Dolazak Senke

Perin uzdahnu i ponovo slegnu ramenima. Nije ga zamolila da ostavi bradu, niti će to učiniti. Ali on je nekako znao da će ponovo odložiti brijanje. Pitao se kako bi njegov prijatelj Met izašao na kraj s time. Verovatno bi je uštinuo, poljubio i izvalio nešto od čega bi se ona nasmejala i priklonila njegovom mišljenju. Ali Perin, za razliku od Meta, nije umeo s devojkama. Met se nikada ne bi znojio zbog brade samo zato što neka žena misli da bi valjalo da je pušta. Sem ako, možda, ta žena nije Faila. Perin je pretpostavljao da je njen otac duboko zažalio što je otišla od kuće, i to ne samo zato što mu je kći. On je bio najveći trgovac krznom u čitavoj Saldeji, bar je tako tvrdila. Perin je bio siguran da ona uvek postiže najbolje cene. „Nešto te muči, Faila, a to nije moja brada. Šta je u pitanju?“

Lice joj posta bezizražajno. Gledala je svuda sem u njegovom pravcu, prezrivim okom premeravajući nameštaj u sobi.

Sve je bilo ukrašeno rezbarijama leoparda, lavova, sokolova u napadu, i prikazima lova, čak i visoki ormar, krevetski stubovi debeli kao njegova noga i klupa ispred mermernog kamina. Neke od izrezbarenih životinja imale su oči od granata.

Pokušao je on da ubedi Madžheru kako želi da bude u nekoj jednostavnoj sobi, ali ona ga izgleda nije dobro shvatila – mada nije bila ni glupa ni zaostala. Madžhera je zapovedala pravom vojskom slugu, daleko brojnijom od Branitelja Kamena; ma ko zapovedao Kamenom, ma ko bio na njegovim zidinama, ona se starala o svakodnevnim pitanjima na kojima je sve počivalo. Ali na svet je gledala tairenskim očima. Ma kako on bio obučen, mora da je nešto više od mlađanog seljaka kakvim se predstavljao, jer obični ljudi nikada nisu bili gosti u Kamenu – izuzev Branitelja i slugu, naravno. Sem toga, bio je član Randove družine, prijatelj ili sledbenik – a u svakom slučaju na neki način blizak Ponovorođenom Zmaju. Što se Madžhere ticalo, to ga je u najmanju ruku činilo jednakim zemaljskom lordu, ako ne i visokom lordu. Bila je potpuno zaprepašćena što je morala da ga smesti u te odaje, koje nisu imale čak ni sobu za prijem. Perin je mislio da bi se Madžhera onesvestila da je zatražio još jednostavnije odaje. Ako je uopšte i bilo takvih, a da nisu pripadale slugama ili Braniteljima. Bar ništa, sem svećnjaka, nije bilo pozlaćeno.

Faila se, međutim, nije slagala s njegovim mišljenjem. „Trebalo je da dobiješ bolje odaje. Zaslužuješ ih. Možeš se kladiti u poslednji novčić da je Met dobio bolje.“

„Met voli kitnjaste stvari“, jednostavno odgovori Perin.

„Ne zalažeš se dovoljno za sebe.“

Na to nije odgovorio. Faila se nije nelagodno osećala zbog njegovih odaja, ništa više no zbog brade.

Trenutak kasnije ona reče: „Izgleda da te je gospodar Zmaj zaboravio. Sada sve svoje vreme provodi s visokim lordovima.“

Perina još jače zasvrbe između plećaka; sada je znao šta je muči. Pokuša da mu glas bude bezbrižan. „Gospodar Zmaj? Zvučiš kao Tairenka. On se zove Rand.“

„On je tvoj prijatelj, Perine Ajbara, ne moj. Ako takav čovek uopšte ima prijatelje.“ Duboko je uzdahnula i nešto umerenijim glasom nastavila: „Razmišljala sam da odem iz Kamena. Da odem iz Tira. Mislim da me Moiraina sada neće sprečiti u tome. Vesti o... o Randu već dve nedelje kolaju iz grada. On se više ne može smatrati tajnom.“

Perin se jedva suzdrža da ne uzdahne. „Ni ja ne mislim da će te sprečiti. Štaviše, mislim da te smatra suvišnom. Verovatno će ti dati novac, samo da ti vidi leđa.“

Faila se podboči i prostreli ga pogledom. „Zar je to sve što imaš da kažeš?“

„A šta bi ti htela da kažem? Da želim da ostaneš?“ Iznenadi ga bes u sopstvenom glasu. Bio je besan na sebe, a ne na nju. Besan jer ovo nije predvideo, jer nije mogao da iznađe način da to reši. Voleo je da dobrano razmisli o stvarima. Kada žuriš, lako je povrediti ljude bez razmišljanja. Što se upravo i desilo. Njene tamne oči bile su razrogačene od zaprepašćenja. Pokušao je da umekša svoje reči. „Zaista želim da ostaneš, Faila, ali možda bi trebalo da odeš. Znam da nisi kukavica, ali Ponovorođeni Zmaj, Izgubljeni...“ Mada, nigde zapravo više nije bilo bezbedno – ali ima mesta bezbednijih od Kamena. Bar još neko vreme. Nije, međutim, bio toliko glup da joj to na taj način kaže.

Ali ona izgleda nije marila za to. „Da ostanem? Svetlost me obasjala! Sve je bolje no da čamim ovde kao neka kamenčuga, ali...“ Ona skladno kleknu pred njega i osloni se na njegova kolena. „Perine, ne prija mi da se neprestano pitam kada će se iza nekog ugla pojaviti Izgubljeni ili kada će nas Ponovorođeni Zmaj sve pobiti. Napokon, učinio je to tokom Slamanja. Pobio je sve koji su mu bili bliski.“