Dolazak Senke

„Rand nije Lijus Terin Rodoubica“, pobuni se Perin. „Mislim, on jeste Ponovorođeni Zmaj, ali nije... ne bi on...“ Naposletku je ućutao, ne znajući kako da završi. Rand zapravo jeste bio ponovo rođeni Lijus Terin Telamon. Biti Ponovorođeni Zmaj značilo je upravo to. Ali da li je Rand bio osuđen da proživi Lijusovu sudbinu? Ne samo da poludi – to je čekalo svakog muškarca što je u stanju da usmerava, i smrt od raspadanja, već i da ubije svakog kome je drag?

„Pričala sam s Bain i Čijad, Perine.“

To ga nije iznenadilo. Znatan deo vremena provodila je s Aijelkama. Upala je u nešto malo nevolja zbog tog prijateljstva, ali izgleda da su joj Aijelke bile jednako drage koliko je prezirala tairenske plemkinje u Kamenu. Samo što on nikakve veze nije video između njih i stvari o kojima su upravo razgovarali, pa je to i rekao.

„Kažu mi da se Moiraina ponekad raspituje gde si ti. Ili Met. Zar ne shvataš? Kad bi mogla da vas posmatra uz pomoć Moći, ne bi morala to da čini.“

„Da me posmatra uz pomoć Moći?“, slabašno ponovi on. Na to nikad nije pomislio.

„Ali ne može. Pođi sa mnom, Perine. Možemo biti na dvadeset milja od reke pre no što primeti da nas nema.“

„Ne mogu“, kaza on jadno. A zatim pokuša da joj poljupcem skrene pažnju, ali ona skoči na noge i ustuknu tako brzo da je skoro pao na nos. Nije bilo svrhe da pokuša da joj priđe. Prekrstila je ruke ispod grudi, kao neku nepremostivu prepreku.

„Nemoj mi reći da je se bojiš. Znam da je ona Aes Sedai, i da svi vi igrate na njenim uzicama. Možda je ona... Randa... tako čvrsto vezala da joj ne može pobeći. A sama Svetlost zna da Egvena i Elejna, pa čak ni Ninaeva, ni ne žele da joj uteknu – ali ti možeš raskinuti njene uzice, samo ako pokušaš.

„Nema to nikakve veze s Moirainom. Jednostavno, neke stvari moram da uradim. Ja...“

Ona ga prekide. „Da se nisi usudio da mi izvaljuješ te mužjačke gluposti kako muškarac mora da izvrši svoju dužnost. Znam ja šta je dužnost jednako dobro kao ti – i ovde te nikakva dužnost ne vezuje. Možda i jesi ta’veren, iako ja to ne vidim, ali on je Ponovorođeni Zmaj, ne ti.“

„Ma, hoćeš li me ti već jednom saslušati?“ – dreknu on i ošinu je pogledom, a ona odskoči. Nikada ranije nije digao glas na nju, ne tako. Digla je glavu i ispravila ramena, ali ništa nije rekla. Perin nastavi: „Mislim da sam ja nekako deo Randove sudbine. I Met takođe. Mislim da Rand ne može da uradi ono što mora, sem ako i mi ne obavimo naš deo posla. To je dužnost. Kako mogu da odem ako bi to možda značilo da će Rand pretrpeti neuspeh?“

„Možda?“ U njenom glasu osećao se tračak sumnje, ali samo tračak. Perin se zapita da li bi mogao da natera sebe da malo češće viče na nju.

„Da li ti je to Moiraina rekla, Perine? Dosad je trebalo da naučiš kako ne treba verovati baš svemu što neka Aes Sedai kaže.“

„Sam sam došao do toga. Mislim da se ta’vereni međusobno privlače. Ili možda Rand privlači Meta i mene. Trebalo bi da je on najsnažniji ta’veren još od Artura Hokvinga, možda još od Slamanja. Met ni neće da prizna kako je ta’veren, ali kad god pokuša da pobegne, uvek ponovo završi uz Randa. Loijal kaže kako nikada nije čuo za tri ta’verena istog godišta i iz istog mesta “

Faila glasno frknu. „Loijal ne zna baš sve. On nije preterano star za jednog Ogijera.“

„Prešao je devedesetu“, odvrati Perin braneći se, a ona mu se nasmeši. po ogijerskim merilima, devedesetogodišnjak nije bio mnogo stariji no što je Perin bio star za čoveka. Možda čak i mlađi. Nije znao mnogo o Ogijerima. U svakom slučaju, Loijal je pročitao više knjiga no što je Perin u životu video, ili za njih čuo. Ponekad je mislio da je Loijal pročitao svaku knjigu ikad napisanu. „Sem toga, zna više od tebe i mene. Smatra da sam možda u pravu. Moiraina takođe. Ne, nisam je pitao, ali zašto bi inače motrila na mene? Da ne misliš kako hoće da joj napravim kuhinjski nož?“

Na tren je ćutala, a onda glasom punim saosećanja reče: „Jadni Perine. Ja sam otišla iz Saldeje da bih pronašla pustolovine, a sada kada se nalazim usred najveće pustolovine od Slamanja sveta, jedino želim da budem negde drugde. Ti samo želiš da budeš običan kovač, a hteo to ili ne – završićeš u pričama.“

On skrenu pogled, iako je još bio omamljen njenim mirisom. Nije mislio da će iko pričati priče o njemu, sem ako čitav svet ne sazna za njegovu tajnu. Faila je mislila da zna sve o njemu, ali nije bila u pravu.