Tamo možemo da primimo nove ljude i dopunimo zalihe, pa da onda nastavimo prema Andoru.“

„Da, moj gospodaru kapetane zapovedniče", reče Harneš.

Dok je Harneš odlazio, Galad se okrenu da pogleda Bajara. Ispijeni čovek ga pozdravi, a u upalim očima videla mu se opasna ozlojeđenost; onda ode britkim i ljutitim koracima. Galad stade na livadi između belih šatora, držeći ruke prekrštene iza leđa dok je posmatrao kako glasnici nose njegova naređenja kroz logor.

„Dete Bornhalde, veoma si tih“, nakon nekoliko trenutaka kaza Galad. „Jesi li nezadovoljan mojim postupcima koliko i Dete Bajar?"

„Ne znam", odgovori Bornhald. „Toliko dugo sam bio ubeđen da je Ajbara ubio mog oca. A opet, videvši kako se Džaret ponaša, sećajući se njegovog opisa... Nema dokaza. Dovodi me do ludila što to priznajem, Galade, ali nemam dokaza. Međutim, on jeste ubio Latina i Jamvika. Ubio je Decu, stoga jeste

Prijatelj Mraka."

„I ja sam ubio jednog od Dece", primeti Galad. „I zbog toga su me nazvali Prijateljem Mraka."

„To je nešto drugo." Bornhalda je izgleda nešto mučilo - nešto o čemu ne želi da priča.

„Pa, to jeste istina", saglasi se Galad. „Ne kažem da Ajbara ne bi trebalo da bude kažnjen, ali današnji događaji su me na neki čudan način uznemirili."

Odmahnu glavom. Nalaženje odgovora trebalo bi da je lako. On uvek spozna šta je ispravno. Međutim, kad god pomisli da je shvatio kako je najispravnije postupiti u vezi sa Ajbarom, otkrije da su se u njemu probudile nelagodne brige.

Život nije jednostavan kao bacanje novčića, kazala mu je majka. Jedna strana ili druga... ono što si ti jednostavno umislio...

To mu se osećanje ne dopada. Ni najmanje.

Perin duboko udahnu. Cveće je cvetalo u vučjem snu, a čak su i nebom divljale srebrne, crne i zlatne boje. Mirisi su bili potpuno neverovatni. Pita od višanja što se peče. Konjska balega. Ulje i mast. Sapun. Šumski požar. Arat. Timijan. Mačja paprat. Stotinu drugih biljaka, koje nije mogao da prepozna.