Veliki lov

„Teško da bi Elaida dozvolila da se izvučem tako lako.“ Moiraina je napeto posmatrala svoju prijateljicu. Svetlosti, šta ju je uhvatilo? Nikada ranije nije bila ovakva. Gde je njena snaga, njena vatra? „Ali neće doći do toga, Sijuan.“

Druga žena nastavi kao da Moiraina nije ni progovorila. „Za mene će biti drugačije. Čak i kada je umirena, srušenoj Amirlin se ne može dozvoliti da ide kuda hoće. Mogla bi se pretvoriti u mučenicu i postati tačka okupljanja protivničkog tabora. Tecuan i Bonvin su ostale u Beloj kuli kao sluškinje. Pralje, koje su služile kao primer onoga što može da zadesi i najmoćnije, ako nisu oprezni. Niko se neće okupljati oko žene koja celog dana mora da riba podove i šerpe. Da je sažaljeva hoće, ali svakako se neće okupljati oko nje.“

Moiraina se nasloni na sto. Oči su joj plamtele. „Pogledaj me, Sijuan. Pogledaj me! Hoćeš li da kažeš kako želiš da digneš ruke? Posle svih ovih godina, posle svega što smo uradile? Da digneš ruke i dozvoliš da svet ode u propast? I to sve zbog straha da ćeš biti išibana ako dovoljno dobro ne oribaš šerpe!“ Izrekla je te reči sa svim prezirom koji je mogla u njih da ulije. Kamen joj pade sa srca kada se njena prijateljica okrenu da se suoči s njom. Snaga je još bila tu. Načeta, ali i dalje tu. Te jasne plave oči bile su užagrene od gneva, kao i Moirainine.

„Sećam se koja je od nas dve glasnije zapevala kada smo bile šibane kao polaznice. Ti si u Kairhijenu živela lagodnim životom, Moiraina. To nije bilo ništa nalik radu na ribarskom brodu.“ Iznenada, Sijuan glasno lupi šakom o sto. „Ne, neću da dignem ruke, ali nemam nameru ni da gledam kako nam sve beži iz ruku i da ne radim ništa!

Većina mojih nevolja u Dvorani je zbog tebe. Čak se i Zelene pitaju zašto te nisam opozvala u Kulu i naučila te redu. Polovina sestara koje su uz mene misle da bi trebalo da te predam Crvenom Ađahu, a ako se to desi, poželećeš da si ponovo polaznica kojoj ne preti ništa gore od šibanja. Svetlosti! Ako se bilo ko od njih seti da smo bile prijateljice kao polaznice, završiću kao i ti.

Imale smo plan! Plan, Moiraina! Pronaći momka i dovesti ga u Tar Valon, gde bismo mogle da ga sakrijemo, čuvamo i podučavamo. Dobila sam samo dve poruke od tebe otkako si otišla iz Kule. Dve! Osećam se kao da pokušavam da u mraku plovim po Zmajevim prstima. Jedna poruka koja kaže da ulaziš u Dve Reke i ideš u to selo, to Emondovo Polje. Uskoro, mislila sam. Pronašla ga je, i uskoro će ga imati u rukama. A onda je stigla poruka iz Kaemlina koja kaže da ideš u Šijenar – u Fal Daru, ne u Tar Valon. Fal Daru, gde je Pustoš dovoljno blizu da je dotakneš, gde Troloci napadaju i kuda Mirdraali prolaze bezmalo svakog dana. Skoro dvadeset godina planiranja i traganja, a ti skoro da si sve naše planove bacila Mračnome pravo u lice. Jesi li poludela?“

Sada kada je pokrenula drugu ženu, Moiraina je povratila spoljašnju smirenost. Smirenost, ali i upornost. „Sara ne vodi računa o ljudskim namerama, Sijuan. Usled sveg našeg spletkarenja, zaboravile smo s čim imamo posla. Ta’veren.

Elaida greši. Artur Pendrag Tanreal nije bio tako jak ta’veren. Točak će tkati Saru oko ovog mladića kako sam želi, ne vodeći računa o našim namerama.“

Amirlinino lice više nije bilo gnevno, ali prebledelo je od zaprepašćenja. „Izgleda kao da ti

pričaš da dignemo ruke. Da li sada ti predlažeš da stanemo u stranu i posmatramo svet kako gori?“

„Ne, Sijuan. Nikada da stojimo po strani.“ Ali svet će ipak goreti, Sijuan, ovako ili onako, ma Šta mi uradile. Nikada to nisi mogla da shvatiš. „Ali sada moramo da shvatimo da su naši planovi krhki. Imamo čak i manje uticaja no što smo mislile. Držimo se samo jednim noktom. Vetrovi sudbine duvaju, Sijuan, a mi moramo da idemo tamo kuda nas nose.“

Amirlin se stresla kao da je osetila na vratu te ledene vetrove. Ruka joj pođe ka spljoštenoj zlatnoj kocki. Zdepasti, vešti prsti pronađoše tačke u složenim šarama. Vešto urađeni poklopac se podiže i otkri povijeni zlatni rog, ugnežden u prostoru koji je bio načinjen da ga čuva. Podigla je instrument i prešla prstima preko kitnjastog srebrnog natpisa na Starom jeziku, urezanog oko piska.