Dolazak Senke

Aijelka sleže ramenima. Sedela je prekrštenih nogu na podu pored vrata. Na preplanulom licu isticale su joj se krupne zelene oči. Bila je odevena u kaput, pantalone i meke čizme. Oko vrata joj beše obmotana šoufa. Činilo se da nije naoružana. „Karin je prošaptala svoju poruku Moiraini Sedai. Ne bi bilo dolično prisluškivati. Žao mi je, Aes Sedai,“ Egvena s osećajem krivice dodirnu prsten Velike zmije na desnoj šaci, u obliku zlatne guje što grize sopstveni rep. Kao Prihvaćena, trebalo bi da ga nosi na srednjem prstu leve ruke, ali visoki lordovi su pazili kako se ponašaju – barem koliko je to moguće za tairenske velmože – samo stoga što su verovali da su u Kamenu četiri pune Aes Sedai. Moiraina, naravno, nije lagala. Nikada nije rekla da su nešto više od Prihvaćenih. Ali nikada nije ni rekla da su Prihvaćene. Samo je pustila ljude da misle ono što žele i veruju u ono što misle da vide. Moiraina nije mogla da slaže, ali umela je da se poigrava istinom.

Nije to bio prvi put da se Egvena i ostale pretvaraju da su pune sestre, ali osećala se sve nelagodnije što vara Avijendu. Aijelka joj se dopadala i mislila je da bi njih dve mogle postati prijateljice, samo ako se malo bolje upoznaju. Ali to teško da je bilo moguće sve dok Avijenda misli da je Egvena Aes Sedai. Aijelka je bila tu samo zbog Moirainine zapovesti, koju je ova izdala iz nekih svojih tajnovitih razloga. Egvena je pretpostavljala da je to stoga da bi one dobile aijelskog telohranitelja, kao da do sada nisu naučile da se same brane. Svejedno, čak i da joj Avijenda postane prijateljica, neće moći da joj kaže istinu. Najbolji način da se neka tajna sačuva jeste da je zna samo onaj ko mora. To im je, takođe, Moiraina istakla. Egvena je ponekad želela da Aes Sedai načini grešku – očevidnu i ogromnu – samo jednom. Ali, naravno, tako da se to ne izrodi u propast. U tome je bila nezgoda.

„Tančiko“, promrmlja Ninaeva. Kao ruka debela pletenica tamne kose padala joj je niz leđa sve do struka dok je ona oštro zurila kroz jedan uzani prozor širom otvorenih kapaka da bi se u odaji osetio dašak noćnog povetarca. Na širokoj reci Erinin daleko ispod njih bleštale su svetiljke s nekoliko ribarskih brodića koji nisu otišli dalje nizvodno, ali Egvena je čisto sumnjala da ih Ninaeva primećuje. „Izgleda da nam jedino preostaje da odemo u Tančiko.“ Ninaeva nesvesno cimnu svoju zelenu haljinu, toliko širokog izreza da su joj ramena bila gola. To je često činila. Da Egvena ima hrabrosti da to nagovesti, Ninaeva bi oštro porekla da tu haljinu nosi zbog Lana, Moiraininog Zaštitnika – ali izgleda da su Lanove omiljene boje, kada je ženska odeća u pitanju, bile zelena, plava i bela. Svaka haljina koja nije bila tih boja jednostavno je nestala iz Ninaevinog ormara. „Jedino to.“ Nije zvučala srećno zbog toga.

Egvena uhvati sebe kako povlači haljinu nagore. Osećala se neobično u tim haljinama što se drže samo za ramena. S druge strane, ne bi mogla podneti da bude u nečemu zatvorenijem. Iako je bila veoma lagana, bledocrvena lanena tkanina od koje je haljina sašivena kao da je zapravo bila vuna. Egvena je želela da je u stanju da obuče neku od onih providnih haljina što ih Berelajn nosi. Jeste da nisu prikladne za oči javnosti, ali u njima je sigurno prijatnije.

Prestani da lupaš glavu oko udobnosti, odlučno reče sama sebi. Razmišljaj o poslu pred tobom

. „Možda“, naglas reče, „Ja, lično, nisam ubeđena u to.“

Sredinom sobe pružao se dug i uzan sto, toliko uglačan da se presijavao. Na kraju bližem Egveni bila je jedna visoka stolica, ukrašena rezbarijama i ponegde pozlaćena. Za tirska merila, bila je veoma prosta. Stolice poređane duž stola imale su sve niže naslone. One na suprotnom kraju skoro da su bile obične klupe. Egvena pojma nije imala za šta ta soba služi Tairencima. Ona i ostale koristile su je za ispitivanje dve zarobljenice uhvaćene prilikom pada Kamena. Nije mogla naterati sebe da siđe u tamnice, iako je Rand naredio da se sve alatke kojima su zidovi stražare bili okićeni istope ili spale. A ni Ninaeva i Elejna nisu umirale od želje da se tamo vrate. Sem toga, ova jarko osvetljena soba čistog poda popločanog zelenim pločama i zidova obloženih drvetom po kome su bila izrezbarena tri polumeseca Tira bila je sušta suprotnost sumornim ćelijama od sivog kamena, koje su bile mračne, vlažne i prljave. To mora da je imalo uticaja da dve žene u grubim vunenim zatvoreničkim haljinama malo omekšaju.