Veliki lov

„Jedan od pečata zatvora Mračnog“, nevoljno naposletku reče. Trebalo je da je Amirlin Tron Čuvar tih sedam pečata. Tajna skrivena od celog sveta, ako je svet ikada i razmišljao o tome, bila je da nijedna Amirlin još od Troločkih ratova nije znala gde je bilo koji od tih sedam.

„Znamo da se Mračni pokreće, Sijuan. Znamo da njegov zatvor neće večito biti zapečaćen. Dela ljudi nikada ne mogu biti ravna delima Tvorca. Znamo da Mračni ponovo dotiče svet, iako, hvala Svetlu, samo posredno. Prijatelji Mraka se množe, a ono što smo pre deset godina zvali zlom, sada deluje skoro kao hir.“

„Ako se pečati već lome... Možda više nemamo vremena.“

„Imamo malo. Ali možda je to malo dovoljno. Moraće da bude.“ Amirlin dotače slomljeni pečat i tihim glasom, kao da primorava sebe da govori, reče: „Znaš, videla sam momka. U dvorištu, tokom Dobrodošlice. To je jedan od mojih Darova, da vidim ta’verene. Redak Dar ovih dana, ređi čak i od ta’verena. A svakako ne mnogo koristan. Visok momak, prilično zgodan. Ne razlikuje se mnogo od bilo kog mladića koga bi mogla da vidiš u bilo kom gradu.“ Zastala je da udahne. „Moiraina, sijao je poput sunca. Retko kada sam u životu bila uplašena, ali prestravila sam se kada sam ga videla. Došlo mi je da se sakrijem, da bežim. Jedva sam govorila. Agelmar je mislio da sam ljuta na njega, toliko sam malo pričala. Taj mladić... On je taj koga smo tražile ovih dvadeset godina.“

U njenom glasu bila je naznaka pitanja. Moiraina odgovori: „Jeste.“

„Jesi li sigurna? Može li... Može li... da usmerava Jednu moć?“

Njene usne se iskriviše oko tih reči. Moiraina je takođe osećala tu napetost. Neko unutrašnje uvrtanje, hladnoću koja joj je zgrabila srce. Ali nije promenila izraz lica. „Može.“ Muškarac koji koristi Jednu moć. Bilo je to nešto o čemu nijedna Aes Sedai nije mogla da razmišlja bez straha. Nešto čega se čitav svet bojao. A ja ću izložiti svet tome. „Rand al’Tor će se pokazati svetu kao Ponovorođeni Zmaj.“

Amirlin zadrhta. „Rand al’Tor. Ne zvuči kao ime koje bi trebalo da pobudi strah i zapali svet.“ Stresla se ponovo i oštro protrljala ruke, ali oči joj iznenada zasjaše usmerenošću ka svrsi. „Ako je on taj, onda možda zaista imamo dovoljno vremena. Ali, da li je bezbedan ovde? Imam dve Crvene sestre sa mnom, a ne mogu više da odgovaram za Zelene i Žute. Svetlost me spržila, ne mogu da odgovaram ni za jednu od njih. Ne kada je ovo u pitanju. Čak će i Verin i Serafel skočiti na njega kao što bi na crvenu guju u jaslicama.“

„Bezbedan je, za sada.“

Amirlin je čekala da Moiraina kaže još nešto. Tišina se otegla, sve dok nije postalo jasno kako ona nema nameru da ponovo progovori. Amirlin naposletku reče: „Rekla si da je naš stari plan beskoristan. Šta sada predlažeš?“

„Namerno sam mu dozvolila da misli kako nemam više nikakvo zanimanje za njega, da može da ide kuda hoće, što se mene tiče.“ Podigla je ruku kada je Amirlin otvorila usta. „To je bilo neophodno, Sijuan. Rand al’Tor je odrastao u Dve Reke, gde tvrdoglava krv Maneterena teče kroz svaku venu, a njegova krv u poređenju s tom je kao kamen u poređenju s glinom. S njim mora da se postupa nežno, inače će jurnuti u svim pravcima, samo ne tamo kuda mi hoćemo.“

„Onda ćemo se starati o njemu kao o novorođenčetu. Umotaćemo ga u pelene i igrati mu se s prstićima, ako misliš da je to neophodno. Ali zašto?“

„Njegova dva prijatelja, Metrim Kauton i Perin Ajbara, zreli su da vide svet pre no što potonu u žabokrečinu Dveju Reka. Ako tamo uopšie i mogu da potonu. I oni su ta’veren, iako slabiji od njega. Navešću ih da odnesu Rog Valera u Ilijan.“ Zastade, namrštivši se. „Postoji... problem s Metom. Nosi bodež iz Šadar Logota.“

„Šadar Logot! Svetlosti, zašto si im dopustila da se približe tom mestu. Tamo je svaki kamen izopačen. Nema ni grumena koji je bezbedan da se dotakne. Svetlost nam bila u pomoći, ako je Mordet dotakao momka...“ Amirlin je zvučala kao da Se guši. „Ako se to desilo, svet je osuđen na propast.“

„Ali nije se desilo, Sijuan. Radimo ono što moramo kada je to potrebno, a bilo je. Učinila sam dovoljno da Met ne zarazi ostale, ali imao je taj bodež sa sobom suviše dugo pre no što sam ja saznala. Veza je i dalje tu. Mislila sam da moram da ga odvedem u Tar Valon da bismo ga izlečile, ali pošto je toliko sestara ovde, možda bismo to mogle i ovde da završimo. Sve dok ima nekoliko njih kojima veruješ da ne vide Prijatelje Mraka tamo gde ih nema. Ti, ja i još dve biće dovoljno, ako koristimo moj angreal.“

„Leana će biti jedna, a mogu da nađem još jednu.“ Amirlin se iznenada isceri. „Dvorana želi taj angreal nazad, Moiraina. Nije ih ostalo mnogo, a ti se sada smatraš... nepouzdanom.“